Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način se knjigovodstveno evidentira projektna dokumentacija koja je defakto gotova, a objekat na koji se odnosi nije završen ili nije ni započet?
Projektna dokumentacija, stručna ocena i komentari, odnosno nadzor za određenu investiciju, vezuje se za istu odnosno uvećava joj vrednost. Tokom godine projektna dokumentacija i sve što je plaćeno sa ekonomske klasifikacije 511400-Projektno planiranje, knjiži se na subanalitičkom kontu 016171- Ostala nematerijalna imovina.
Kada se završi investicija na koju se projektna dokumentacija odnosi, prebacuje se iz pripreme u upotrebu i uvećava joj se vrednost za vrednost projektne dokumentacije, stručnog nadzora i dr. ( u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava kada se unese taj objekat u napomene navedite da je vrednost uvećana za projektnu dokumentaciju, stručne ocene i komentare i sl.). Istovremeno se vrši storniranje ostale nematerijalne imovine. Tek tada i počinje obračun amortizacije te nekretnine po stopi koja je propisana Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) za tu nekretninu.
Ako na kraju godine objekat nije završen i ostaje u pripremi, projektna dokumentacija može se vezati i za objekat u pripremi i uvećati mu vrednost, ali se amortizacija ne obračunava sve dok se objekat ne stavi u upotrebu i isto se isknjižava iz sa konta 016171-Ostala nematerijalna imovina.
U slučaju da nije ni započeta izgradnja objekta za koji je urađena projektna dokumentacija ona ostaje na kontu 016171-Ostala nematerijalna imovina, sve dok se objekat ne završi i ne obračunava se amortizacija.
Od kog datuma se računa amortizacija osnovnog sredstva? Da li od datuma kada je osnovno sredstvo zaista stvaljeno u upotrebu (datum pravosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli, datum potpisivanja zapisnika o primopredaji osnovnog sredstva i dr.) i da li se tada radi korekcija početnog stanja ispravke vrednosti ukoliko je sredstvo stavljeno u upotrebu u prethodnim godinama?
Po pravilu, obračun amortizacije obračunava se od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu.
S obzirom na situaciju da nije na vreme dobijena dokumentacija, a takođe i Popisna komisija na kraju godine nije konstatovala da je osnovno sredstvo iz pripreme stavljeno u upotrebu, na osnovu čega bi se knjigovodstveno isknjižila iz pripreme, kao i s obzirom na to da je kao što se u pitanju navodi – danom dostavljanja dokumentacije od strane nadzornog organa, osnovno sredstvo preneto iz pripreme u upotrebu (potrebno je i u finansijskom knjigovodstvu i u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava), obračun amortizacije potrebno je obračunati od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu i izvršiti korekciju početnog stanja.
Kako se obračun amortizacije, po pravilu radi na kraju godine, postoji mogućnost da se ručno obračuna amortizacija za prethodnu godinu, odnosno od dana stvarnog stavljanja u upotrebu i unese u kolonu ispravka vrednosti, a zatim da se za taj iznos izvrši korekcija početnog stanja u finansijskom knjigovodstvu. Možda je jednostavnije da se prilikom prebacivanja iz pripreme u upotrebu stavi datum 01.01.2022. godine i kada se na kraju godine uradi amortizacija, biće urađena za celu 2022. godinu, neće biti obračunata samo za deo iz prethodne godine.
Da bi se izbegle ovakve situacije najbolje je da sa popisnom komisijom na kraju godine, izvrši provera svih osnovnih sredstva u pripremi, da komisija tačno navede šta je ostalo u pripremi, a šta je stavljeno u upotrebu.
Sproveden je postupak javne nabavke za uslugu hlorisanja vode za piće u rezervoarima, doneta je odluka o dodeli ugovora i ugovor je poslat ponuđaču na potpisivanje, međutim, poniđač je odustao od potpisivanja ugovora. Kako je u postupku pristigla samo jedna ponuda, kako postupiti u navedenoj situaciji, tj. koji je pravni osnov za obustavu postupka koji se odnosi na ovu situaciju?
U konkretnoj situaciji, mora se primeniti odredba člana 94. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, naravno, jedino ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviđeno dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Ukoliko je zahtevano dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude, isto se aktivira ukoliko ponuđač neosnovano odbije da zaključi ugovor.
Takođe, navedeno postupanje ponuđača predstavlja prekršaj ponuđača iz člana 237. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama (kao posledica postupanja suprotno odredbi člana 152. Zakona), u kome je propisano da će se kazniti ponuđač novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara (odnosno 30.000 do 80.000 dinara za odgovorno lice) ako po pozivu naručioca ne zaključi ugovor o javnoj nabavci, osim ukoliko postoje razlozi na koje ponuđač nije mogao da utiče niti je mogao da ih predvidi, spreči, otkloni ili izbegne, a zbog kojih zaključenje ili izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz dokumentacije o nabavci i izabrane ponude nije moguće.
Za navedeni prekršaj izriče se zaštitna mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, kojom se tom ponuđaču zabranjuje da učestvuje u postupcima javnih nabavki u periodu koji ne može biti duži od dve godine. O navedenoj zaštitnoj meri odlučuje sud, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Sud je dužan da u roku od tri dana od pravnosnažnosti presude o tome obavesti Kancelariju za javne nabavke (obaveštenje sadrži puno ime i registarski broj ponuđača, kao i datum do koga je taj subjekt isključen iz postupaka javnih nabavki), a podatke o tome Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.
Dakle, potrebno je obratiti se ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – Kancelariji za javne nabavke, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, imajući u vidu da je prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 16) ZJN, prekršaj naručioca ukoliko Kancelariji za javne nabavke ne dostavi podatke o zaključenom ugovoru u smislu člana 181. ZJN, kao i obaveza da se u roku od 30 dana od zaključenja ugovora pošalje na objavljivanje obaveštenje o dodeli, potrebno je obratiti se Kancelariji za javne nabavke i objasniti zbog kojih okolnosti nije moguće da se objavi obaveštenje o zaključenom ugovoru na Portalu javnih nabavki, te da se na taj način okonča ovaj postupak i na samom Portalu, po smernicama Kancelarije za javne nabavke.
Svakako je preporuka da se u vidu službene beleške konstatuju nastale okolnosti, uz dokumentovanje istih (odustanak od zaključenja ugovora, obraćanje Kancelariji inicijativom da se pokrene prekršajni postupak, aktiviranje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude), da ta službena beleška postane sastavni deo dokumentacije o nabavci, da služi u svrhu potencijalne revizije sprovedene procedure i objašnjenja postupanja, u skladu sa zakonskim mogućnostima.
Jedino na opisani način može se okončati sprovedena procedura, jer ne postoji zakonski osnov za obustavu postupka (postupka u ovoj fazi više nema, on je okončan donošenjem odluke o dodeli ugovora koja je postala konačna), ali ni uslova za raskid ugovora (jer ugovor nije zaključen).
Da li je moguće da se postojeća sredstva (sredstva Ministratva i tekuće rezerve) koja su raspoređena po različitim ekonomskim klasifikacijama vrate u tekuću budžetsku rezervu, a zatim da se iz tekuće budžetske rezerve aproprijacijom vrate na jednu ekonomsku klasifikaciju i poziciju i to na primer 5122 – elektronska oprema?
Prilikom planiranja sredstava u Odluci o budžetu opštine, neophodno je poštovati sve budžetske klasifikacije tako da ona budu raspoređena u skladu sa namenom, prema Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Sa stanovišta javnih nabavki jedino je relevantno da li sva oprema koju bi nabavljali predstavlja celinu – odnosno tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu, prema odredbi člana 29. stav 3.n Zakona o javnim nabavkama.
Pozicije sa kojih se vrši plaćanje sa stanovišta pokretanja postupka javne nabavke i uopšte određivanja predmeta javne nabavke nisu od uticaja, a pogotovo nisu od uticaja na podelu predmeta javne nabavke na partije.
Dakle, prema Zakonu o javnim nabavkama, ukoliko hardver, softver, mrežna komponenta, audio i video oprema zaista predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu celinu, odnosno ako je svaki od navedenih delova opreme tehnički i funkcionalno uslovljen drugim delom opreme, tada nema prepreka da se pokrene i sprovede postupak javne nabavke sa jedinstvenim predmetom, bez podele na partije.
Međutim, skrećemo pažnju na „uslovljenost“ hardvera, audio i video opreme sa jedne strane i softvera i mrežne komponente sa druge strane – proceniti da li zaista potencijalno ponuđeni hardver jednog dobavljača može da ne podrži ponuđeni softver drugog dobavljača, u kontekstu celovitosti predmeta. Kako bi se izbegla ova situacija, mora se opisati detaljno specifikacija za hardver, audio i video opremu kao i funkcionalnost softvera koji taj hardver i oprema mora da podrži, te da se na taj način izbegne potencijalni problem u slučaju da se ipak odluči na podelu na partije.
Budući da su, u konkretnom slučaju, za raspoloživa sredstva sprovedene zakonske procedure i da je Odeljenje za budžet i finansije rasporedilo sredstva na 8 različitih ekonomskih klasifikacija – ako su to budžetske klasifikacije ispravno ciljane u smislu namene sredstava i dovoljna za planiranu nabavku – na osnovu navedenog proizilazi da nema potrebe da se u cilju sprovođenja predmetne javne nabavke vrši izmenu finansijskog plana.
Da li lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu Odluka o utvrđenim prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti?
U skladu sa članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) u kojem su definisani tržišni uslovi pribavljanja i otuđenja nepokretnosti, nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno. Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine.
Procenu vrednosti nepokretnosti vrši ovlašćeni /licencirani procenitelj u skladu sa Zakonom o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 108/16). U vezi sa tim procenu tržišne vrednosti koja se pribavlja u javnu svojinu ili se otuđuje iz iste, pored nadležnog organa Poreske uprave može vršiti i licencirani procenitelj.
Prema mišljenju Ministarstva finansija i privrede broj 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013. godine koji organ, osim Poreske uprave je nadležan da vrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti u smislu člana 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini smatra se nadležni organ jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje visinu poreza na imovinu. Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja ili otuđuje iz javne svojine utvrđuje nadležni organ JLS koji utvrđuje visinu poreza na imovinu (LPA), a samo izuzetno ako takav organ na nivou JLS nije formiran - to čini Poreska uprava.
U skladu sa članom 6. Zakona o porezima na imovinu vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata: korisna površina; prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost. Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama, u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom, u smislu ovog zakona smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Shodno navedenom, nadležni organ JLS – lokalna poreska administracija može vršiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti na osnovu utvrđenih prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti kao i na osnovu procene ovlašćenih/licenciranih procenitelja, a što preporučujemo u specifičnim slučajevima, zatim ukoliko se radi o nepokretnostima koje su veće vrednost, gde se pored tržišne cene po m2 gledaju i drugi parametri (ekonomska isplativost, vrsta, lokacija).
Međutim, ističemo da u postupcima eksproprijacije nepokretnosti procenu vrednosti eksproprisanog zemljišta u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (Poreska uprava).
U svim drugim postupcima pribavljanja ili otuđenja primenjuje se odredba člana 29. Zakona o javnoj svojini, tako da u zavisnosti o kakvom pribavljanju se radi, treba primeniti odgovarajuću odredbu jednog ili drugog Zakona.
Pogledaj/preuzmi:
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 46-00-130/2013-05 od 20.02.2013.pdf