Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li poreski obveznik koji je veliko pravno lice i kojem u Napomeni uz finansijski izveštaj piše da se nepokretnosti vode po fer vrednosti, može da se opredeli da obračunava porez na imovinu koristeći prosečnu cenu po metru kvadratnom?
Članom 7. Zakona o porezima na imovinu u stavu 1. propisano je da je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.
Stavom 2. istog člana Zakona dalje je propisano da osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:
1) za neizgrađeno zemljište - vrednost zemljišta;
1a) za objekat na ili pod zemljištem koje nije predmet oporezivanja, odnosno za koje je obveznik drugo lice - vrednost objekta;
2) za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta koje je predmet oporezivanja, za koje je obveznik isto lice.
U skladu s navedenim, poreskom obvezniku nije ostavljena mogućnost izbora da li će poresku osnovicu prijaviti po fer vrednosti ili primenom prosečne cene, već prosečne cene može koristiti samo ako ne ispunjava uslove da poresku osnovicu prijavi po fer vrednosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se radi priprema štampe namenjena hibridnoj pošti kako bi preko nje ponovo bila poslata rešenja koja su se vratila kao neuručena?
U članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) je i u ranijem periodu već bilo propisano da se poreska akta dostavljaju poštom dva puta, odnosno da se mora vršiti dostava drugi put preko pošte, ako u prvom pokušaju uručenje nije izvršeno.
U tom smislu aplikacija Instituta Mihajlo Pupin već ima gotovo rešenje za izdvajanje i pripremu za štampu i drugo slanje poreskih rešenja iz masovnog razreza koja nisu dostavljena u prvom uručenju preko pošte.
Napominjemo da je bitno da ugovor koji jedinice lokalne samouprave imaju sa Poštom u vezi štampe rešenja, sadrži dovoljan broj rešenja koji pokriva broj rešenja koja se šalju masovno u prvom i drugom pokušaju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li Odeljenje za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave ima obavezu i/ili pravo da na zahtev javnog komunalnog preduzeća (JKP) istom dostavi podatke koji se odnose na površinu objekata i koji se nalaze u bazi Odeljenja, radi utvrđivanja naknade za smeće?
Razmena podataka iz službenih evidencija organa uređena je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Članom 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) uređeno je čuvanje tajnih podataka u poreskom postupku, koji se odnosi na podatke poreskih obveznika.
Članom 159. ZPPPA propisano je da pravo pristupa podacima u jedinstvenom informacionom sistemu lokalne poreske administracije (LPA), Kancelarija za IT Vlade Republike Srbije odobrava organima i organizacijama kojima su ti podaci neophodni u vršenju upravnih Ili drugih postupaka utvrđenih zakonom.
JKP od konkretne LPA zahteva podatke o površinama objekata iz baze poreza na imovinu koji bi pored površine, podrazumevali I adrese objekata. To jesu podaci iz službene evidencije LPA. Podatke o poreskim obveznicima koji se zadužuju porezom na imovinu za predmetne objekte, LPA ne bi smela da učini dostupnim, kako zbog člana 7. ZPPPA, tako i zbog Zakona o zaštiti podatka o ličnosti.
U skladu s navedenim, pravni osnov za dostavljanje podataka iz službene evidencije koji se odnose na objekte oporezivanja, ne može da bude Zakon o opštem upravnom postupku, jer utvrđivanje naknade za smeće, odnosno izdavanje uplatnica, nije upravni postupak. Izdavanje uplatnice na kojoj su iskazani mesečni iznosi naknada komunalnih usluga ne predstavlja donošenje upravnog akta, kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima, a prema Zakonu o opštem upravnom postupku organi imaju obavezu dostavljanja podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.
Uzimajući u obzir da lokalno JKP ne zahteva podatke o ličnosti, smatramo da ne postoji zakonska prepreka za davanje podataka o objektima, pri čemu JKP treba da dostavi I podatak o tome na osnovu kojih propisa (zakona I odluka) vode svoje postupke, za koje su im ovi podaci neophodni. U dopisu koji se dostavlja uz podatke, obavezno treba naglasiti da je JKP u obavezi da dobijene podatke čuva kao službenu tajnu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način je potrebno postupiti u sledećoj situaciji: naime, obveznik je podneo prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) za 2020. godinu, u kojoj je naveo da je njegova pretežna delatnost trgovina na veliko (šifra 4690, Agencija za privredne registre), da maksimalne prihode obavlja od proizvodnje boje i lakova (šifra 2030) (veliki uticaj ) da delatnost obavlja na teritoriji jedne lokalne samouprave, na osnovu čega je Odeljenje za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave donelo rešenje o visini obaveze za eko taksu u iznosu od RSD 2,000,000. Nakon tri meseca, obveznik podnosi zahtev za ispravku greške (obrazac ZIG), kao i novu prijavu elektronskim putem, uz obrazloženje da delatnost obavlja na teritoriji još tri opštine, da na teritoriji dodate tri opštine odvalja trgovinu, uz konstataciju da je doneto rešenje potrebno izmeniti i uskladiti sa novododatim podatkom da delatnost obavlja na teritoriji ukupno 4 opštine.
Članom 62. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da ako se u postupku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama.
Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, uređen je način i postupak ispravke greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja koju Poreska uprava, odnosno nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave, vrši u postupku poreske kontrole pokrenutom na zahtev poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.
Prema članu 2. Pravilnika, greška u evidentiranju poreske obaveze u lokalnoj poreskoj administraciji može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno poreskog organa i to u sledećim slučajevima:
Greška u evidentiranju poreske obaveze, koja se ispravlja u skladu sa Pravilnikom, ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA. Članom 3. Pravilnika, propisano je da ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu iz stava 1. ovog člana Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U konkretnom slučaju nije u pitanju greška koja je nastala u evidentiranju poreske obaveze, jer su podaci iz podnete prijave za eko taksu tačno preneti u bazu podataka LPA I obaveza je utvrđena prema tim podacima. U ovom slučaju I po podnetom ZIG obrascu, potrebno je doneti rešenje o odbijanju zahteva za ispravku greške, kao neosnovanog. Nova prijava za eko naknadu, koju je obveznik podneo uz ZIG obrazac, koja je podneta elektronskim putem je izmenjena poreska prijava.
Članom 40. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava). Podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene poreske prijave. Izuzetno od navedenog, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog Zakona (kada se porez ne utvrđuje samooporezivanjem, već se donosi rešenje o utvrđivanju obaveze), kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. S obzirom da je u konkretnom slučaju izmenjena prijava za eko taksu podneta nakon utvrđivanja obaveze (rešenje je postalo pravosnažno I konačno), ista ne može biti prihvaćena, jer je u članu 40. ZPPPA navedeno da obveznik ne može podneti izmenjenu prijavu nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze.
U skladu sa navedenim, novu prijavu za eko taksu, podnetu elektronskim putem, potrebno je odbiti rešenjem kao nedopuštenu I staviti je u status “odbijena”.
Bitno je napomenuti da je obaveza po osnovu eko takse utvrđena na osnovu podataka poreskog obveznika kome su u momentu podnošenja prijave bile poznate sve činjenice od značaja za utvrđivanje obaveze, kao i da je obveznik imao pravo da uloži žalbu na doneto rešenje, po kojoj su mogli da se cene navodi I utvrđuje eventualna osnovanost za izmenu rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obzirom da je Odlukom o boravišnoj taksi za teritoriju konkretne JLS definisano da: “Nadzor nad sprovođenjem ove Odluke vrši Odeljenje za privredu, turizam i lokani ekonomski razvoj. Inspekcijski nadzor u delu provere naplate i uplate boravišne takse, isticanja u računu i dr. uvidom u unete podatke o korisniku usluge i drugu prateću dokumentaciju, kao i u delu uplate boravišne takse od strane ugostitelja kao fizičkog lica iz člana 6. stav 1. ove Odluke i prinudnu naplatu neplaćene boravišne takse, vrši Odeljenje lokalne poreske administracije.” Da li je moguće da se, u svrhu vršenja nadzora i eventualno izdavanja uverenja, traži da i LPA ima pristup aplikaciji E-Turista u delu utvrđivanja i naplate boravišne takse za pravna lica?
Utvrđivanje boravišne takse se ne vrši u skladu sa ZPPPA, već se ista samo iskazuje na računu davaoca smeštaja. Odlukom konkretne JLS je propisano da LPA vrši inspekcijski nadzor u delu provere naplate i uplate boravišne takse, isticanja u računu i dr. i prinudnu naplatu neplaćene boravišne takse.
Uzimajući u obzir navedeno, kao i Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovu sadržinu i vrstu podataka, na konkretnoj JLS je da odredi lica koja će imati pristup funkcionalnostima CIS-a (aplikacije E-Turista), pod pretpostavkom da je potrebno da i zaposleni u LPA treba da imaju pristup pomenutoj aplikaciji kako bi sprovodili inspekcijski nadzor i prinudnu naplatu.
S obzirom da se ovde ne vrši utvrđivanje obaveze u smislu ZPPPA, smatramo da nema osnova da se navedena vrsta boravišne takse vodi kroz sistem JIS LPA, što znači da konkretna LPA o ovim podacima ne vodi službenu evidenciju (za to ne postoji obaveza po odluci, već je obaveza da se vrši inspekcijski nadzor i prinudna naplata).
U vezi izdavanja uverenja, napominjemo da je članom 30. Zakona o opštem upravnom postupku propisano izdavanje uverenja o kojima se ne vodi službena evidencija i ovaj član glasi:
(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju, kada je to propisom određeno i pošto prethodno potrebne činjenice utvrde u dokaznom postupku.
(2) Uverenje ili druga isprava o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija ili rešenje kojim se odbija zahtev stranke izdaju se u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, ako zakonom ili drugim propisom nije određen kraći rok. U suprotnom, stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen.
(3) Organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom sadržinom i može samostalno da utvrđuje činjenice koje su u njima sadržane.
U skladu s navedenim, za boravišnu taksu fizičkih lica koja imaju kategorizovan smeštaj obaveza po osnovu boravišne takse se utvrđuje rešenjem (prema članu 6. Odluke konkretne JLS pretpostavlja se da je LPA organ JLS koji to čini u skladu sa Uredbom Vlade RS, iako to u samom tekstu odluke nije navedeno) i LPA za ovu vrstu boravišne takse vodi službenu evidenciju i može izdati uverenje na osnovu toga.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.