Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li splavove na kojima su izgrađene kućice treba oporezovati ili ne?
Prema članu 2 . Zakona o porezima na imovinu nepokretnostima se, u smislu oporezivanja imovine, smatraju:
Objekat je građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu i to su: zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.
Nepokretnosti su inkorporisane u zemljište i ne mogu se premeštati s jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine.
Shodno tome, kućice koje su postavljene na splavovima koji se nalaze na vodi, nisu izgrađene i samim tim ni splav ni kućica na njemu nisu inkorporisani u zemljište, u smislu da se mogu premeštati sa mesta na mesto, tako da se ne mogu smatrati nepokretnostima i po našem mišljenju ne mogu biti predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik ima registrovanu šifru delatnosti - trgovina na veliko, u vlasništvu ima poslovni prostor u kom su smešteni gotovi proizvodi za dalju prodaju. Da li može koristiti knjigovodstvenu vrednost ili mora prosečnu cenu?
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu pretežna šifra delatnosti nikada nije opredeljivala poresku osnovicu. Od 1.1.2021 brisana je iz člana 7. odredba da se nepokretnosti iz stava 4. ovog člana opredeljuju prema njihovoj nameni u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti Naime, ta odredba je samo ukazivala da se posmatra delatnost koja se obavlja u objektu, odnosno posmatra se funkcionalnost objekta, za šta je objekat namenjen i u tom smislu vrsta delatnosti iz klasifikacije, a ne pretežna registrovana delatnost obveznika.
Napominjemo da obveznik može obavljati razne delatnosti, a imati samo jednu pretežnu registrovanu.
Izmenama je u članu 7. dato pojašnjenje šta se smatra proizvodnim, a šta skladišnim prostorom (koji se oporezuju po knjigovodstvenoj vrednosti prema članu 7. Stav 4 ZPI):
Proizvodnim pogonima prerađivačke industrije iz stava 4. tačka 2) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.
Skladišnim i stovarišnim objektima iz stava 4. tačka 8) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za preuzimanje i čuvanje sirovina i robe (uključujući i rezervoare i cisterne za skladištenje koji se smatraju nepokretnostima, kao i objekte za skladištenje otpada), koji se ne koriste za promet na malo ili za druge namene, odnosno u delu u kome se ne koriste za promet na malo ili za druge namene.
Shodno tome, smatramo da se poslovni prostor u kome su smešteni gotovi proizvodi za dalju prodaju mogu oporezovati po knjigovodstvenoj vrednosti kao skladišni i stovarišni objekat po članu 7. stav 4. tačka 8) Zakona o porezima na imovinu, ako se u tom prostoru ne vrši maloprodaja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji član zakona se treba pozvati u slučaju otpisa poreza neosnovano utvrđenih obaveza?
U skladu sa članovima 19–22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je ispunjenje poreske obaveze, ispunjenje poreske obaveze u slučaju likvidacije ili stečaja, u slučaju statusnih promena i u slučaju smrti fizičkog lica, poslovne nesposobnosti ili proglašenja fizičkog lica za nestalo.
Članom 23. ZPPPA propisano je da poreska obaveza prestaje:
1) naplatom poreza,
2) zastarelošću poreza,
3) otpisom poreza,
4) na drugi zakonom propisan način.
U slučaju zastarelosti poreza, otpisa poreza ili prestanka poreske obaveze na drugi zakonom propisani način, lokalna poreska administracija donosi rešenje o prestanku poreske obaveze.
Članom 176. – 182. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) uređeno je ponavljanje postupka i to: razlozi, inicijativa, rokovi, zahtev za ponavljanje postupka, odlaganje izvršenja rešenja, rešavanje u ponavljanju postupka i ponovljeni postupak.
Članom 183. istog zakona propisano je poništavanje konačnog rešenja, a članom 184. ukidanje rešenja. Članom 163. ovog zakona uređeno je poništavanje pobijanog rešenja od strane prvostepenog organa.
Ukazujemo da je primećena praksa da se obaveze neosnovano utvrđuju duži niz godina i nakon isteka roka zastarelosti, što nije uređeno nijednim propisom, ali u slučajevima gde ne postoji predmet oporezivanja, nisu se donosila rešenja, obaveza mora biti stornirana. Shodno navedenom, u zavisnosti od konkretne poresko - pravne situacije pozivate se na odgovarajući propis.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod LPA odseka u toku je postupak po zahtevu poreskog obveznika za povraćaj sredstava na ime depozita za licitaciju zemljišta u javnoj svojini gde je oglasom predviđen povraćaj za one koji nisu izlicitirali. Pošto se radi o računu broj 840-841151843-84-Prihodi od prodaje zemljišta u korist nivoa opština, odsek LPA je nadležan za ovakve vrste povraćaja. Poreski obveznik ima dug po osnovi poreza na imovinu i odbija da ga izmiri. Da li u konkretnom slučaju LPA postupa kao kada se povraćaj odnosi na prihode koje administrira LPA? Pošto se radi o prihodu koji LPA direktno ne administrira, da li se on odbija kao neosnovan ili se vrši povraćaj, a porez se naplaćuje u postupku prinudne naplate?
Članom 14. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da su javne prihodi:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) neporeski prihodi, i to:
(1) takse,
(2) naknade,
(3) kazne,
(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;
tač. 3) i 4) (brisane)
5) samodoprinos;
6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;
7) (brisana).
Prema stavu 2. istog člana primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine.
podtač. (1)-(3) (brisane)
4) (brisana).
Članom 60. istog zakona propisano je, da ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihode, odnosno u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U konkretnom slučaju uplatni račun 840-841151843-84 – Primanja od prodaje zemljišta u korist nivoa opština nije javni prihod iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, već spada u primanja (u skladu sa članom 14. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu), pa u tom smislu se na ovaj javni prihod ne primenjuju odredbe člana 60. Zakona o budžetskom sistemu, pa se povraćaj vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata prihoda.
Shodno navedenom, smatramo da LPA nije nadležna za povraćaj niti preknjižavanje primanja i u tom smislu nema osnova za primenu člana 70. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zahtev za povraćaj treba odbaciti rešenjem zbog nenadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ako pravno lice ima registrovanu delatnost “proizvodnja“ kod Agencije za privredne delatnosti, može li da popuni podatak u prijavi za Eko naknadu delatnost “trgovina na malo“ kojom se inače i bavi? Na osnovu podataka iz PIB registra pretežna delatnost je “trgovina“, a kod APR-a „proizvodnja“.
Prema članu 2. Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada propisano je da se kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Prema tome, obveznik, u skladu sa Uredbom, u prijavi navodi pretežnu delatnost, koja može biti ili pretežna delatnost iz APR ili delatnost od koje obveznik ostvaruje najviše prihode.
U slučaju da postoji sumnja u tačnost iskazanih podataka u prijavi, organ lokalne poreske administracije može da pokrene postupak poreske kontrole , a radi utvrđivanja od koje je delatnosti poreski obveznik ostvario najviše prihoda, kao i da li je to njegova pretežna delatnost. Shodno navedenom, smatramo da je podatak o registrovanoj pretežnoj delatnosti u registru APR tačan, potrebno je proveriti iz kog razloga se taj podatak razlikuje u registru PIB, odnosno u registru Poreske uprave.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.