Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je formiranje komisije za javnu nabavku, pa je suštinski predviđeno da je minimalni broj članova komisije za javnu nabavku tri lica, a jedno od ta tri lica, odnosno članova komisije mora biti, alternativno:

1) lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2) službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

3) lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Navedeno znači da, ukoliko naručilac nema službenika za javne nabavke, u komisiju za javne nabavke može imenovati diplomiranog pravnika iz člana 92. stav 4. Zakona o javnim nabavkama (tačka 1. iz prethodnog pasusa ovog odgovora).

Samim tim, diplomirani pravnik koji obavlja poslove na radnom mestu - Diplomirani pravnik za pravne, kadrovske, administrativne i poslove javnih nabavki u zdravstvenoj ustanovi za koje aktom o sistematizaciji sertifikat za službenika za javne nabavke nije predviđen kao uslov za zasnivanje radnog odnosa odnosno obavljanje poslova na tom radnom mestu, ne mora da položi ispit za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke, jer to nije neophodno za obavljanje navedenih poslova, odnosno to nije uslov za rad na tom radnom mestu po sistematizaciji, te nije uslov ni za rad u komisiji za javnu nabavku.

Dakle, pravnik je jedno od tri navedena lica koja moraju biti član komisije i on ne mora imati sertifikat za službenika za javne nabavke.

Članovima 155-161. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisana su pravila o izmenama ugovora o javnoj nabavci. 

Ove odredbe sadrže i odredbe o tome koje su izmene ugovora o javnoj nabavci dozvoljene, kao i šta predstavlja izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu Zakona.

Članom 157. stav 5. Zakona propisano je da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.

Iz navedenog proizilazi da se viškovi radova koji su ugovoreni konkretnim ugovorom o javnoj nabavci, što se može učiniti i putem ugovaranja primene Posebnih uzansi o građenju uz navođenje iznosa eventualnih viškova radova i sl, ne smatraju izmenom ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.

Ipak, svaka izmena ugovora o javnoj nabavci, bez obzira da li se smatra izmenom ugovora u smislu Zakona, podrazumeva izradu i potpisivanje aneksa ugovora o javnoj nabavci. Potpisivanjem aneksa ugovora o javnoj nabavci u situaciji kada se pojave viškovi radova koji su ugovoreni menja se iznos ugovora, a on predstavlja i osnov za plaćanje eventualno uvećanih računa za vrednost viškova radova koji su ugovoreni.

S obzirom na to, može se zaključiti da je zaključivanje ugovora o javnoj nabavci potrebno i u situaciji u kojoj su viškovi radova ugovoreni u smislu odredbe člana 157. stav 5. Zakona, bez obzira što takav aneks ne bi predstavljao izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.  

Posledično ukazujemo da u slučaju viškova radova, naručilac aneks ugovora izrađuje za ceo iznos viškova radova.

Članom 154. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.  Naručilac je obavezan da kontroliše izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Posebno je propisano da naručilac ne može da vrši bitne izmene ugovora o javnoj nabavci.

Izmena ugovora smatra se bitnom u slučaju kada za posledicu ima izmenu karaktera ugovora u materijalnom smislu u odnosu na ugovor koji je prvobitno zaključen, odnosno ako bi se značajno izmenila priroda prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu bitna izmena ugovora uvek postoji kada je ispunjen jedan ili više od sledećih uslova:

1. izmenom se uvode uslovi koji bi, da su bili deo prvobitnog postupka javne nabavke, omogućavali uključivanje drugih kandidata u odnosu na one koji su prvobitno izabrani ili prihvatanje druge ponude u odnosu na prvobitno prihvaćenu ili omogućavali veću konkurenciju u postupku javne nabavke koji je prethodio zaključenju ugovora;
2. izmenom se menja privredna ravnoteža ugovora u korist privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor na način koji nije predviđen prvobitnim ugovorom;
3. izmenom se značajno povećava obim ugovora;
4. promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci, osim u slučajevima iz člana 159. ZJN.

Imajući u vidu navedeno, a posebno imajući u vidu zaključke iz izveštaja o sprovedenim revizijama Državne revizorske institucije, uvođenje avansa izmenom ugovora smatra se bitnom izmenom i samim tim je nedozvoljena. Avansno plaćanje nužno zahteva i dostavljanje sredstva obezbeđenja za avansno plaćanje sa PDV-om, i takav način plaćanja, ako nije prvobitno dozvoljen konkursnom dokumentacijom i ugovorom, ne može biti predviđen aneksom ugovora.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na otuđenje građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom, po ceni koja je niža od tržišne ili bez naknade primenjuju se samo izuzetno i uz saglasnost Vlade RS, pod uslovom da se radi o izgradnji objekata za potrebe lokalnog ekonomskog razvoja. Situacije u kojima je to bliže regulisano navedene su u Uredbi o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Sl. glasnik RS“, br. 16/18).

Imajući u vidu da, je organizacija Crveni krst organizacija koja se osniva u skladu sa Zakonom o crvenom krstu i da je delokrug delovanja društveno-humanističkog karaktera, a ne u svrhu pospešivanja lokalnog ekonomskog razvoja na istu se ne mogu primeniti odredbe člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji, i ista ne može steći građevinsko zemljište bez naknade. Crveni krst takođe nije udruženje koje je osnovala opština iako se radi o neprofitnoj organizaciji koja ima humanitarni karakter.

Opština bi mogla da razmotri neke druge modalitete (npr. programe podrške) u cilju obezbeđivanja sredstava za nameravano sticanje građevinskog zemljišta radi izgradnje pomenutog objekta, obzirom da Crveni krst ima javni značaj za širu zajednicu i bavi se društveno-humanističkim radom koji je koristan za stanovništvo.

Trošak u budžetu JLS, direktnog korisnika budžetskih sredstava, je namenski i u situaciji kada je zaključen ugovor o javnoj nabavci, tereti se konkretna pozicija/konto u skladu sa odlukom o budžetu, na kom je predviđen trošak za dobra/usluge/radove u skladu sa predmetom ugovora o javnoj nabavci. 

Prihodi koji se ostvare (u konkretnom slučaju, na primer, 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci usled naplate sredstva finansijskog obezbeđenja) se knjiže na prihodnoj strani budžeta, na drugom kontu u skladu sa propisima koji uređuju oblast računovodstva, tako da naručilac ne uvećava poziciju/konto na kom su sredstva za troškove predmetnih usluga, odnosno sredstva dobijena od naplate menice ne mogu se koristiti za ponovnu nabavku ovih usluga, jer bi „vraćanjem“ ovih sredstava na poziciju/konto na kojem je knjižen trošak ugovora o javnoj nabavci bila uvećana konkretna pozicija/konto. 

Drugim rečima, sredstva usled naplaćenog sredstva obezbeđenja se ne vraćaju na poziciju/konto budžeta koji se odnosi na predmetne usluge.