Zakon o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) u članu 36. propisuje da skupština JLS  osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti. Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština JLS i obavljaju druge poslove utvrđene statutom JLS. Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se poslovnikom o radu skupštine JLS.

Ukoliko osnivanje radnih tela, komisija od strane ostalih izvršnih organa JLS, nije uređeno Zakonom o lokalnoj samoupravi ili nekim drugim zakonom, JLS odnosno njeni izvršni organi bi svojim aktima (statutom, pravilnikom o radu gradskog/opštinskog veća, odlukom o gradskoj upravi), trebalo da uspostave i definišu mogućnost da posebnim rešenjem obrazuju stručna i savetodavna radna tela za pojedine oblasti iz svoje nadležnosti.

Odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi, kao izvršnom organu, potrebno je definisati mogućnost formiranja radnih grupa od strane načelnika uprave, radi pripreme nacrta propisa ili rešavanja drugog pitanja iz delokruga više odeljenja, službi ili posebnih organizacionih jedinica, a koji zahteva saradnju više odeljenja ili angažovanje nekog stručnog lica koje nije zaposleno u upravi (npr. angažovanje stručnjaka u pojedinim komisijama za javne nabavke).

Rashodi za radna tela (saveti, odbori, komisije) koje osniva skupština JLS trebalo bi da budu planirani u okviru razdela direktnog korisnika Skupština opštine/grada, u programu/programskoj aktivnosti koja se odnosi na funkcionisanje skupštine, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0001 Funkcionisanje Skupštine, obzirom da radna tela skupštine imaju ulogu da unapređuju rad skupštine davanjem mišljenja na predloge i odluke iz određene oblasti koje donosi skupština.

Ukoliko radno telo formira gradonačelnik/predsednik opštine ili gradsko/opštinsko veće, sredstva za njihov rad bi trebalo da budu planirana u okviru razdela direktnog korisnika koji je formirao konkretno radno telo u programu koji se odnosi na funkcionisanje tog izvršnog organa, odnosno u Programu 16-Politički sistem lokalne samouprave, Programska aktivnost 2101-0002 Funkcionisanje izvršnih organa. 

Sredstva za rashode za radne grupe, odnosno komisije, koje formira načelnik uprave potrebno je planirati u okviru Programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0001 – Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština.

Prilikom planiranja sredstava namenjenih za funkcionisanje radnih tela, treba voditi računa o tome da se članovi radnih tela koja nisu formirana u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, drugim posebnim zakonom, Statutom ili Poslovnikom JLS ne mogu plaćati iz budžeta JLS. Takođe, članovi radnih tela koji su iz reda zaposlenih se ne mogu plaćati ako se sednice radnih tela održavaju u toku radnog vremena za koje zaposleni primaju platu u skladu sa članom 11. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001,... i 21/2016 - dr. zakon).

Članom 97. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova (iz formulacije Vašeg pitanja proizilazi da je predmetna javna nabavka procenjene vrednosti koja je manja od iznosa evropskih pragova).

Stavom 2. tačka 2) istog člana Zakona je propisano da, ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno, naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.

Dalje je način računanja rokova u postupku javne nabavke uređen članom 85. Zakona, kojim je u stavu 7. propisano da ako poslednji dan roka pada na državni praznik, subotu ili nedelju, rok ističe kada protekne prvi naredni radni dan.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona i opisanu činjeničnu situaciju, ukazujemo da je tačno da je poslednji dan roka za zahtevanje dodatnih informacija ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci bio 13.11.2021. godine, ali se taj rok imajući u vidu da je ovaj dan bio subota, pomera u skladu sa članom 85. stav 7. Zakona na ponedeljak 15.11.2021. godine (do ponoći), te je privredni subjekt u opisanoj situaciji postupio blagovremeno i naručilac je dužan da objavi dodatne informacije ili pojašnjenja koja su zahtevana.

U situaciji u kojoj je rok za podnošenje ponuda petak, kao što je to u konkretnom slučaju, i rok za objavljivanje dodatnih informacija i pojašnjenja pada istog dana, odnosno 15.11.2021. godine.

S tim u vezi, ukazujemo da striktnom primenom odredaba čl. 87. i 93. Zakona naručilac ima obavezu da produži rok za podnošenje ponuda u smislu člana 87. Zakona, ali da smo mišljenja da u konkretnom slučaju, ukoliko naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavi prvog narednog dana, odnosno 16.11.2021. godine, nije dužan da produži rok za podnošenje ponuda imajući u vidu da je zahtev primljen posle radnog vremena naručioca i da je naručilac bio objektivno onemogućen da odgovor objavi dana 15.11.2021. godine. Navedeno iz razloga što i u skladu sa prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama postoji praksa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, prema kojoj se ne može uzeti kao negativna okolnost to što naručilac nije bio u objektivnoj mogućnosti da radnju izvrši navedenog dana.

Dakle, sigurnije je postupanje naručioca na način da se rok za podnošenje ponuda produži na način da je novi rok za podnošenje ponuda 13 dana od dana slanja na objavu dodatnih pojašnjenja, ali smo mišljenja da u konkretnom slučaju ne postupa protivno odredbama Zakona ukoliko rok ne produži iz prethodno navedenih razloga, uz ukazivanje da smatramo da se u dodatnim pojašnjenjima koja se objavljuju treba dati obrazloženje za odsustvo produženja roka.

Ukazujemo na sledeće relevantne odredbe Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/11 i 106/13), član 21., stavovi 1. i 2.:

• Interni revizor, pored uslova propisanih zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta, mora da ima najmanje tri godine iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima i položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.
• Prijava za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru podnosi se Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija u roku od šest meseci od dana raspoređivanja na radno mesto internog revizora.

Iz navedenog proizilazi da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora ne mora u trenutku raspoređivanja imati položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, već taj ispit može položiti naknadno, ali je važno voditi računa i o propisanom roku za prijavu za obuku za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru – dakle ispoštovati propisani rok, odnosno podneti prijavu za predmetnu obuku najkasnije u roku od 6 meseci od dana raspoređivanja na mesto internog revizora.

Dalje, kada je reč o roku u koji je predviđen da odnosno lice i položi ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, ukazujemo na prelazne i završne odredbe navedenog pravilnika, odnosno član 33., kako sledi:

• Lica koja nemaju položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, a ispunjavaju ostale uslove iz čl. 21. i 22. ovog pravilnika, mogu obavljati poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, odnosno rukovodioca jedinice za internu reviziju, najduže godinu dana od dana završetka obuke koju organizuje Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija.

Iz navedenog proizilazi da je nužno voditi računa i o tome da lice raspoređeno na radno mesto internog revizora, najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka obuke – mora i položiti ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru da bi moglo da (nastavi da) obavlja poslove ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Praksa ukazuje da Ministarstvo finansija u proseku dva puta godišnje organizuje polaganje predmetnog ispita. Ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar finansija, koji donosi i program za polaganje ispita (shodno čl. 21. Pravilnika).

Članom 7. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava RS i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, propisano je da predsednik i članovi popisne komisije i njihovi zamenici ne mogu biti lica koja su odgovorna za rukovanje imovinom koja se popisuje i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine.

Direktan korisnik budžetskih sredstva prema Zakonu o budžetskom sistemu jeste lokalna samouprava i njeni organi, odnosno indirektni korisnici su ustanove, JP čiji je osnivač JLS.

Imajući u vidu odredbe pomenutog Pravilnika kao i Zakona o budžetskom sistemu postavlja se pitanje da li lice koje je sistematizovano na radno mesto i čiji je opis posla "da vodi posebnu evidenciju imovine koju koristi opština" kao i da "ustrojava evidenciju imovine i šalje podatke u Registar Republičke direkcije za imovinu može biti član Komisije za popis imovine, mišljenja smo da član Komisije ne može biti lice koje je istovremeno zaduženo da vodi analitičku evidenciju imovine i koje je nadležno da rukuje imovinom opštine, te da je stoga potrebno izmeniti Rešenje o formiranju komisije i posao popisa imovine poveriti nekom drugom licu koje je zaposleno u lokalnoj samoupravi, a ne radi na poslovima koji isključuju mogućnost članstva u Komisiji.

Smisao popisa imovine jeste da se na jedan transparentan, nepristrasan i stručan način popiše imovina, tako da ako bi u postupku popisa učestvovala lica koja su zadužena za evidenciju ili rukovanje imovinom, narušila bi se osnovna načela popisa imovine.

Da, svi suvlasnici koji su upisani u list nepokretnosti imaju pravo na naknadu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ako je predmet eksproprijacija parcela u suvlasništvu više fizičkih ili pravnih lica.