Članom 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 146.  Zakona o upravnom postupku, propisuje da je zaključak upravni akt kojim organ upravlja postupkom i koji se donosi kad ovim zakonom nije određeno da se donosi rešenje.

Član 136.  ZUP propisuje da se rešenjem odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, kao i u drugim slučajevima koji su ovim zakonom određeni.

Član 157. istog zakona uređuje odustanak od žalbe i propisuje da kada žalilac odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se rešenjem koje sadrži I troškove postupka po žalbi.

Član 148.  Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku propisuje da podnosilac žalbe može odustati od žalbe do donošenja rešenja po žalbi. Ako poreski obveznik odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom.

Shodno tome, uzimajući u obzir navedene odredbe, za odustanak od žalbe na rešenje lokalne poreske administracije, koje je doneto u skladu sa ZPPPA, primenjuju se odredbe tog zakona, a ne ZUP, što znači da se donosi zaključak sa pozivanjem na član 148.  ZPPPA.

U vezi dopuštenosti žalbe na zaključak o obustavljanju postupka po žalbi propisano je sledeće:

Članom 34. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da Zaključak predstavlja poreski upravni akt koji se donosi u toku poreskog postupka. Zaključkom se odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka, kao i o onim pitanjima koja su kao sporedne pojave u vezi sa sprovođenjem postupka, a ne rešavaju se rešenjem.

Protiv zaključka dopuštena je posebna žalba, samo kada je to izričito zakonom predviđeno. Takav zaključak mora biti obrazložen i sadržati pouku o pravnom leku. Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administarciji propisano je da žalba nije dopuštena protiv zaključka:

- kojim se odlučuje o produženju roka za podnošenje poreske prijave (član 39. stav 2.);

- o postavljanju zastupnika po službenoj dužnosti (član 16. stav 3.);

- kojim se odlučuje o zahtevu za povraćaj u pređašnje stanje (član 53. stav 5.);

- kojim se prekida postupak prinudne naplate do donošenje odluka o prigovoru na procenu popisanih stvari (član 100. stav 6.);

- kojim se odlučuje o prigovoru na nalog terenske kontrole (član 124. stav 4.);

- o meri privremenog pečaćenja poslovnog ili skladišnog prostora (član 126. stav 2.);

- po zahtevu za odlaganje izvršenja ožalbenog rešenja (član 147. stav 3.).

U svim ostalim slučajevima u kojima se donosi zaključak kao poreski upravni akt, žalba je dopuštena u skladu sa članom 34. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U vezi uplate administrativne takse na žalbu propisano je sledeće:

Tarifni broj 6. Zakona o republičkim administrativnim taksama propisuje da se plaća taksa za žalbu organu, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Prema ovom zakonu u skladu sa članom 5., ako Tarifom nije drukčije propisano, taksena obaveza nastaje:

1) za zahteve - u trenutku njihovog podnošenja;

2) za rešenja, dozvole i druge isprave - u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje;

3) za upravne radnje - u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.

Član 6.  istog zakona dalje propisuje da se taksa plaća u trenutku nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Prema članu 14. istog zakona, ako obveznik koji je dužan da plati taksu, organu neposredno podnese zahtev uz koji nije priložen dokaz o uplaćenoj taksi u propisanom iznosu, osim u slučaju uplate u gotovom novcu, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva zatražiće od obveznika da podnese dokaz o uplati propisane takse u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva i upozoriti ga na posledice neplaćanja takse, o čemu se na podnetom zahtevu sačinjava zabeleška.

Ako zahtev, uz koji nije priložen dokaz o plaćenoj taksi u propisanom iznosu stigne poštom, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva pozvaće obveznika pismenom opomenom da, u roku od deset dana od dana prijema opomene, plati propisanu taksu i taksu za opomenu i upozoriti ga na posledice neplaćanja taksi.

Ako obveznik, u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, ne podnese dokaz da je taksa uplaćena u propisanom iznosu, naplata propisane takse i takse za opomenu iz stava 2. ovog člana vrši se pre uručenja zatraženog rešenja ili druge isprave, odnosno pre saopštenja obvezniku da je radnja izvršena.

Ako obveznik iz st. 1. i 2. ovog člana ne podnese dokaz da je propisana taksa, kao i taksa za opomenu, uplaćena, nadležni organ će obavestiti obveznika kada spis bude donet, odnosno radnja izvršena i, ako takse ne budu uplaćene i dokaz o tome dostavljen nadležnom organu, po isteku deset dana od dana obaveštenja obavestiti Poresku upravu i priložiti potrebne dokaze, radi pokretanja postupka prinudne naplate.

Uzimajući u obzir navedene odredbe Zakona o republičkim administrativnim taksama, po kom se navedena taksa i plaća, smatramo da je obaveza plaćanja takse nastala podnošenjem žalbe, odnosno da je obveznik bio dužan da uz žalbu podnese i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, što u konkretnom slučaju obveznik nije učinio.

Zakonom nije propisano da odustanak od žalbe oslobađa obveznika plaćanja takse, pa u tom smislu smatramo da treba postupiti u skladu sa članom 14. Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 6a Zakona o porezima na imovinu propisano je da se za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti:

1) građevinsko zemljište;

2) poljoprivredno zemljište;

3) šumsko zemljište;

4) drugo zemljište;

5) stan;

6) kuća za stanovanje;

7) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti;

8) garaže i pomoćni objekti.

Ako objekat čini više posebnih celina koje se u smislu stava 1. ovog člana mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.

Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u skladu sa stavom 1. ovog člana prema pretežnoj nameni.

Članom 6b Zakona propisano je da kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

5) "kuća za stanovanje" je objekat namenjen za stanovanje ili za povremeni boravak (porodična kuća, vila, vikendica, planinska koliba, lovačka kuća i sl.), osim kad je (u celini ili u pretežnom delu), kategorisana za obavljanje delatnosti ili se u njoj (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;

8) "pomoćni objekti" su:

(1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

- pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);

- pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

(2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

(3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, s obzirom da su  “letnje kuhinje”  funkcionalno opremljene kao stambeni prostor, smatramo da se ovi objekti razvrstavaju u grupu “kuća za stanovanje”.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na predmetima prinudne naplate koji su propisani odredbama člana 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem, a mogu biti:

1) novčana sredstva poreskog obveznika;

2) novčana potraživanja poreskog obveznika;

2a) zarada, odnosno naknada zarade, odnosno penzije, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica (od 28.04.2018. godine), u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;

3) nenovčana potraživanja i druga prava poreskog obveznika;

4) gotov novac i hartije od vrednosti;

4a) štednim ulozima (od 28.04.2018. godine);

5) pokretne stvari;

6) nepokretnosti.

Nadležni poreski organ odlučuje koji će predmet ili predmeti biti uzeti u postupku prinudne naplate i važno je naglasiti da se prinudna naplata može sprovoditi u isto vreme na jednom ili više predmeta prinudne naplate. Ovakvim zakonskim rešenjem nadležni poreski organ ima pravni osnov da se neplaćeni porez i sporedna poreska davanja naplate najefikasnije uz poštovanje svih zakonskih normi.

Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem nadležnog poreskog organa.

Članom 96a stav 6 -11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,  propisana je prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz drugih prihoda na tekućim računima, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ZPPPA zaplenom i prenosom sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.

Pogledaj/preuzmi: 

1) Primer dopisa koji se upućuje Narodnoj banci Srbije.docx

2) Primer dopisa koji se nakon dobijanja podataka od NBS dostavlja banci kod koje dužnik ima otvoren račun.docx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati novčanog iznosa je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnim, odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica u skladu sa članom 133. stav 13. Zakona o stečaju.

Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Shodno odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Shodno navedenom, a uzimajući u obzir da poreski organ raspolaže pravosnažnim rešenjem o obustavi stečajnog postupka, postoji pravni osnov da se sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica preknjiže na PIB stečajne mase, kao i sve kasnije promene koje se odnose na postupak stečaja koji se nastavlja nad PIB stečajna masa.

U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase, a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik i te obaveze se knjiže na PIB stečajna masa. Privredno društvo koje nastavlja sa poslovanjem kao aktivno privredno društvo nakon prodaje u postupku stečaja, podnosi poreske prijave za imovinu koju je stekao u tom postupku i to od dana pravosnažnosti rešenja kojim se konstatuje da je prodaja izvršena (član 133. stav 13. Zakona o stečaju i član 10. stav 7.  tačka 2 Zakona o porezima na imovinu).

Dakle, moraju se razdvojiti obaveze, s obzirom da postoje dva PIB i dva obveznika.

Pravni osnov za preknjižavanje obaveza sa PIB stečajnog dužnika koji je prodat u postupku stečaja je rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak i konstatuje izvršena prodaja. Kao prateći dokument je ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pravni osnov za isknjižavanje obaveza sa PIB stečajne mase je rešenje o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom, na osnovu koga se između ostalog sprovodi i brisanje iz registra APR. Najnovijim izmenama ZPPPA odredbama člana 163a, propisano je da se u vanbilansno poresko računovodstvo prenose i obaveze i preplate poreskih obveznika nad kojim je stečajni postupak okončan putem bankrotstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. To znači da sa pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka sa PIB stečajne mase, treba da se prenesu potraživanja i preplate u vanbilansnu poresko računovodstvo.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Institut reorganizacije uređen je u skladu sa odredbama članova od 155. do 173. Zakona o stečaju. Voljom učesnika postupka reorganizacije mogu se bitno izmeniti odnosi stečajnog dužnika i njegovih poverilaca, ali isto tako i promeniti vlasnička struktura i sprovesti statusne promene stečajnog dužnika. Izglasani plan reorganizacije pravosnažnošću stiče snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su navedena u planu reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima posledice i na sve druge stečajne poverioce čija su potraživanja obuhvaćena planom. To znači da se pod istim uslovima namiruju i potraživanja poverilaca koji su glasali protiv usvajanja plana ili se o njemu nisu izjašnjavali. Važno je da su njihova potraživanja obuhvaćena planom reorganizacije, bez obzira da li je isti usvojen nakon pokretanja stečajnog postupka ili kao unapred pripremljeni plan reorganizacije.

S obzirom da je programski veoma zahtevno rešiti sve mogućnosti za izmirenje potraživanja koje se mogu predvideti „Unapred pripremljenim planom reorganizacije“ – UPPR , trenutno je jedino moguće ručnim nalozima (tzv.“R-nalozi“) pojedinačno u poreskom računovodstvu proknjižiti promene prema dospeću namirenja u UPPR.

Pravosnažno rešenje o usvajanju UPPR je pravni osnov za sprovođenje odgovarajućih knjiženja prema usvojenom načinu namirenja obaveza. Knjiženja u poreskom računovodstvu vrše se prema rokovima iz UPPR, ne pre.

Imajući u vidu da je plan reorganizacije u stečajnom postupku (čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud), prema članu 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvršna isprava, u slučaju neizvršavanja obaveza koje su utvrđene planom, može se izvršiti naplata u izvršnom postupku preko izvršitelja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.