Ukoliko postoje pozicije u delu predmera koji se odnosi na elektro radove koji odgovaraju pozicijama iz projektne dokumentacije za ove radove, moguće je kroz ugovaranje eventualnih viškova i manjkova radova putem izmene ugovora o javnoj nabavci korigovati količine iz predmera radova, kako bi se uskladile sa projektnom dokumentacijom (u zavisnosti i od sadržine zaključenog ugovora o javnoj nabavci).

Ipak, pozicije za koje je trebalo ugovoriti jedinične cene u skladu sa projektnom dokumentacijom, a koje se ne nalaze se u predmeru radova, mišljenje je da nije moguće izmeniti ugovor o javnoj nabavci primenom čl. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), s obzirom da se ne radi o radovima koji su postali neophodni (što je uslov za primenu člana 157. Zakona), odnosno o okolnostima koje savesni naručilac nije mogao da predvidi (što je uslov za primenu člana 158. Zakona), već se radi o posledici grešaka u sprovođenju postupka javne nabavke, odnosno u realizaciji ugovora, koje su načinjene od strane kako naručioca, tako i izvođača radova.

Dodatni problem bi mogao postojati ukoliko je izvođač radova već izveo sporne elektro radove, jer bi u takvoj situaciji postojao problem i u delu eventualne izmene ugovora, imajući u vidu da su radovi već izvedeni.

Dakle, nije moguće potvrditi da kontrolni organi u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u navedenoj situaciji, ne bi našli kao nepravilnost eventualne izmene u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, na način da se predmet u delu elektro radova izmenom ugovora o javnoj nabavci uskladi sa projektnom dokumentacijom u ovom delu, kako bi se stvorio osnov za plaćanje spornih radova.

S druge strane, ukoliko se izvođaču radova ne izvrši isplata izvedenih radova u spornom delu sa pozivanjem da je propustio da ospori konkursnu dokumentaciju, a zatim i da naručiocu u ugovorenom roku ukaže na utvrđene nesaglasnosti, postoji rizik pokretanja postupka pred sudom od strane izvođača radova, u cilju utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti za nastalu situaciju.

Prilikom planiranja rashoda i izdataka korisnika budžeta, potrebno je poštovati programsku strukturu. 

Aneksom 5 Uputstva za izradu programskog budžeta definisani su Uniformni  programi i programske aktivnosti jedinica lokalne samouprave.

Sredstva za energetsku efikasnost treba planirati u okviru programa 17 (šifra: 0501) – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.

Dalje, ukoliko se planiraju sredstva za delatnost koja je tekuća i kontinuirana, sprovodi se od strane samo jednog korisnika budžeta i nije vremenski ograničena, u tom slučaju sredstva se planiraju u okviru programske aktivnosti 0001 – Energetski menadžment. Programska aktivnost se može odnositi na sprovođenje podsticajnih mera (subvencije, dotacije), pružanje javne usluge i dr.

Međutim, ukoliko se radi o vremenski ograničenom poslovnom poduhvatu korisnika budžeta, sa jasno definisanim ishodom, potrebnim resursima i upravljačkom strukturom, koji doprinosi kvalitetnijem pružanju javnih usluga, sredstva ćete planirati u okviru posebnog Projekta, sa odgovarajućom šifrom i nazivom.

U zavisnosti od toga kako JLS konkretno postavi/definiše javni poziv, opredeljivanje funkcionalne i ekonomske klasifikacije se može razlikovati, ali za slučaj na koji se odnosi postavljeno pitanje, smatramo da je odgovor kako sledi:

Funkcionalna klasifikacija: u skladu sa funkcionalnom namenom u konkretnom slučaju, za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, sredstva treba planirati u okviru grupe 61 - Stambeni razvoj  gde klasa 610 -Stambeni razvoj obuhvata administraciju poslova i usluga u vezi sa stambenim razvojem (član 7. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem).

Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja (član 29. Zakon o budžetskom sistemu) i određuje se na osnovu krajnjeg korisnika sredstava. Kako su u konkretnom slučaju u pitanju sredstva namenjena fizičkim licima/domaćinstvima, ona se u budžetu planiraju na kontu 472800 – Naknade iz budžeta za stanovanje i život (iako je konto 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, što subvencija za energetsku efikasnost stambenih zgrada i kuća, svakako jeste, ali je jasno da se ne radi o socijalnim davanjima u smislu za socijalno osetljive/ugrožene osobe/grupe (da tako kažem) jer bi u tom slučaju ova sredstva bila planirana u okviru programa 11-Socijalna i dečija zaštita).

U skladu sa članom 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik“ br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Stavom 2. istog člana ZPPPA propisano je da ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, ostavinskim rešenjem utvrđeno da nema imovine koja je predmet nasleđivanja, to znači da nema ni naslednika koji bi imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica. Ukoliko se naknadno utvrdi da ipak postoji imovina preminulog lica koja nije bila predmet sprovedenog ostavinskog postupka, o tome bi se odlučivalo u novom postupku i donelo dopunsko ostavinsko rešenje, po kojem bi naslednik ili naslednici, u slučaju da se prihvate nasleđene imovine imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica.

Shodno tome, u slučaju da ne dođe do naknadne izmene činjeničkog stanja, poreska obaveza ostaje na preminulom licu do nastupanja apsolutne zastarelosti i prenosa u vanbilansnu evidenciju.

U skladu sa članom 45. stav 2. tačka 10) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), komunikacijom i razmenom podataka elektronskim putem preko Portala javnih nabavki smatra se (u delu postupka zaštite prava) podnošenje zahteva za zaštitu prava i objavljivanje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Ipak, čak ni sam zahtev za zaštitu prava ne mora da se podnosi putem Portala javnih nabavki, već na načine dozvoljene članom 213. Zakona.

U skladu sa tim, odgovor naručioca u kojem će se izjasniti na sve navode zahteva za zaštitu prava, a koji se dostavlja Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) i podnosiocu zahteva, dostavlja se (u roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava) putem Portala javnih nabavki, neposredno na pisarnicu Republičke komisije i podnosioca zahteva ili preporučeno putem pošte.

Ovoj radnji naručioca prethodi objavljivanje obaveštenja o podnetom zahtevu za zaštitu prava i dostavljanje zahteva za zaštitu prava na mišljenje izabranom ponuđaču.

Ukoliko naručilac odgovor na podneti zahtev za zaštitu prava dostavlja putem Portala javnih nabavki, u konkretnom postupku javne nabavke, u delu „Zaštita prava“, koristi se opcija „Procesi“, a zatim Odgovor/rešenje naručioca.

Ipak, ukazujemo i da se kompletna dokumentacija nastala u postupku javne nabavke, a radi odlučivanja Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava, i to bez obzira da li je ona Republičkoj komisiji već dostupna na Portalu javnih nabavki, dostavlja u štampanoj formi neposredno na pisarnicu Republičke komisije ili preporučeno putem pošte.

Naime, Republička komisija je objavila Uputstvo.pdf naručiocima za postupanje u smislu člana 220. stav 1. tačka 2) i stav 5. Zakona – obaveze u vezi sa dostavom dokumentacije iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava, u kojem je navedeno da je naručilac dužan da Republičkoj komisiji, radi utvrđivanja relevantnog činjeničnog stanja u postupanju po podnetom zahtevu zaštitu prava, dostavi kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, uključujući i dokumentaciju koja se odnosi na pokrenuti postupak zaštite prava (po pravilu u fotokopiji ili u odštampanoj formi).

Dakle, odgovor na podneti zahtev za zaštitu prava naručilac može u propisanom roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava, dostaviti Republičkoj komisiji i podnosiocu zahteva na više ranije navedenih načina, dok kompletnu dokumentaciju nastalu u postupku javne nabavke i postupku zaštite prava naručilac mora dostaviti naručiocu u štampanoj formi (neposredno na pisarnicu ili preporučeno putem pošte), i to bez obzira da li je ova dokumentacija već dostupna nadležnom organu na Portalu javnih nabavki.

Članom 9. Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS“, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 4/2015 - usklađeni din. izn., 5/2015 - usklađeni din. izn., 55/2015, 103/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 18/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 5/2020 - usklađeni din. izn., 7/2020 - izm. usklađenih din. izn., 78/2020 - izm. usklađenih din. izn., 153/2020, 11/2021 - usklađeni din. izn. i 53/2021) definisani su derivati nafte, biogoriva i biotečnosti kao i iznosi akciza koji se plaćaju na njih. Članom 39a ovog zakona propisano je da  kupac - krajnji korisnik koji derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 7) ovog zakona, koristi za transportne svrhe, odnosno za grejanje, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti uvoznik, odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize, da je kupac - krajnji korisnik platio račun u kome je iskazan obračunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte, biogoriva i biotečnosti prodaju kupcu - krajnjem korisniku preko ovlašćenog distributera tih derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, kupac - krajnji korisnik ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni isečak, odnosno račun da je platio te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti.

Pravo na refakciju plaćene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte, biogoriva i biotečnosti koriste, a bliži uslovi, način i postupak za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize iz ovog člana propisani su Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) I 7) Zakona o akcizama, koji se koriste za transportne svrhe i grejanje (“Službeni glasnik RS”, br. 112/12, 38/13, 93/13, 111/15, 81/18, 93/19, 130/21).

Dalje, članom 40. Zakona o akcizama, propisano je da refakciju akcize lice iz člana 39. ovog zakona ostvaruje na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz da je platio račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom, račun uvoznika akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvenu carinsku ispravu kojom se dokazuje da je akciza plaćena pri uvozu, kao i dokaz da su proizvodi izvezeni. Zahtev za refakciju akcize podnosi se nadležnom poreskom organu.

Dakle, zahtev za refakciju akcize podnosi kupac-krajnji korisnik koji je zaključio ugovor, na čije ime glasi faktura i koji je istu platio, odnosno u konkretnom slučaju, zahtev za refakciju podnosi indirektni korisnik budžeta ili škola. Povraćaj akcize koju je indirektni budžetski korisnik ili škola platio dobavljaču kroz cenu nabavljenog goriva za potrebe grejanja, vrši se na njegov račun.

U izveštajima Državne revizorske institucije o reviziji sastavnih delova finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja lokalnih samouprava data je preporuka da je za iznos sredstava od povraćaja akcize potrebno  izvršiti evidentiranje umanjenjem rashoda, odnosno korekcijom odgovarajućeg subanalitičkog konta u okviru grupe konta 426000-Materijal i izvršiti povraćaj ovih sredstava u budžet lokalne samouprave.

Budžetski korisnik sredstva od povraćaja akcize ne može koristiti kao sopstvena sredstva za drugu namenu, obzirom da stornira rashode za nabavku goriva za grejanje i ukoliko ih koristi za drugu namenu imaće situaciju da su mu više preneta u odnosu na utrošena sredstva po tom osnovu.

Lokalna samouprava može, doneti interni akt kojim će obavezati budžetske korisnike kako treba da postupaju u ovom slučaju, odnosno da definiše da li će korisnik sredstva od refakcije akcize vratiti u budžet lokalne samouprave ili će im lokalna samouprava umanjivati naredni zahtev za prenos sredstava za nabavku goriva, kako bi se izbegao rizik da se sredstva od povraćaja akcize utroše nenamenski, obzirom da se radi o povraćaju sredstava kojima je odobrenim finansijskim planom utvrđena konkretna namena.