Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može da se objavi šablon obaveštenja/podsetnika poreskom obvezniku o stanju dugovanog poreza?
Prema članu 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podsetnik se može poslati poreskom obvezniku pre dospelosti poreske obaveze, da poresku obavezu plati o dospelosti, odnosno da dospelu, a neplaćenu obavezu sa kamatom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja podsetnika za dospelu poresku obavezu.
Podsetnik se može poslati pisanim ili elektronskim putem, SMS porukom ili na drugi način o čemu se u zavisnosti od načina podsećanja poreskog obveznika sastavlja i službena beleška.
S obzirom da nije propisana forma podsetnika, kao ni način podsećanja, smatramo da svaka lokalna poreska administracija ima mogućnost da na najoptimalniji način podseti poreske obveznike na plaćanje poreskih obaveza.
Pogledaj/preuzmi:
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poreski obveznik plaća komunalnu taksu za svaku halu posebno ili ne, ukoliko on u sklopu kompleksa ima više hala gde obavlja delatnost, a i ogranci su registrovani na istoj adresi?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.
Znači, zakon ograničava isticanje firme na jednom poslovnom objektu, odnosno da se plaća jedna firmarina ako je na jednom objektu istaknuto više naziva firmi.
Za utvrđivanje firmarine prvi uslov je da je firma zaista i istaknuta, što obveznik sam prijavljuje ili se utvrđuje uviđajem na licu mesta, o čemu službeno lice sačinjava zapisnik.
Pored ispunjenja zakonom propisanih uslova za plaćanje firmarine (visina godišnjeg prihoda, razvrstavanje i delatnost), vodi se računa i o napred navedenom, da se za jedan poslovni objekat može utvrditi samo jedna firmarina. Ako obveznik delatnost obavlja u više poslovnih objekata (bez obzira da li oni čine kompleks ili ne), tada se može utvrditi firmarina za svaki objekat posebno, ali samo pod uslovom da je na svakom objektu zaista i izvršeno isticanje firme, o čemu mora postojati ili podneta prijava od strane obveznika ili dokaz pribavljen službenim putem - zapisnik o uviđaju.
Ogranak, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima nema svojstvo pravnog lica, i shodno tome, prema odredbama člana 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, ne može biti obveznik takse za isticanje firme u poslovnom prostoru. S obzirom da je u Zakonu o privrednim društvima, u članu 567. propisano da je ogranak izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom i da ogranak u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, kao i da je članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da je firma, u smislu tog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, obveznik takse na isticanje firme na poslovnom prostoru ogranka je privredno društvo osnivač ogranka.
Shodno navedenom, obveznik takse za isticanje firme na poslovnom prostoru može biti samo domaće privredno društvo - osnivač ogranka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik - pravno lice XX d.o.o je dostavilo zahtev za preknjižavanje uplata sa računa prihod od zakupa - 742152 na račun - boravišna taksa 714552. Vođenje analitike oba računa nije u nadležnosti lokalne poreske administracije. Obveznik je na zahtevu upisao pozive na broj svog preduzeća, ali uvidom u izvod Uprave za trezor stoji pogrešan PIB. Da li lokalna poreska administracija može da izvrši preknjižavanje sredstava tom preduzeću, ako je dao izjavu da je u nalogu za uplatu greškom upisao pogrešan PIB?
Članom 28. Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/16 … 19/2021), propisano je:
„Povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda obveznika, vrši Uprava za trezor na teret računa za uplatu javnih prihoda, u skladu sa članom 60. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon i 103/15).
Povraćaj javnih prihoda iz stava 1. ovog člana, Uprava za trezor vrši na osnovu rešenja Poreske uprave, lokalne poreske administracije, odnosno drugog akta nadležnog organa.
Za sve više ili pogrešno uplaćene javne prihode obveznika, za koje u koloni 8 Priloga 1 nije upisana reč: "PU" ili "LPA", odnosno za koje analitiku uplata ne vodi Poreska uprava ili lokalna poreska administracija, nadležni organ po čijem nalogu je izvršeno plaćanje izdaje potvrdu obvezniku da sredstva nisu, odnosno neće biti iskorišćena po svojoj nameni. Obveznik dostavlja original potvrdu, original naloga za uplatu ili izvod - kao dokaz o izvršenoj uplati, i zahtev za povraćaj više ili pogrešno uplaćenog javnog prihoda Poreskoj upravi - nadležnoj filijali, odnosno lokalnoj poreskoj administraciji.
Na osnovu navedene dokumentacije Poreska uprava - nadležna filijala, odnosno lokalna poreska administracija donosi rešenje za povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, i isto dostavlja Upravi za trezor na izvršenje.“
Shodno navedenom, poreski obveznik, pravno lice XX d.o.o, uz zahtev za preknjižavanje mora u svemu da postupi po navedenom članu Pravilnika, dakle da uz zahtev za preknjižavanje podnese potrebnu dokumentaciju. Za postupanje po zahtevu poreski organ mora da poseduje kompletnu dokumentaciju, a ključan dokument za postupanje LPA je potvrda da sredstva nisu i neće biti iskorišćena po svojoj nameni i da se sredstva mogu vratiti odnosno preknjižiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je bio u reprogramu poreskog duga, ali mu je usled nepoštovanja istog ukinuto pravo na odloženo plaćanje poreskih obaveza i doneto mu je rešenje o ukidanju. Poreski obveznik je na sopstvenu inicijativu podneo zahtev za reprogram poreskog duga, a kome nije prethodila dobijena opomena od strane poreskog organa. Da li se nakon donošenja rešenja o ukidanju reprograma, odmah donosi rešenje o prinudnoj naplati (reprogram je bio bez sredstava obezbeđenja) ili se prvo poreskom obvezniku šalje opomena? Da li se u konkretnom slučaju, dužnik obaveštava i prinudno mu se naplaćuju samo dugovanja - koja su ušla u reprogram ili ukupna dugovanja - akontacije koje su u međuvremenu dospele za naplatu?
U sporazumu, odnosno u rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako odloženi dug ne plaća u rokovima iz sporazuma, odnosno rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i odmah pristupiti naplati, koja će se, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti iz datog sredstva obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate poreskog duga, saglasno odredbama člana 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug naplaćuje iz sredstva obezbeđenja naplate, ne donosi se rešenje o prinudnoj naplati, već se samo obaveštava poreski obveznik da će se pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog poreskog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
Za poreske dužnike kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za koje prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne treba zahtevati sredstvo obezbeđenja niti ispunjenje uslova iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa članom 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako odloženi dug ne plaća u rokovima iz rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom, saglasno odredbama člana 74. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prinudna naplata se sprovodi iz predmeta prinudne naplate propisanih članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prema navedenom, nakon donošenja rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza donosi se obaveštenje, kao poreski akt kojim se poreski obveznik obaveštava o daljem toku postupka naplate. Bez obzira da li je doneto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate sa sredstvom obezbeđenja ili bez sredstva obezbeđenja, nakon donošenja rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja ne donosi se opomena, već se obaveštenjem poreski obveznik obaveštava da će se otpočeti postupak prinudne naplate u skladu sa zakonom.
Kada su pitanju poreski obveznici iz člana 74. stava 6. ZPPPA, pravilno bi bilo da se u postupku prinudne naplate prvo naplati dug koji je bio u postupku odlaganja, a da se zatim izda opomena za dug koji je nastao nakon perioda za koji je bilo odobreno odlaganje plaćanja, dakle dospele neplaćene obaveze .
Ukoliko se u postupku prinudne naplate (jednim rešenjem) naplaćuju obaveze koje su bile u postupku odlaganja plaćanja i dospele tekuće obaveze, smatramo da poreski organ može da izda opomenu za dospele tekuće obaveze, a da se u obrazloženju rešenja o prinudnoj naplati detaljno, po periodima, obrazloži dug koji se naplaćuje, a uzimajući u obzir da je i rešenjem o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja poreskom obvezniku ostavljena mogućnost žalbe i da je to rešenje postalo konačno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Lokalna poreska administracija se u toku donošenja rešenja prinudne naplate (blokada računa) za fizička lica susrela sa nekoliko problema. Poreski obveznik ima više računa u više različitih banaka. Rešenja o blokadi su urađena za svaki račun pojedinačno, i istovremeno je poslato poslovnim bankama informacija o blokadi. U konkretnoj situaciji, desilo se da je prva banka odmah skinula iznos iz rešenja i blokirala račun, a da poreski organ nije stigao da pošalje dopise ostalim bankama i obavesti ih da ne bi došlo do duple blokade, odnosno da ne skidaju isti iznos sa računa poreskog obveznika koji se vodi kod njih. Poreski organ je međuvremenu poslao dopise ostalim bankama, o obustavi postupka prinudne naplate, ali pojedine banke su već skinule iznose duga, a dug je namiren. Kako da postupa poreski organ u konkretnoj situaciji, da li u tom slučaju ostaviti obveznike u pretplati? Na koji način proveriti koja banka je od svih poslovnih banaka, kojima su poslata rešenja o prinudnoj naplati za istog obveznika skinula iznos duga i izvršila blokadu? Šta raditi u slučaju kada poslovne banke niti blokiraju, niti skidaju iznose duga, niti obaveštavaju poreski organ o postupku blokade?
Kada se sprovodi postupak prinudne naplate iz sredstava na tekućem računu poreskog obveznika - fizičkog lica, nakon dobijanja podataka od NBS u kojim poslovnim bankama poreski dužnik ima otvorene račune, potrebno je navedenim poslovnim bankama obratiti se zahtevom za dostavu podatke o stanju na računima, dinarskim i deviznim, kao i podacima o promenama na istim u poslednjih 6. meseci, a pozivajući se na odredbe člana 74. stav 4. tačka 5) Zakona o platnim uslugama.
Nakon dostavljanja podataka od strane poslovnih banaka i analizom podataka utvrđuje se u kojoj poslovnoj banci će se izvršiti prinudna naplata za predmetni dug i dostavlja joj se rešenje. Prema navedenom, ako se utvrdi da su prilivi u jednoj banci dovoljni za naplatu dugovanja ili je već stanje sredstava na računu takvo da se može odmah naplatiti, dostavlja se rešenje samo toj banci. Prinudna naplata se vrši u onoj meri u kojoj se pokriva dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja, a u skladu sa članom 81. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Ukoliko je rešenje o prinudnoj naplati poslato u više banaka, a naplaćen je dug po rešenju o prinudnoj naplati, bankama se ne dostavljaju dopisi o obustavi postupka prinudne naplate, već rešenja o obustavi postupka prinudne naplate u skladu sa članom 80. ZPPPA.
Koja banka je izvršila rešenje i „skinula“ sredstva sa računa fizičkog lica na račun javnog prihoda može se utvrditi uvidom u izvod, pri čemu može se desiti da će sve banke postupiti po prijemu rešenja o prinudnoj naplati, ukoliko na računu ima sredstava, i iz tog razloga značajna je prethodna analiza raspoloživih podataka, a postupak se mora svakodnevno pratiti.
U vezi pitanja šta se radi u slučaju kad poslovne banke niti blokiraju, niti skidaju iznose , niti obaveštavaju poreski organ o postupku izvršenja rešenja, upućujemo na primenu odredbi člana 95. stav 7. ZPPPA, u kome je propisano, da radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika ustanovljava se privremena mera obezbeđenja naplate potraživanja. Obezbeđenje naplate potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava – je zabrana otuđenja, opterećenja i raspolaganja sredstvima iz drugih prihoda na tekućem računu poreskog obveznika, i sadrži nalog banci da pod datumom i tačnim vremenom prijema rešenja izvrši ovu privremenu meru u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koji se odnosi na prinudnu naplatu sa računa klijenta, kao i da odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje obveznik nad kojim se sprovodi postupak prinudne naplate ima prema trećim licima, i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja koja su izuzeta zakonom.
Dakle, dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati banka ustanovljava privremenu meru na računu poreskog obveznika, tako da sredstva koja budu stigla na račun iskoristiće se za naplatu poreskog duga po rešenju, a ne za druge namene. Ukoliko se rešenje ne sprovodi , dopisom je potrebno obratiti se banci, i ukoliko je potrebno za utvrđivanje tačnog stanja, ponovo zatražiti promet na predmetnom računu, što bi moglo i da posluži kao dokaz za primenu odredbi člana 96a, stav 9. ZPPPA, odnosno da se poreski dug može naplatiti sa računa banke, ako se utvrdi da je banka postupala suprotno nalozima iz rešenja, kao razloge neizvršavanja rešenja.
U skladu sa članom 10. ZPPPA uređuje se postupak povraćaja više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja. Shodno navedenom, smatramo da ne bi trebalo ostaviti sredstva na računima koja su neosnovano naplaćena (pretplata), a o čemu je potrebna i saglasnost poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.