Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se naplaćuje lokalna administrativna taksa i republička administrativna taksa prilikom izdavanja poreskih uverenja, a za svrhu - povraćaj PDV-a, učešće na tenderu, upis u registar ponuđača?
Naplata lokalnih administrativnih taksi vrši se u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Odlukom o lokalnim administrativnim taksama.
Članom 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka skupština jedinice lokalne samoprave se donosi nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.
Izuzetno, odluka se može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.
Članom 9. i 10. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređene su lokalne administrativne takse:
U skladu sa članom 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.
Jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi.
U skladu sa članom 10. ovog zakona, akt iz člana 9. stav 1. sadrži sledeće elemente:
1) spise i radnje za koje se uvodi lokalna administrativna taksa;
2) nastanak taksene obaveze;
3) obveznike takse;
4) način plaćanja takse;
5) oslobađanja od plaćanja takse;
6) visina takse.
Visina takse ne može biti veća od iznosa republičke administrativne takse propisane za odgovarajući, odnosno sličan spis ili radnju.
Lokalna poreska administracija, za svoje usluge i radnje naplaćuje lokalnu administrativnu taksu koja je propisana Odlukom o lokalnim administrativnim taksama koju je usvojila skupština opštine u okviru koje je visina lokalne administrativne takse propisana Taksenom tarifom. Dakle, odlukom se uvode lokalne administrativne takse za spise i radnje u izvornim poslovima koje obavlja jedinica lokalne samouprave.
U okviru nadležnosti lokalne poreske administracije republičke administrativne takse naplaćuju se za spise radnje koje su u nadležnosti republičkog organa (Ministarstvo finansija u postupku nadležnosti po žalbama, vanrednih pravnih lekova, opomene za neplaćene republičke takse…).
Shodno navedenom, prilikom izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija u okviru nadležnosti lokalne poreske administracije, uvek se naplaćuje se lokalna administrativna taksa.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko je u katastru nepokretnosti upisana zajednička svojina supružnika nad određenom nepokretnosti, da li su oboje obveznici poreza na imovinu kao što bi bili sa udelom 1/2 ili je u skladu sa zakonskim odredbama samo jedan od njih poreski obveznik?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća, između ostalog i na pravo svojine na nepokretnosti.
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u članu 7. propisano je da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao:
1) svojina;
2) susvojina;
3) zajednička svojina, a zajednička svojina je jedna vrsta prava svojine.
Članom 4. Zakona o porezima na imovinu propisano je kada je na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.
Prema navedenim zakonskim odredbama, u konkretnom slučaju poreske prijave treba da podnesu oba supružnika, pri čemu će svakom od njih porez na imovinu biti utvrđen za 1/2 nepokretnosti.
Pogledaj/preuzmi:
- Mišljenje Ministarstva finansija (supružnici prilikom prodaje).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li lokalna poreska administracija/poreski organ ima pravo da zadužuje porezom na imovinu subjekte koji su u stečajnom postupku i kod kojih je uredno podneta prijava potraživanja? Subjekti u stečajnom postupku imaju nepokretnost i podnose poreske prijave u elektronskom obliku. Upravni sud se u presudi poziva na Zakon o stečaju, kojim je propisano da nije dozvoljeno dodatno zaduživanje preko prijave potraživanja.
Prema odredbi člana 88. Zakona o stečaju, u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.
Prema odredbi člana 93.stav 1. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
Dakle, kao obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, privredno društvo je obavezno da svake godine, do 31. marta, utvrdi porez na imovinu samooporezivanjem i da podnese poresku prijavu na obrascu PPI-1 (sa odgovarajućim prilozima propisanim Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, kao i da prijavi promene koje su od uticaja na izmenu poreske obaveze u toku poreske godine i da u vezi sa tim promenama utvrdi uvećanje, odnosno umanjenje obračunatog prijavljenog poreza za tu poresku godinu).
Danom otvaranja stečaja nad privrednim društvom ne prestaju njegova prava, korišćenje i državina na nepokretnosti koje to društvo čine obveznikom poreza na imovinu. To društvo je obveznik poreza na imovinu sve dok mu ne prestane poreska obaveza (prema Zakonu o porezima na imovinu) na svakoj konkretnoj nepokretnosti (npr. njenom prodajom). Stoga je i privredno društvo u stečaju u obavezi da u propisanim rokovima podnosi poreske prijave o utvrđenom porezu na imovinu, odnosno o promenama koje utiču na izmenu utvrđenog poreza na imovinu.
Shodno navedenom, poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju se prijaviti u postupku stečaja, prijavom potraživanja, i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se isti mora utvrđivati i u smislu odredbi člana 93. stav 1 . Zakona o stečaju, i može prinudno naplaćivati. Presuda Upravnog suda upravo potvrđuje navedeno.
Potraživanje se ne može menjati koje je prijavljeno prijavom potraživanja, ali se obaveze za period nakon otvaranja stečajnog postupka utvrđuju i naplaćuju.
Pogledaj/preuzmi:
- Bilten Ministarstva finansija 12/2017.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti u slucaju kada poreski obveznik podnese prigovor na opomenu, a u opomeni je navedeno da obveznik moze u roku od 5 dana dolaskom u poreski organ JLS raspraviti eventualna sporna pitanja? Ukoliko se poreski obveznik u istom prigovoru poziva na zastarelost obaveza, da li se u tom slucaju prigovor prihvata kao zahtev za zastarelost poreske obaveze ili je neophodno da poreski obveznik podnese posebno podnesak?
Članom 71. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administracija propisano je da opomena sadrži pouku poreskom obvezniku da u roku od 5 dana može sa poreskim organom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.
Član 34. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da je poreski akt poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, poziv za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće ili dovršava neka radnja u poreskom postupku, a stav 2. ovog člana propisuje da je poreski upravni akt kojim poreski organ rešava o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa poresko rešenje i zaključak.
Uzimajući u obzir da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne propisuje da se po podnetom prigovoru odlučuje donošenjem poreskog upravnog akta, smatramo da se po prigovoru obvezniku odgovara rešenjem, osim u slučaju da se iz teksta prigovora utvrdi da prigovor sadrži određeni zahtev (npr. za zastarelost i sl.) po kom se mora doneti rešenje. Forma obaveštenja, kojim se po prigovoru odgovara obvezniku ne postoji, jer svako obaveštenje zavisi od sadržine prigovora. Ukoliko se u prigovoru istakne između ostalog i zahtev za zastarelost, takav zahtev se vodi kao poseban predmet, o kom se odlučuje rešenjem.
Ako je zahtev poreskog obveznika nejasan ili nepotpun, ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati, tada poreski organ obaveštava podnosioca na koji način da podnese zahtev, a u roku koji ne može biti kraći od 8 dana (po članu 59. Zakona o upravnom postupku). Obveznik se po prigovoru obaveštava da će se po zahtevu o zastarelosti odlučivati u posebnom postupku i daju se obaveštenja o svim drugim navodima iz prigovora.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koje postupke i kontrole u procesu oporezivanja treba primeniti u konkretnom slučaju, kada kupac i investitor zaključe ugovor o kupoprodaji, u kome se kao predmet kupoprodaje navodi samo stan za koji postoji i građevinska i upotrebna dozvola, a kupac faktički kupuje i "tavanski prostor" u potkrovlju (bez ugovora o kupoprodaji) i integriše dva stana u jedan , podneta je poreska prijava preko aplikacije u kojoj je iskazana samo površina dela stana koji je upisan u katastar nepokretnosti? Stambene jedinice nisu zvanično upisane u katastar, a fizički se nalaze u potkrovlju stambenih zgrada (stavljene su u funkciju, a bez prethodno dobijenih neophodnih dozvola).
Članom 2. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije i to na odgovarajuća prava, korišćenje ili državinu na njima.
Članom 6b Zakona o porezima na imovinu propisano je da je "stan" posebni deo objekta koji čini funkcionalnu celinu koja se sastoji od jedne ili više prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz, osim kad je (ceo ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost. Prema članu 6. ovog zakona u korisnu površinu nepokretnosti ne ulazi neadaptirani tavanski prostor.
Shodno navedenom, za prostor u potkrovlju koji je osposobljen za korišćenje, nastala je poreska obaveza u skladu sa Zakonom.
U slučajevima kada postoji sumnja da podaci koji se dobijaju preko notarske aplikacije ili na drugi način, nisu tačni u smislu Zakona o porezima na imovinu, poreski organ/ lokalna poreska administracija može da pozove poreskog obveznika ili drugo lice (investitora i dr.) u skladu sa članom 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da dostave sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze. Napominjemo da je za nepostupanje po pozivu propisana prekršajna odgovornost. Poziv za kontrolu se dostavlja u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a ne po odredbama Zakona o upravnom postupku.
Poreski organ, proveru u smislu da li postoji površina koja nije obuhvaćena ispravom dobijenom od javnog beležnika, mogu da izvrše uvidom u orto foto snimke (npr. Google i dr.), proverom podataka u JKP ili uviđajem na licu mesta (napomena: ulazak u stambeni prostor bez saglasnosti poreskog obveznika može se obaviti samo uz rešenje suda).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.