Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUkoliko JLS vrši investiciono ulaganje u zgradu škole koja je u svojini Republike Srbije, na koji način se vrši evidentiranje ulaganja u knjigu osnovnih sredstava JLS?
Članom 186. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021), propisano je da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Dalje, članom 189. stav 1. tačka 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021) definisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za kapitalne izdatke ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za kapitalne izdatke škola koje su u svojini Republike Srbije, u budžetima lokalne samouprave planiraju se u okviru finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave, u programu 9-Osnovno obrazovanje ili 10-Srednje obrazovanje, u okviru grupe konta 463000-Transferi ostalim nivoima vlasti (463200-Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti). Obzirom da jedinica lokalne samouprave prenosi školama transferna sredstva za kapitalne izdatke, one moraju voditi svoju pomoćnu knjigu objekata koje koriste i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini.
U praksi lokalnih samouprava se javlja i slučaj kada su sredstva planirana u finansijskom planu direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu. U tom slučaju direktni korisnik budžetskih sredstava vrši direktno plaćanje izvođaču radova - plaćanje se evidentira kao izdatak na teret odgovarajućeg konta u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu, a istovremeno se vrši evidentiranje-zaduženje odgovarajućih konta na klasi 000000 – Nefinansijska imovina i odobravanje odgovarajućim kontima klase 300000-Kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja i vanbilansna evidencija.
Po završetku ulaganja, JLS dostavlja školi finansijsku karticu sa celim iznosom investicije na kontima 000000 i 300000 uz zahtev da škola izvrši evidentiranje u svojim poslovnim knjigama i da o tome obavesti JLS. Kad JLS dobije povratnu informaciju od škole da je izvršila evidentiranje, JLS stornira evidenciju na kontima 000000 i 300000 u svojim poslovnim knjigama.
Da li JLS može da ugovara, obračunava i naplaćuje zakonsku zateznu kamatu u slučaju kašnjenja u plaćanju zakupnine zakupaca poslovnog/stambenog prostora koji je u svojini JLS a koji JLS izdaje u zakup? Nedoumica se javlja u situacijama sudske prakse koja se poziva na član 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima te zakupninu tretira kao povremeno novčano davanje kod koga zatezna kamata teče od dana podnošenja zahteva sudu za naplatu, a imajući u vidu da JLS naplaćuje javne prihode i njihovo neugovaranje može dovesti do oštećenja budžeta JLS.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 279. stav 1. reguliše da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, ne teče zatezna kamata, izuzev ako je to propisano zakonom.
U stavu 2. istog člana Zakona na neisplaćenu kamatu može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
Isto se odnosi i na povremena novčana davanja gde se takođe pravo na naplatu zatezne kamate stiče od momenta podnošenja tužbe sudu (stav 3.)
Dakle, imajući u vidu da se zakupnina smatra povremenim novčanim davanjima, mišljenja smo da se zakonska zatezna kamata prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima može zahtevati i naplatiti samo nakon podnošenja tužbe sudu.
Činjenica je, a to se vidi i iz prakse nekoliko lokalnih samouprava koje smo anketirali na ovu temu, da se zatezna kamata traži u postupcima naplate dugovanog iznosa potraživanja opštine prema zakupcima u slučaju da se ne plaća renta uopšte, i to u postupcima koje opština pokreće pred sudovima.
Praksa suda je do sada bila da se zahtev opština za naplatu zakonske zatezne kamate od dana podnošenja tužbe sudu prihvata, dok se zahtev za plaćanje zatezne kamate od momenta nastanka obaveze plaćanja ne prihvata, što i jeste u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
U pitanju je nabavka radova za izgradnju jednog objekta. Nabavka je prošla kako treba, zaključen je ugovor i radovi su spremni za prijem. Međutim, izvođač radova signalizira da se ne slaže predmet i predračun za elektro radove po ugovoru i po projektu. Kako postupiti u nastaloj situaciji?
Ukoliko postoje pozicije u delu predmera koji se odnosi na elektro radove koji odgovaraju pozicijama iz projektne dokumentacije za ove radove, moguće je kroz ugovaranje eventualnih viškova i manjkova radova putem izmene ugovora o javnoj nabavci korigovati količine iz predmera radova, kako bi se uskladile sa projektnom dokumentacijom (u zavisnosti i od sadržine zaključenog ugovora o javnoj nabavci).
Ipak, pozicije za koje je trebalo ugovoriti jedinične cene u skladu sa projektnom dokumentacijom, a koje se ne nalaze se u predmeru radova, mišljenje je da nije moguće izmeniti ugovor o javnoj nabavci primenom čl. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), s obzirom da se ne radi o radovima koji su postali neophodni (što je uslov za primenu člana 157. Zakona), odnosno o okolnostima koje savesni naručilac nije mogao da predvidi (što je uslov za primenu člana 158. Zakona), već se radi o posledici grešaka u sprovođenju postupka javne nabavke, odnosno u realizaciji ugovora, koje su načinjene od strane kako naručioca, tako i izvođača radova.
Dodatni problem bi mogao postojati ukoliko je izvođač radova već izveo sporne elektro radove, jer bi u takvoj situaciji postojao problem i u delu eventualne izmene ugovora, imajući u vidu da su radovi već izvedeni.
Dakle, nije moguće potvrditi da kontrolni organi u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u navedenoj situaciji, ne bi našli kao nepravilnost eventualne izmene u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, na način da se predmet u delu elektro radova izmenom ugovora o javnoj nabavci uskladi sa projektnom dokumentacijom u ovom delu, kako bi se stvorio osnov za plaćanje spornih radova.
S druge strane, ukoliko se izvođaču radova ne izvrši isplata izvedenih radova u spornom delu sa pozivanjem da je propustio da ospori konkursnu dokumentaciju, a zatim i da naručiocu u ugovorenom roku ukaže na utvrđene nesaglasnosti, postoji rizik pokretanja postupka pred sudom od strane izvođača radova, u cilju utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti za nastalu situaciju.
Kako je najispravnije planirati u budzetu sredstva energetske efikasnosti koja opstina izdvaja za fizicka lica?
Prilikom planiranja rashoda i izdataka korisnika budžeta, potrebno je poštovati programsku strukturu.
Aneksom 5 Uputstva za izradu programskog budžeta definisani su Uniformni programi i programske aktivnosti jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za energetsku efikasnost treba planirati u okviru programa 17 (šifra: 0501) – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
Dalje, ukoliko se planiraju sredstva za delatnost koja je tekuća i kontinuirana, sprovodi se od strane samo jednog korisnika budžeta i nije vremenski ograničena, u tom slučaju sredstva se planiraju u okviru programske aktivnosti 0001 – Energetski menadžment. Programska aktivnost se može odnositi na sprovođenje podsticajnih mera (subvencije, dotacije), pružanje javne usluge i dr.
Međutim, ukoliko se radi o vremenski ograničenom poslovnom poduhvatu korisnika budžeta, sa jasno definisanim ishodom, potrebnim resursima i upravljačkom strukturom, koji doprinosi kvalitetnijem pružanju javnih usluga, sredstva ćete planirati u okviru posebnog Projekta, sa odgovarajućom šifrom i nazivom.
U zavisnosti od toga kako JLS konkretno postavi/definiše javni poziv, opredeljivanje funkcionalne i ekonomske klasifikacije se može razlikovati, ali za slučaj na koji se odnosi postavljeno pitanje, smatramo da je odgovor kako sledi:
Funkcionalna klasifikacija: u skladu sa funkcionalnom namenom u konkretnom slučaju, za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, sredstva treba planirati u okviru grupe 61 - Stambeni razvoj gde klasa 610 -Stambeni razvoj obuhvata administraciju poslova i usluga u vezi sa stambenim razvojem (član 7. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem).
Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja (član 29. Zakon o budžetskom sistemu) i određuje se na osnovu krajnjeg korisnika sredstava. Kako su u konkretnom slučaju u pitanju sredstva namenjena fizičkim licima/domaćinstvima, ona se u budžetu planiraju na kontu 472800 – Naknade iz budžeta za stanovanje i život (iako je konto 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, što subvencija za energetsku efikasnost stambenih zgrada i kuća, svakako jeste, ali je jasno da se ne radi o socijalnim davanjima u smislu za socijalno osetljive/ugrožene osobe/grupe (da tako kažem) jer bi u tom slučaju ova sredstva bila planirana u okviru programa 11-Socijalna i dečija zaštita).
Kako postupiti u slučaju kada je poreski obveznik preminuo, a ostavinskim rešenjem je utvrđeno da ima sklopljen ugovor o doživotnom izdržavanju i da nema druge imovine koja bi bila predmet ostavinske rasprave, te obustavlja ostavinski postupak. Pokojnik ima naslednika koji nema šta da nasledi, jer je sve pripalo drugom po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Šta uraditi sa dugom koji ostaje na pokojnika pre njegove smrti?
U skladu sa članom 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik“ br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Stavom 2. istog člana ZPPPA propisano je da ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, ostavinskim rešenjem utvrđeno da nema imovine koja je predmet nasleđivanja, to znači da nema ni naslednika koji bi imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica. Ukoliko se naknadno utvrdi da ipak postoji imovina preminulog lica koja nije bila predmet sprovedenog ostavinskog postupka, o tome bi se odlučivalo u novom postupku i donelo dopunsko ostavinsko rešenje, po kojem bi naslednik ili naslednici, u slučaju da se prihvate nasleđene imovine imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica.
Shodno tome, u slučaju da ne dođe do naknadne izmene činjeničkog stanja, poreska obaveza ostaje na preminulom licu do nastupanja apsolutne zastarelosti i prenosa u vanbilansnu evidenciju.