Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZaključen je Ugovor u otvorenom postupku javne nabavke usluga stručnog nadzora za radove. Može li aneksom ugovora da se odobri avansno plaćanje, a da nije bilo predviđeno u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci, s obzirom da u ugovoru stoji da su moguće izmene u skladu sa čl. 156-161. Zakona o javnim nabavkma?
Članom 154. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom. Naručilac je obavezan da kontroliše izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.
Posebno je propisano da naručilac ne može da vrši bitne izmene ugovora o javnoj nabavci.
Izmena ugovora smatra se bitnom u slučaju kada za posledicu ima izmenu karaktera ugovora u materijalnom smislu u odnosu na ugovor koji je prvobitno zaključen, odnosno ako bi se značajno izmenila priroda prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu bitna izmena ugovora uvek postoji kada je ispunjen jedan ili više od sledećih uslova:
Imajući u vidu navedeno, a posebno imajući u vidu zaključke iz izveštaja o sprovedenim revizijama Državne revizorske institucije, uvođenje avansa izmenom ugovora smatra se bitnom izmenom i samim tim je nedozvoljena. Avansno plaćanje nužno zahteva i dostavljanje sredstva obezbeđenja za avansno plaćanje sa PDV-om, i takav način plaćanja, ako nije prvobitno dozvoljen konkursnom dokumentacijom i ugovorom, ne može biti predviđen aneksom ugovora.
Potrebno je mišljenje o primeni člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji i primeni člana 5. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom („Sl. glasnik RS“, br. 16/2018), a u vezi sa mogućnošću otuđenja građevinskog zemljišta iz javne svojine opštine u korist Crvenog krsta, bez naknade putem neposredne pogodbe.
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na otuđenje građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom, po ceni koja je niža od tržišne ili bez naknade primenjuju se samo izuzetno i uz saglasnost Vlade RS, pod uslovom da se radi o izgradnji objekata za potrebe lokalnog ekonomskog razvoja. Situacije u kojima je to bliže regulisano navedene su u Uredbi o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Sl. glasnik RS“, br. 16/18).
Imajući u vidu da, je organizacija Crveni krst organizacija koja se osniva u skladu sa Zakonom o crvenom krstu i da je delokrug delovanja društveno-humanističkog karaktera, a ne u svrhu pospešivanja lokalnog ekonomskog razvoja na istu se ne mogu primeniti odredbe člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji, i ista ne može steći građevinsko zemljište bez naknade. Crveni krst takođe nije udruženje koje je osnovala opština iako se radi o neprofitnoj organizaciji koja ima humanitarni karakter.
Opština bi mogla da razmotri neke druge modalitete (npr. programe podrške) u cilju obezbeđivanja sredstava za nameravano sticanje građevinskog zemljišta radi izgradnje pomenutog objekta, obzirom da Crveni krst ima javni značaj za širu zajednicu i bavi se društveno-humanističkim radom koji je koristan za stanovništvo.
Kada Naručilac realizuje sredstvo obezbeđenja (menicu) usled neispunjenja ugovorenih obaveza od strane izvršioca usluga (Ugovor o javnoj nabavci usluge - izrada projektne dokumentacije), da li ta sredstva (koja su uplaćena po osnovu realizacije menice) se koriste za projektnu dokumentaciju (istu namenu) ili mogu da se rasporede za neku drugu namenu?
Trošak u budžetu JLS, direktnog korisnika budžetskih sredstava, je namenski i u situaciji kada je zaključen ugovor o javnoj nabavci, tereti se konkretna pozicija/konto u skladu sa odlukom o budžetu, na kom je predviđen trošak za dobra/usluge/radove u skladu sa predmetom ugovora o javnoj nabavci.
Prihodi koji se ostvare (u konkretnom slučaju, na primer, 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci usled naplate sredstva finansijskog obezbeđenja) se knjiže na prihodnoj strani budžeta, na drugom kontu u skladu sa propisima koji uređuju oblast računovodstva, tako da naručilac ne uvećava poziciju/konto na kom su sredstva za troškove predmetnih usluga, odnosno sredstva dobijena od naplate menice ne mogu se koristiti za ponovnu nabavku ovih usluga, jer bi „vraćanjem“ ovih sredstava na poziciju/konto na kojem je knjižen trošak ugovora o javnoj nabavci bila uvećana konkretna pozicija/konto.
Drugim rečima, sredstva usled naplaćenog sredstva obezbeđenja se ne vraćaju na poziciju/konto budžeta koji se odnosi na predmetne usluge.
Da li se na izdavanje u zakup stanova i lokala od strane jedinice lokalne smaouprave, a koji su u vlasništvu jedinice lokalne samouprave, primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ili Zakon o obligacionim odnosima?
Na zakup nepokretnosti primenjuju se odredbe Zakona o javnoj svojini i odredbe Uredbe o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („Sl. glasnik RS“, br. 16/18). Pojedine lokalne samouprave pitanje zakupa regulišu i u posebnim internim odlukama o pribavljanju, raspolaganju i korišćenju nepokretnosti u javnoj svojini. Kako je zakup oblik raspolaganje moguće je doneti i zasebnu Odluku o davanju u zakup svih nepokretnosti u javnoj svojini, uključujući i stanove, lokale i druge poslovne prostore.
Takođe pitanje zakupa stanova regulisano je i Zakonom o stanovanju o stambenoj podršci koji u članu 70. propisuje da se: Ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi između vlasnika stana, odnosno nosioca prava javne svojine ili korisnika stvari u javnoj svojini kao zakupodavca i lica kome se stan daje u zakup kao zakupca, pri čemu zakupodavac, u skladu sa članom 41. stav 4. ovog zakona, obaveštava upravnika stambene zajednice da će zakupac učestvovati u troškovima održavanja i upravljanja zgradom ukoliko je tako ugovorio sa zakupcem, a primerak ugovora u roku od 30 dana od dana zaključenja zakupodavac dostavlja nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.
Dakle, pitanje zakupa regulisano je pozitivno-pravnim propisima RS, internim odlukama lokalnih samouprava koje opet moraju biti u skladu sa Zakonom, dok se nadležnost lokalne poreske javlja tek nakon zaključivanja ugovora. Ugovor o zakupu se svakako zaključuje na osnovu Zakona o obligacionim odnosima i podrazumeva prava i obaveze obe ugovorne strane.
Eventualno lokalna poreska administracija može da da okvirne cene zakupa za pojedine delove grada kako bi se utvrdila visina zakupnine.
Da li je u skladu sa zakonom, da Prodavac ispostavi fakturu za isporučeno vozilo u celosti, koju ne registruje, a da registruje svakog meseca profakture, s obzirom da je dogovorena dinamika plaćanja na 12 rata?
Zakon o javnim nabavkama ne uređuje pitanje registrovanja faktura i profaktura. Na naručiocu je da na osnovu istraživanja tržišta utvrdi stvarno tržišno stanje, pa čak i u pogledu načina plaćanja i da u okviru svog finansijskog sektora proveri na koji način je moguće sprovesti potencijalnu dinamiku plaćanja i da takvu dinamiku definiše ugovorom sa dobavljačem.
Način i postupak registrovanja fakture, odnosno drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata i javnog sektora bliže propisuje Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju centralnog registra („Službeni glasnik RS“, br. 7/18, 59/18, 8/19.).
Međutim, s obzirom da Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 i 44/21-dr.zakon) u članu 4. propisuje da se rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti na duže od 45 dana, u slučaju kada je u ugovornom odnosu javni sektor dužnik, to isključuje mogućnost, u konkretnom slučaju, registrovanja fakture sa navedenim ukupnim iznosom i rokom otplate 12 meseci.
Mišljenja smo da je potrebno da se za svaki mesec registruje (pro)faktura u onom iznosu koliko je definisana mesečna rata.