Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada se donosi rešenje kojim se prenose obaveze iz poreskog računovodstva u vanbilansno poresko računovodstvo, gde će se voditi kao neplaćene poreske obaveze koje su prestale, a usled brisanja poreskog obveznika iz APR -a, likvidacije ili stečaja, da li je potrebno rešenje slati poreskom obvezniku? Rešenja o prenosu poreskih obaveza potpisuje načelnik odeljenja ili načelnik uprave?
Članom 163a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze poreskih obveznika koji su saglasno drugim propisima brisani iz propisanog registra, osim ako je za ispunjenje tih obaveza odgovorno drugo lice. U vezi sa tim, smatramo da bi najtačnije bilo da se prenos u vanbilansnu evidenciju vrši pod 01.01. tekuće godine. Saldo na dan 01.01. tekuće godine se svodi na nulu, bez obzira na datum brisanja.
Ukoliko su se poreskom obvezniku koji je brisan iz propisanog registra/ APR nakon brisanja utvrđivale obaveze, potrebno je da se donese rešenje o poništavanju rešenja o neosnovano utvrđenim obavezama i storniranju neosnovano utvrđene poreske obaveze i kamate za svaku godinu za period od brisanja do 31.12. godine koja prethodi tekućoj godini u kojoj se vrši knjiženje i prenos u vanbilansnu evidenciju obaveza na dan brisanja poreskog obveznika iz registra. Dakle, u vanbilansno poresko računovodstvo ne prenose se obaveze koje su neosnovano utvrđene.
S obzirom da ne postoji mogućnost uručenja donetog rešenja poreskom obvezniku jer je brisan iz registra, a kako bi isto moglo biti proknjiženo, smatramo da bi u aplikaciji trebalo uneti datum uručenja koji je isti kao i datum donošenja rešenja.
Predmetna rešenja se donose u poreskom postupku u skladu sa ZPPPA i odnose se na administriranje izvornih javnih prihoda, shodno tome smatramo da bi trebalo da ih potpisuje ovlašćeno lice koje inače potpisuje poreska upravna akta LPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način Uprava za trezor vrši povraćaj pogrešno uplaćenih sredstava sa računa poreskog organa, i u skladu sa kojim zakonskim odredbama?
Pravilnik o načinu i postupku obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora („Službeni glasnik RS“, broj 96/2017 …152/2020) propisuje način i postupak ispravljanja grešaka povraćajem ili preknjižavanjem više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda u platnom prometu.
Kada se rešava po zahtevu za povraćaj/preknjižavanje, kada je prilikom uplate javnih prihoda došlo do greške u platnom prometu, tako da je pružalac platnih usluga pogrešno izvršio transfer odobrenja, odnosno ako je pri obradi podataka upisanih u nalogu kojim je izvršena uplata javnih prihoda, pružalac platnih usluga uneo pogrešan uplatni račun javnih prihoda, opštinu, odnosno teritoriju ili PIB, poreski obveznik se obraća pružaocu platnih usluga. Pružalac platnih usluga podnosi zahtev za preknjižavanje javnih prihoda, po kojem nadležna unutrašnja jedinica Uprave za trezor postupa na način propisan Pravilnikom o načinu i postupku obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora. Po prijemu reklamacije, unutrašnja jedinica Uprave za trezor odmah, a najkasnije sutradan, vrši preknjižavanje, ispostavljanjem internog naloga za prenos sredstava.
Za ove greške, pružalac platnih usluga kod koga je greška nastala, zahtev za povraćaj ili preknjižavanje tih uplata podnosi unutrašnjoj jedinici Uprave za trezor, po principu teritorijalne nadležnosti Uprave za trezor.
Prema navedenom, imajući u vidu zakonske odredbe, kao i da se računi za uplatu javnih prihoda vode prema Planu računa za uplatu javnih prihoda, u okviru konsolidovanog računa trezora, smatramo da je Uprava za trezor, nakon konstatovanja da je nastala greška u platnom prometu, bez ikakvog upućivanja zahteva za povraćaj, trebalo da izvrši povraćaj i ispravi sopstvenu grešku.
Ukoliko lokalna poreska administracija utvrdi da nije nadležna za rešavanje po zahtevu za povraćaj/preknjižavanje, postupa u skladu sa članom 62. Zakona o opštem upravnom postupku i zahtev odbacuje rešenjem zbog nenadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U koju grupu nepokretnosti je potrebno svrstati ribnjak za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu (vodi se u katastru kao zemljište pod zgradom i drugim objektima - ribnjak), a koji je kupilo fizičko lice? Da li je za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu bitna činjenica da li je on u funkciji ili ne ? Ako nije u funkciji, da li se oporezuje kao poljoprivredno zemljište? Ukoliko je u funkciji - da li se evidentira kao garaže i pomoćni objekat uz poresko oslobođenje da je objekat koji je namenjen i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju? Šta se u tom slučaju radi sa poreskom osnovicom koja je veoma nerealna i da li se umanjuje za amortizaciju?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake)“ .
U skladu sa članom 18. tačka 4 . Zakona o vodama, vodni objekti za korišćenje voda su objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno -higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba - ribnjaci;
5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.
Prema članu 2. stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi), objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.) i ribnjaci.
Shodno tome, ekonomski objekat - ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka (2) - pomoćni objekti - ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Napominjemo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021. godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje, a to je da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na teritoriji JLS posluje pravno lice koje se bavi prometom nafte i naftnih derivata (benzinska pumpa), a registrovano je u APR pod šifrom delatnosti - Proizvodnja obuće - C1520. Da bi se utvrdila naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja delatnost se uzima pretežna za potrebe utvrđivanja, da li je to delatnost koju on faktički obavlja ili koja je registrovana u APR – u?
U skladu sa članom 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.
Prema Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, pod pretežnom delatnošću smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema mišljenju Ministarstva zaštite životne sredine, kao prioritetna, odnosno opredeljujuća, uzima se delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihoda, ako se ona razlikuje od pretežne registrovane delatnosti, bez obzira da li ima veći ili manji negativan uticaj na životnu sredinu.
Obveznik mora sam u poreskoj prijavi da opredeli delatnost od koje ostvaruje najviše prihoda.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva životne sredine.pdf (odgovor pod brojem 1)
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li notar/javni beležnik ima pravo da od stranke koja prodaje nekretninu traži uverenje o izmirenom porezu na nepokretnost, odnosno da li je izmirenje poreza na imovinu uslov za prodaju nepokretnosti regulisano nekom zakonskom odredbom?
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Kupoprodaja nepokretnosti je pravni posao koji je regulisan ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti čija forma i sadržina su propisani Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti.
Ugovorom se mogu utvrditi i obaveze prodavca da, prilikom izlaska iz poseda nekretnine, mora isplatiti sve troškove koji su do tog momenta išli na teret predmetne nepokretnosti – struja, voda, grejanje i drugo. Može se zahtevati i da prodavac kupcu o ovome pruži jasan dokaz, a iz razloga da novi vlasnik i korisnik usluga ne bi došao u nezavidan položaj.
Nastanak poreske obaveze kod kupoprodaje nepokretnosti propisan je članom 10. stav 7. Zakona o porezima na imovinu. Obveznik poreza na imovinu uređen je Zakonom i nema osnova da se menja voljom ugovornih strana, pa je do momenta prodaje nepokretnosti poreski obveznik prodavac i obaveza se do dana prenosa prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom utvrđivala, a tako će se i naplaćivati od prodavca - poreskog obveznika.
Shodno navedenom, smatramo da javni beležnik može zahtevati uverenje o izmirenom porezu ukoliko je to element ugovora o zaključenju pravnog posla, samo u smislu da novi vlasnik (kupac) raspolaže dokazima da su obaveze koje terete predmetnu nepokretnost izmirene.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.