Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU skladu sa isporukom 346 Instituta Mihajlo Pupin, lokalne poreske administracije (LPA) su obaveštene da je omogućen prijem podataka iz sistema E-Turist. Na osnovu istog utvrđuje se i naplaćuje boravišna taksa obveznicima koji imaju rešenje o kategorizaciji nakon 01.10.2020.g. Postavlja se pitanje utvrđivanja i naplate boravišne takse za kategorisane ugostiteljske objekte, vrste i podvrste hotela, motel i slično. Konkretno, da li LPA treba da vodi evidenciju uplata i zaduženja po pomenutom osnovu i ako da, na osnovu čega? I kako obveznicima boravišne takse izdati potvrdu da nemaju neizmerenih obaveza, ako ne postoji evidencija i/ili uvid u evidenciju (obzirom da se ista vodi u okviru aplikacije E-Turista)?
Plaćanje boravišne takse uređeno je Zakonom o ugostiteljstvu I posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave (JLS) donetom u skladu sa članom 73. ovog Zakona.
Članom 70. ovog Zakona propisano je da: boravišnu taksu plaća korisnik usluge smeštaja koji izvan svog mesta prebivališta koristi uslugu smeštaja u ugostiteljskom objektu za smeštaj za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave. Boravišna taksa plaća se za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj.
Naplatu boravišne takse od korisnika usluge, naplaćuje subjekt koji pruža uslugu smeštaja (u daljem tekstu: davalac smeštaja). Boravišna taksa se naplaćuje istovremeno sa naplatom usluge smeštaja.
Davalac smeštaja dužan je da u računu za uslugu smeštaja posebno iskaže iznos boravišne takse.
Članom 71. ovog Zakona propisano je da izuzetno od člana 70. ovog zakona boravišnu taksu plaća ugostitelj, koji kao fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Boravišnu taksu iz stava 1. ovog člana zakona fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.
Članom 75. propisano je da Vlada Republike Srbije bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokove plaćanja.
Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja – koja je na snazi od 1. jula 2019. godine, uređeno je plaćanje boravišne takse za koju je obveznik plaćanja fizičko lice, koje poseduje rešenje o kategorizaciji i pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, koje ima do ukupno 30 ležaja ili do 20 kamp parcela.
Članom 5. pomenute Uredbe, propisano je da je nadležni organ JLS na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji. Isti nadležni organ, po preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je lokalna poreska administracija (LPA).
U skladu s navedenim, LPA u svojoj bazi podataka po osnovu boravišne takse vodi fizička lica koja poseduju rešenje o kategorizaciji koje je organ JLS nadležan za izdavanje rešenja o kategorizaciji uneo u aplikaciju E-Turista i koje je elektronskim putem preneto u našu aplikaciju.
LPA nije nadležna da vrši utvrđivanje boravišne takse za ugostiteljske objekte za smeštaj (hotel, motel I slično) za koji su obveznici davaoci smeštaja, koji su dužni da boravišnu taksu naplate zajedno sa uslugom smeštaja. Takođe, nije propisano da je LPA nadležna da evidentira uplate po pomenutom osnovu.
S obzirom da LPA kao nadležni organ može izdavati uverenja o podacima o kojima vodi službenu evidenciju, proizilazi da o istim podacima LPA ne može izdavati uverenje jer ne administrira boravišnu taksu za pomenute vrste ugostiteljskih objekata.
Prema članu 80. Zakona o ugostiteljstvu inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje, između ostalog I boravišna taksa (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.).
U skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o ugostiteljstvu donet je Pravilnik o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema i njegovoj sadržini i vrsti podataka, po kome postupaju organizacione jedinice JLS koje su nadležne da unose podatke u ovaj sistem (CIS). U gradu Beogradu je to na primer Sekretarijat za privredu, koji i izdaje rešenja o kategorizaciji a obavlja i druge poslove koji se odnose na ugostiteljstvo I turizam.
Članom 10. pomenutog Pravilnika propisano je da:
„JLS ima pristup funkcionalnostima CIS-a i unetim podacima u delu evidencije ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kategorizacije ugostiteljskih objekata, boravišne takse, kao i u delu izveštavanja i analitike.
Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana JLS ostvaruje samo za ugostitelje i ugostiteljske objekte koji se nalaze na njenoj teritoriji.
Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana u delu kategorizacije ugostiteljskih objekata JLS ostvaruje samo za ugostiteljske objekte iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika.
Izuzetno od stava 2. ovog člana JLS ima uvid u podatke CIS-a u delu provere kapaciteta individualnih ležajeva i kamp parcela, ugostitelja, koji kao fizičko lice obavlja ugostiteljsku delatnost na teritoriji cele Republike Srbije.
Pristup funkcionalnostima CIS-a i podacima iz stava 1. ovog člana ima jedno ili više lica u JLS na osnovu dodeljenog korisničkog naloga.
Lice iz stava 5. ovog člana nema pristup podacima korisnika usluga smeštaja, koji se odnose na podatke o ličnosti.
Lice iz stava 5. ovog člana dodeljuje korisnički nalog ugostitelju.
JLS vodi evidenciju o dodeljenim ili izmenjenim korisničkim nalozima iz stava 7. ovog člana“.
U skladu s navedenim zaključujemo da LPA nema i ne treba da ima pristup sistemu E-Turista, već je to nadležnost druge organizacione jedinice u JLS.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti, na koje zakone i koje članove zakona se pozvati u sledećoj situaciji: Odeljenje za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave je u postupku prinudne naplate 2019. godine poslalo rešenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz novčanog potraživanja (zarade) subjektu X, kao isplatiocu zarade, da u slučaju konkretnog zaposlenog izvrši obustavu zarade u korist dugovanih javnih prihoda. Predmet izvršenja su sledeći računi: 713121 u iznosu od RSD 54.604,58; 741534 u iznosu od RSD 11.687,86; 714562 u iznosu od RSD 3.080,42 i 743924 u iznosu od RSD 2.032,49. U skladu sa zahtevom, isplatilac zarade X je greškom umesto RSD 54.604,58 uplatio na jedan od navedenih računa RSD 69.856,83 (odnosno više RSD 15.252,25) dok na ostale račune nije ništa uplaćeno. Obzirom da je došlo do greške, isplatilac zarade je podneo zahtev za preknjižavanje ili povraćaj više uplaćenih sredstava (po slobodnoj formulaciji) na način da se sa računa br. 713121 iznos od RSD 11.678,86 preknjiži na račun br. 741534; na račun br. 714562 iznos od RSD 3.080,42 i na račun br. 743924 iznos od RSD 483,97. U zahtevu je navedeno i da ukoliko Odeljenje za administriranje izvornih prihoda LS nije u mogućnosti da izvrši preknjižavanje, vrati sredstva isplatiocu zarade, koji bi odmah nakon toga izvršio uplatu na pomenute račune na način kako je navedeno u rešenju o prinudnoj naplati. Uvidom u karticu poreskog obveznika, u momentu postavljanja ovog pitanja (obzirom da obveznik u međuvremenu nije plaćao tekuća zaduženja) na računu br. 713121 se nalazi pretplata od RSD 7.926,75, dok su svi ostali nabrojani računi i dalje u minusu. Kako postupiti u konkretnom slučaju, odnosno da li u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) čl. 12. stav 1. tačka 4 i stav 2, isplatioca zarade tretirati kao poreskog obveznika ili ne? Ukoliko se isplatilac zarade tretira kao poreski obveznik (u skladu sa članom 10. ZPPPA), isti ima pravo da u skladu sa članom 70. ZPPPA podnese zahtev za povraćaj ili preknjižavanje sredstava ako nema nedospelih drugih obaveza (u opisanom slučaju bi postojala samo pretplata od RSD 7.926,75, a ne RSD 15.252,25 obzirom da je razlika pokrila tekuća zaduženja poreza), mada je konstatovano da ZPPPA nigde ne reguliše kako postupati u slučaju greške u izvršenju rešenja o prinudnoj naplati. A ukoliko isplatioca zarade ne tretiramo kao poreskog obveznika, postavlja se pitanje da li opisana situacija može da se tretira kao greška u izvršenju rešenja, nakon čega bi se zahtev prosledio Odeljenju za lokalne finansije, konkretno trezoru na dalju nadležnost, a u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora (iako isplatilac zarade nije nosilac platnog prometa već vrši isplatu zarade na uplatni račun javnih prihoda).
Prinudna naplata iz zarade se vrši donošenjem rešenja kojim se određuje zaplena na određenom delu zarade i nalaže isplatiocu prihoda da prilikom svake isplate, počev od prve naredne isplate od dana prijema rešenja, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz rešenja o prinudnoj naplati, vrši obustavu na zaradi i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 96a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ZPPPA).
Poreskopravni odnos, je odnos između poreskog organa i poreskog obveznika. Poreski obveznik saglasno tome ima pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja (član 10. stav 2. tačka 1) i 4) ZPPPA).
U konkretnom slučaju, isplatilac zarade je bio dužan da postupi po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati i nema status poreskog obveznika, na osnovu čega proizilazi da se na ovu poreskopravnu situaciju ne mogu primeniti odredbe člana 10. i čl. 70 ZPPPA.
S obzirom da je isplatilac zarade uplatio veći iznos na ime poreza na imovinu (umesto RSD 54.604,58 platio je RSD 69.856,83), pomenutu relaciju moramo posmatrati kao odnos između isplatioca zarade i fizičkog lica (konkretno zaposlenog u ovom slučaju) od čije će zarade isplatilac nadoknaditi više plaćeni iznos. S obzirom da nalozi iz rešenja o prinudnoj naplati nisu izvršeni, odnosno nisu uplaćeni iznosi na svim ostalim računima, osim na računu poreza na imovinu, dalji postupak po ovom osnovu bi trebao biti postupak prinudne naplate iz novčanih sredstava sa računa isplatioca u skladu sa odredbama člana 95. ZPPPA i člana 96a. stav5 ZPPPA.
Kada se izvrši uplata po rešenju o prinudnoj naplati na svim računima iz rešenja o prinudnoj naplati, poreski obveznik, može zahtevom zatražiti povraćaj ili preknjižavanje preplate (RSD 7.926,75 u konkretnom slučaju) sa računa poreza na imovinu u skladu sa ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je klijent koji se bavi advokaturom podneo lokalnoj poreskoj administraciji zahtev za otpis duga za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru zbog apsolutne zastarelosti, obzirom da je nadležnost za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave preuzela 2009. godine. Obvezniku je blokiran račun kod Narodne banke Srbije za dug po navedenom osnovu, u skladu sa rešenjima Ministarstva finansija - Poreske uprave u Kruševcu, iz 2005. i 2008. godine. Obzirom da lokalna poreska administracija ne poseduje nikakvu dokumentaciju u vezi ovog predmeta i da je blokada računa ovog klijenta izvršena po osnovu rešenja koja su doneta od strane Poreske uprave, postavlja se pitanje nadležnosti u slučaju eventualnog povlačenja blokade računa. S tim u vezi, ko je nadležan za postupanje u konkretnom slučaju? Da li zastarelost teče na iznos za koji je blokiran račun kod Narodne banke Srbije? Koji organ bi bio nadležan za odlučivanje po eventualnom zahtevu stranke za otpis duga zbog apsolutne zastarelosti?
Odgovor na prvo pitanje: Obzirom da je rešenje o prinudnoj naplati donela Poreska uprava, koja je u registru Narodne banke Srbije (NBS) upisana kao organ po čijem nalogu se vrši prinudna naplata (bez obzira što bi se posle 2009. godine sredstva po eventualnoj naplati prenela u budžet jedinica lokalnih samouprava), potrebno je da se obveznik obrati Poreskoj upravi za donošenje rešenja o obustavi postupka prinudne naplate blokadom računa koji bi naknadno Poreska uprava dostavila NBS radi deblokade računa. Pored toga, obveznik bi uz zahtev trebalo da priloži i dokaz da postoji osnov za obustavu postupka prinudne naplate, što bi u ovom slučaju moglo da bude rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, koje lokalna poreska administracija donosi u skladu sa svojim nadležnostima, zatim i uverenje da nema duga i sl.
Napominjemo da je Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, u članu 60. propisano da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog Zakona počev od 1. januara 2007. godine, a članom 61. istog Zakona da će jedinica lokalne samouprave preuzeti zaposlene od Ministarstva finansija - Poreske uprave koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog Zakona, počev od 1. decembra 2006. godine. Prostorije, opremu i sredstva za rad, jedinica lokalne samouprave preuzeće od Ministarstva finansija - Poreske uprave, srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica. Vlada će bliže urediti preuzimanje zaposlenih lica iz stava 1. ovog člana.
U skladu s navedenim i po osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je uređen prenos nadležnosti sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, proizilazi da Poreska uprava, kao organ koji je nastavio da postoji i nakon preuzimanja nadležnosti za poslove administriranja izvornih prihoda lokalne samouprave, ostaje nadležna za postupanje po rešenju o prinudnoj naplati koje je ona donela, u smislu da je potrebno da donese rešenje o obustavi postupka prinudne naplate po svom rešenju koje je izdala u vreme dok je bila nadležni organ.
Odgovor na drugo pitanje: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisuje prekid i zastoj zastarelosti, pod određenim uslovima. Pri tome nije propisano da postoji zastoj zastarelosti prava na naplatu, odnosno da zastarelost ne teče za vreme dok je račun obveznika u blokadi. U konkretnom slučaju, za obaveze po blokadi računa iz 2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost, pod uslovom da nije bilo drugih osnova za zastoj zastarelosti po članu 114z ZPPPA.
Odgovor na treće pitanje: Obzirom da je konkretna lokalna poreska administracija preuzela administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave 2009. godine, kao I da se o zastarelosti odlučuje u ovom momentu, ta ista lokalna poreska administracija je nadležni organ za odlučivanje o zastarelosti za javne prihode iz svoje nadležnosti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na koji način je potrebno tretirati prijavu legalizovanog objekta koji je mešovitog tipa (koji je na primer pola svinjac, pola šupa ili pola nadstrešnica)? Da li se pod pretežnom namenom objekta uzima u obzir veličina objekta?
Što se tiče objekta mešovitog karaktera, koji je delom svinjac, a delom šupa ili nadstrešnica i koji se legalizuje, potrebno je proveriti šta je navedeno u investiciono tehničkoj dokumentaciji koja je to vrsta objekta (odnosno da li se radi o pomoćnom ili poslovnom objektu). Pored toga je potrebno proveriti da li se radi o jedinstvenom objektu sa jedinstvenom površinom ili se radi o objektu koji ima posebne delove za svaku od navedenih namena. U slučaju da je u dokumentaciji navedeno da se radi o pomoćnom objektu, onda se isti razvrstava i oporezuje u skladu sa tim. U slučaju da je navedeno da je objekat jedinstvena celina, ne može se ostvariti pravo na poresko oslobođenje za svinjac, jer je uslov iz Zakona da se objekat koristi isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (šupa se ne koristi za te namene). Ukoliko se radi o objektu koji ima posebne delove za svaku od navedenih namena, u Katastru će se posebno evidentirati svinjac, posebno šupa, a posebno nadstrešnica, tada fizičko lice kao poreski obveznik može ostvariti poresko oslobođenje za svinjac.
Zakonom o porezima na imovinu je propisano da se za objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera (što znači da bi delovi tog objekta mogli biti razvrstani u različite grupe nepokretnosti) za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, taj objekat razvrstava u grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. U konkretnom slučaju smatramo da se radi o objektu koji se u celosti može svrstati u grupu “pomoćni objekat” i pod pretpostavkom da je tako navedeno u dokumentaciji za legalizaciju, ne postoji osnov za primenu odredbe Zakona o porezima na imovinu koji se odnosi na pretežnu namenu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. Zakona o porezima na imovinu imaju samo fizička lica koja imaju registrovano gazdinstvo a imaju i pomoćne objekte (kao što su svinjac, šupa i slično) ili ovo pravo imaju sva fizička lica koja imaju takve objekte nezavisno da li imaju ili nemaju registrovano gazdinstvo?
U skladu sa tačkom 10. člana 12. Zakona o porezima na imovinu, porez na imovinu se ne plaća na objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Član 12b propisuje da su objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10. istog Zakona, objekti predviđeni za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, kao i objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.
U skladu s navedenim, pravo na poresko oslobođenje za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju za koje su obveznici fizička lica se može ostvariti bez obzira da li to lice ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili ne. Prema tome, sva fizička lica koja imaju objekte koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (i ne daju se drugom licu u zakup) imaju pravo na poresko oslobođenje bez dodatnih uslova.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.