Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara uređeno je plaćanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, pri čemu se odredbe zakona koji se odnose na ovu naknadu primenjuju od 1. marta 2019. godine.

Početkom primene odredbi Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koje se odnose na naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, odnosno od 1. marta 2019. godine, prestaju da važe odredbe člana 87. stav 3. tačka 3) i stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine i akta jedinice lokalne samouprave doneta na osnovu člana 87. ovog zakona, kao i Uredba o  kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade.

Članom 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - ZPPPA, kojim je uređeno načelo vremenskog važenja propisa, propisano je da se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, a da su radnje u poreskom postupku regulisane propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.

U skladu sa navedenim, obaveza po osnovu nakande za zaštitu i unapređivanje životne sredine za ranije godine može da se utvrđuje u skladu sa odredbama ZPPPA koje propisuju zastarelost, što uzimajući u obzir relativni rok zastarelosti od 5 godina, znači od 2016 godine. Takođe to znači da se za utvrđivanje ovih obaveza za 2016., 2017. i 2018. godinu primenjuju odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine,  Uredbe o  kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najvišeg iznosa naknade, kao i akta jedinice lokalne samouprave (opštinske/gradske Odluke) donete na osnovu člana 87. ovog zakona, dakle u skladu sa materijalnim propisima koji su važili za konkretnu godinu za koju se vrši utvrđivanje naknade.

Napominjemo da se prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji se primenjuje od 1. marta 2019. godine,  utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko takse) za 2019. i 2020. godinu vrši na sledeći način:

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pravno lice ima pravo da odluči kako će vrednovati nekretnine, a kako investicione nekretnine, pri čemu nema obavezu da ove dve vrste nekretnina budu vrednovane na isti način.

U skladu sa odredbama Pravilnika o Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju na računima grupe 02.

Nekretnine, postrojenja i oprema u obrascu Bilans stanja iskazuju se na sledećim pozicijama:

• Zemljište (AOP 0011)
• Građevinski objekti (AOP 0012)
• Postrojenja i oprema (AOP 0013)
• Investicione nekretnine (AOP 0014)
• Nekretnine, postrojenja I oprema u pripremi (AOP 0016)
• Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima I opremi (AOP 0017)
• Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (AOP 0018).

Pravnim licima koja u skladu sa Zakonom o računovodstvu primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja – MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se i vrednuju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima - MRS: MRS 16, MRS 17, MRS 36 i MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP – nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, 17, 20 i 27 i drugim relevantnim odredbama tog standarda. Obzirom da pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP ne ispunjavaju uslov da prijave poresku osnovicu po fer vrednosti fokusiraćemo se samo na poreske obveznike koji primenjuju MSFI.

Prema navedenim Međunarodnim računovodstvenim standardima, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

• Nekretnine, postrojenja i oprema u čijem računovodstvenom obuhvatanju se primenjuje MRS 16,
• Nekretnine, postrojenja i oprema uzeta u finansijski lizing čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 17 i
• Investicione nekretnine čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 40.

U slučaju nekretnina, postrojenja i opreme - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike;

U slučaju investicionih nekretnina – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) I model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da isti precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Iz navedenog proizilazi da pravno lice nema obavezu da ove dve vrste nekretnina vrednuje na isti način. U konkretnom slučaju, uvidom u Napomene za finansijski izveštaj za 2019. godinu Agencije za privredne registre, može se utvrditi da preduzeće X primenjuje MSFI (strana 2) i da nekretnine vrednuje po nabavnoj ceni ili ceni koštanja, a da investicione nekretnine vrednuje po poštenoj (fer) vrednosti, što jeste u skladu sa propisanim standardima.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ne postoji sistemski način provere ispravnosti podatka u prijavama za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (eko taksu) o broju lokalnih samouprava na čijoj teritoriji pravna lica i preduzetnici obavljaju svoje delatnosti. U skladu sa praksom nekih lokalnih samouprava, jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem jeste da se pre utvrđivanja obaveze, odnosno tokom procesa obrade prijave za eko taksu, od poreskog obveznika traži dokaz da je prijava podneta ili da je obaveza utvrđena I u drugim lokalnim samoupravama (koje su navedene u prijavi) i da se nakon toga utvrdi da li se zbir svih prijava poklapa sa brojem prijavljenih lokalnih samouprava. Drugi način jeste da se provera podataka u prijavi za eko taksu izvrši službenim putem; odnosno ako u prijavi postoji podatak o nazivima lokalnih samouprava na kojima poreski obveznik obavlja pretežnu delatnost, potrebno je tim lokalnim samoupravama uputiti dopis da dostave podatak o podnetoj prijavi za eko taksu određenog poreskog obveznika.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Potrebno je utvrditi da li se radi o nekategorisanom putu u smislu Zakona o putevima  tj. putu koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je kao takav upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, ili je odlukom JLS taj put utvrđen kao nekategorisani put. Ako je u pitanju nekategorisani put, kao dobro u opštoj upotrebi, neće biti osnova za pokretanje postupka. Za eventualno neisplaćenu naknadu, podnosilac predstavke se upućuje na postupak koji uređuje zakon kojim je uređena eksproprijacija.

Članom 2. stav 1 tačka 31. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) propisano je da se aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava. U skladu sa navedenim, ustanove kulture kao što su centar za kulturu i biblioteka treba u odluci o budžetu iskazati zbirno u okviru jedne glave.