Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePodnosioci predstavki preko društvenih mreža kao i druga lica koja se ,koji nisu identifikovala, niti dokazala svoj pravni interes da su im povređena prava i pravni interes nemaju prava na pritužbe i prigovore. Da li je inspektor u obavezi da ih obaveštava o broju predmeta u kom se vodi postupak i toku postupka (šta je preduzeto, kome je šta naloženo, kad je inspektor izašao na teren, da li su lica kažnjena, hoće uvid u predmet) što često traže ili je dovoljno da ih obavesti samo o ishodu odnosno kako je postupljeno sa predstavkom shodno čl. 18 ZIN u zakonski propisanim rokovima?
"Podnosilac predstavke kojom je iniciran inspekcijski nadzor obaveštava se u skladu sa članom 18. ZOIN.
Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke, odnosno zainteresovanog lica koje dokaže svoj pravni interes, da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obaveštavanje o toku postupka, podnosi se u pisanom obliku ili usmeno (čl. 64 i 65. ZUP). Sadržina zahteva određena je članom 58. ZUP, odredbama koje definišu sadržinu podneska kao generičkog naziva za različite oblike saopštenja koje subjekti upućju organima.
Pravo na podnošenje zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, ceni se prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Treba imati u vidu da pod uslovima predviđenim tim zakonom, i lica koja nisu stranke u postupku, niti zainteresovana lica sa pravnim interesom u konkretnoj upravnoj stvari, imaju pravo da pristupe podacima sadržanim u spisima predmeta, pod uslovom da interes javnosti da zna konkretne informacije od javnog značaja preteže u odnosu na druge interese zasnovane na Ustavu ili zakonu, što organ ceni u svakom konkretnom slučaju.
Ako je predstavka podneta preko društvene mreže od strane lica koje se nije identifikovalo i nije dokazalo svoj pravni interes, onda se ne može ni dozvoliti razgledanje spise predmeta. Takav zahtev se ne može smatrati ni urednim zahtevom za pristup informaciji od javnog značaja, jer je članom 15. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informaciji od javnog značaja propisano da zahtev za obaveštavanje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje, mora da sadrži, između ostalog, ime, prezime i adresu tražioca."
Da li početkom potpune primene novog ZUP-a ugovore o javnoj nabavci treba tretirati kao upravne ugovore iz ZUP-a ili ipak sačekati eventualne izmene Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da je članom 22. ZUP-a upravni ugovor definisan kao "dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari"?
Definicija samog upravnog ugovora je sledeća: „dvostrano obavezan pisani akt, koji kada je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka (javnopravni i privatnopravni subjekt) kojim se menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari“. Naime, samom definicijom određeni su, ako ih možemo tako nazvati, parametri za upravni ugovor. Znači, ZUP je upravni ugovor definisao na najopštiji način, odnosno u ZUP-u su predviđeni osnovni elementi pravnog uređenja upravnog ugovora, dok je posebnim zakonima predviđeno detaljno regulisanje pojedinih tipova ugovora.
S tim u vezi, određena vrsta ugovora može da se uvede u pravni režim upravnog ugovora tek posebnim zakonom. U konkretnom primeru, to znači da mora da se izmeni Zakon o javnim nabavkama i da se njime izričito propiše da se ugovor o javnim nabavkama ima smatrati upravnim ugovorom, kako bi se na njega primenjivale odredbe ZUP-a o upravnim ugovorima.
Da li odbornik ima pravo da se pozove na javnost informacija i da traži od javnih preduzeća finansijske izveštaje, broj zaposlenih i njihove kavlifikacije?
Skupština opštine vrši prava i dužnosti osnivača u odnosu na javna komunalna preduzeća. Zakon o javnim preduzećima propisuje da skupstina vrsi te nadležnosti. Smatramo da kao osnivač, skupština, odnosno nadležni odbor skupštine, ima pravo da zatraži odluku o sistematizaciji radnih mesta u svakom JKP, zahtevima za popunjavanje radnih mesta, kao i kadrovski plan sa svim podacima o popunjenosti radnih mesta. Za to nije neophodno pozivanje na propise o dostupnosti informacija, što svakako možete proveriti sa sekretarom Skupštine.
Uz navedeno, sva JKP skupštini kao osnivacu dostavljaju godišnji program poslovanja najkasnije do 1. decembra za narednu godinu koji sadrži:
1) planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama;
2) planirane nabavke;
3) plan investicija;
4) planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka;
5) elemente za celovito sagledavanje cena proizvoda i usluga;
6) plan zarada i zapošljavanja;
7) kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti isključivo iz strateških i državnih interesa ili ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno preduzeće posluje.
Skupština ima obavezu da plan razmotri i da saglasnost ili odbije saglasnost. Odbijanje saglasnosti je moguce ako javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže povećanje sredstava za određene namene, a koja je već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Javno preduzeće je u obavezi da prema zakonu dostavlja i tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg plana poslovanja u roku od 30 dana od isteka tromesecja. Izveštaj se dostavlja "nadležnom organu" u opštini. U opštinama je taj nadležni organ za razmatranje tromesečnih izveštaja različito određen, uglavnom se radi o opštinskom veću.
Koji podaci o nadziranim subjektima sa „crne liste“ mogu biti objavljeni na internet stranicama (naziv firme, ime preduzetnika i sl.) 2. Ko procenjuje i kako utvrđuje da li je rizik neznatan kada su u pitanju svakodnevne predstavke građana koje u organ stižu npr. elektronskom poštom.3. Da li pogrešno utvrđeno činjenično stanje čiji uzrok može bi nekompetentnost zaposlenih, nedovoljno poznavanje propisa, dvosmislena i neprecizna zakonska regulativa može biti RIZIK koji za posledicu može imati pogrešnu primenu materijalnog prava na štetu prava i interesa nadziranih subjekata ili zainteresovanih lica, odugovlačenje upravnih postupaka, ćutanje administracije i sl. Treba li planovima predvidete i unutrašnje rizike i korektivne mere (Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju) ili se to ostvaruje kroz liste poslovnih procesa.
1. Poslovno ime, mat. broj i PIB
2. Procenu vrši inspektor, koristeći se ovlašćenjima stručne i slobodne ocene, imajući u vidu cilj inspekcijskog nadzora iz člana 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru i uzimajući u obzir prirodu i obim navodne štete i verovatnoću njenog nastanka, kao i da li iz predstavke i prethodne istorije koja je dokumentovana i iskustvena proizlazi da su štetne posledice odsutne ili neznatne. Može se u okviru inspekcije/inspekcijskog organa odrediti službeno lice koje bi se bavilo predstavkama – “filtriralo” ih, što bi tom licu bilo u opisu poslova i ono bi imalo ta ovlašćenja.
3. Rizik u smislu Zakona o inspekcijskom nadzoru, odnosi se na štetne posledice koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta. Pitanja „unutrašnjeg rizika“ nisu pitanja koja se unose u plan inspekcijskog nadzora, nego su to pitanja za unutrasnje planove, programe i procedure inspekcije/inspekcijskog organa, kako bi se, u skladu sa mogucnostima, pravilno i pravovremeno upravljalo ovim unutrasnjim rizicima inspekcije. Jesu za program strucnog usavrsavanja (clan 50. Zakona o inspekcijskom nadzoru), za planove integriteta (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije), za kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova i radnih mesta (Zakon o zaposlenima u AP i JLS) i dr.
Sa aspekta plana inspekcijskog nadzora, ova pitanja/rizike treba sagledati u svetlu clana 10. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je, pored ostalog, propisano da ovaj plan sadzi i podatke o resursima inspekcije koji ce biti opredeljeni za vrsenje inspekcijskog nadzora. Sledstveno, opredeljuje se koliko inspektora i kojih kompetencija i kog iskustva ce vrsiti koje nadzore. Naravno, vise inspektora za slozenije nadzore, odgovarajuceg strucnog znanja i iskusniji za slozenije nadzore...
U okviru "unutrasnjih rizika" inspekcije (tzv. rizika organizacije) valja voditi racuna o tzv. riziku kljucnog coveka, kada, prakticno ceo sistem/organizacija ili njen pretezni deo ili kljucne funkcije zavise od jednog kvalitetnog coveka.
Da li načelnik uprave ima pravo na prekovremeni rad?
S obzirom da je prvog jula 2017. godine počeo da se primenjuje Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 108/2016) na zaposlene u organima i organizacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izuzev odredaba člana 10. i čl. 37-39. koje se primenjuju od stupanja na snagu ovog zakona, odgovor je da načelnici opštinskih uprava nemaju pravo na uvećanje plate, propisane članom 18. ovog zakona, u koje spada i prekovremeni rad.
Naime, članom 25. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a koji se odnosi na ograničenje prava na uvećanje plate, je propisano da zaposleni koji rade na radnim mestima koja su aktom Vlade iz člana 10. ovog zakona utvrđena kao rukovodeća radna mesta i zaposleni koji rade na radnim mestima čiji opis poslova uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, za vreme provedeno na radu na poslovima rukovodećeg radnog mesta, kao i državni službenici na položaju, odnosno službenici na položaju u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i funkcioneri, nemaju pravo na uvećanje plate iz člana 18. stav 1. tačka 1)-4) i st. 3. i 4. ovog zakona.