Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanje1. Šta sadrži programska aktivnost 0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite?
Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžeta čijim sprovođenjem se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Konkretna programska aktivnost „0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite“ sadrži rashode ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač JLS, poput CSR, prihvatilišta, savetovališta, centra za pružanje usluga i sl. Međutim, ovo se ne odnosi na rashode budžeta za obezbeđivanje usluga socijalne zaštite. Rashodi za usluge socijalne zaštite koje pruža ustanova čiji je osnivač JLS se formiraju na osnovu cene usluga koja se određuje odgovarajućom odlukom. Sredstva za obezbeđivanje usluga se prenose u odgovarajućem iznosu koji se dobija množenjem planiranih jedinica usluge i cene konkretne usluge utvrđene odlukom. Ova sredstva se u programskom budžetu, zavisno od usluge, iskazuju u programu 11 programska aktivnost:
Sva ostala sredstva koja se prenose ustanovi na osnovu prava i obaveza osnivača, iskazuju se u programskom budžetu u programskoj aktivnosti 0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite.
Da li su podaci dostupni u Analitičkom servisu JLS pouzdani, odnosno da li su to zvanični podaci?
Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.
Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Šta je cilj vrednovanja učinaka javnih politika?
Prilikom vrednovanja javne politike koriste se obrađeni podaci dobijeni postupkom praćenja sprovođenja javne politike, ali i dodatne analize kako bi se ocenio stepen promene koji je nastao sprovođenjem javne politike.
Ukoliko je to moguće, razmislite o mogućnosti da izveštaj o vrednovanju efekata javne politike (ex post analizu) pripreme stručnjaci koji nisu zaposleni u organima državne uprave, jer se na taj način može obezbediti objektivnost suda o ostvarenim rezultatima. To je sasvim uobičajena praksa u svetu i EU jer se smatra da je vrednovanje uspešnosti neke politike izuzetno kompleksan posao koji traje između 6 i 12 meseci i traži konsultacije sa zainteresovanim stranama i drugim licima i organizacijama izvan direktnog kruga zainteresovanih.
Vrednovanje efekata javne politike će pružiti komparativni uvid ex ante i ex post situacije i analizu pozitivnih i/ili negativnih dešavanja tokom intervencije. Na osnovu nalaza vrednovanja, definišu se preporuke koje kreatorima javnih politika omogućavaju da sagledaju stvarne pozitivne i negativne efekte sprovođenja javne politike. Donosioci odluka treba da preduzmu neophodne (dodatne i/ili korektivne) mere radi smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru i otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, a sve u cilju postizanja zacrtanih ciljeva.
Cilj vrednovanja je da donosioci odluka dobiju dubinski uvid u realizaciju javne politike, kako bi rezultate ove analize iskoristili u narednom ciklusu priprema javnih politika. Drugim rečima, na osnovu analize efekata doneće se odluka o tome da li treba nastaviti sa sprovođenjem javne politike, da li politika iziskuje manje dopune ili korenite promene, odnosno da li treba prekinuti sa daljim sprovođenjem te politike i planirati kako dalje.
Na osnovu nalaza dobijenih ex post analizom vrednuje se učinak javne politike, odnosno ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.
Kako se izveštava o rezultatima sprovođenja javnih politika?
Izveštavanje o realizaciji i postignutim učincima javnih politika jeste objektivno, potpuno, proverljivo i blagovremeno obaveštavanje zainteresovanih strana o sprovođenju usvojenih planskih dokumenata i postignutim učincima.
Sav posao vezan za prikupljanje podataka i praćenje sprovođenja javne politike, mora se organizovati u redovne izveštaje (godišnje, polugodišnje, kvartalne) i koji će se predstaviti organima AP i JLS i javnosti (interni i eksterni izveštaji). Veoma je važno da upamtite da cilj izveštaja nije opis aktivnosti nego opis dostignutih rezultata. Rokovi za izveštavanje o sprovođenju dokumenata javnih politika (strategija, programa, koncept politika i akcionih planova) definisani su članom 43. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.
Izveštaji o rezultatima sprovođenja javnih politika treba da sadrže:
Kada se govori o objavljivanju, izveštaji treba da budu javni i dostupni na internet stranici organa AP i lokalne samopurave i portalu e-Uprave u otvorenom digitalnom formatu, pogodnom za preuzimanje i dalje korišćenje.
Zašto je potrebno pratiti sprovođenje javnih politika?
Praćenje sprovođenja javnih politika sprovodi se uzimajući u obzir podatke i informacije dobijene od svih organa i organizacija koje su odgovorne za sprovođenje mera i aktivnosti javne politike, kao i podaci i informacije pribavljene iz drugih izvora, ako se odnose na ciljeve tih politika.
Praćenje sprovođenja obezbeđuje vremenske serije podataka, koje pouzdano pokazuju šta se dešavalo tokom sprovođenja planskog dokumenta, odnosno javne politike koja je njime oblikovana.
Funkcija praćenja sprovođenja je neophodna za dobro upravljanje - moramo blagovremeno znati koji se resursi ne troše ili aktivnosti ne odvijaju prema planu (bez obzira na to kako smo dobro planirali i pripremili se za sprovođenje mere) i kakve rezultate ostvarujemo, željene ili neželjene.
Blagovremeno otkrivanje odstupanja od planiranih rezultata u procesu praćenja sprovođenja, omogućava nam da preduzmemo dodatne aktivnosti da bismo javne politike vratili na željeni put, prilagodili svoje planove novim okolnostima (revizija planskih dokumenta/korekcija pokazatelja) i postigli postavljene ciljeve.