Paket propisa o planskom sistemu kao referentni pravni okvir obrađuje sveukupno upravljanje javnim politikama i srednjoročno planiranje i odnosi se na sva planska dokumenta.

Kada je reč o lokalnoj samoupravi, kako u hijerarhiji planskih dokumenata, tako i u samom Zakonu, posebno mesto zauzima Plan razvoja JLS. Radi se o dokumentu razvojnog planiranja najvišeg reda za čiju pripremu, usvajanje, sprovođenje i praćenje je nadležna JLS. Plan razvoja JLS usvaja Skupština JLS, na predlog nadležnog izvršnog organa JLS, za period od najmanje sedam godina. Prilikom izrade svog Plana razvoja, JLS je dužna da vodi računa o njegovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine (ako se JLS nalazi na teritoriji AP). Istovremeno, JLS nužno vodi računa i o svojim izvornim nadležnostima u domenu planiranja.

Srednjoročni plan je sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava da se povežu javne politike sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročni plan JLS se izrađuje na osnovu plana razvoja JLS i dokumenata javnih politika JLS, razvojnih mera i aktivnosti utvrđenih na osnovu nadležnosti JLS i obaveza JLS proisteklih iz republičkih ili pokrajinskih dokumenata javnih politika ili na osnovu posebnih propisa, pri čemu se uvažavaju raspoloživi kapaciteti i resursi JLS, kao i promene okolnosti u odnosu na vreme kada su planski dokumenti doneti. Na taj način srednjoročni plan postaje osnovni upravljački instrument JLS čiji je cilj to da utvrdi koje će razvojne mere i aktivnosti biti sprovedene u naredne tri godine. Srednjoročni plan utvrđuje ko, šta, kad i kako treba da uradi, troškove tih aktivnosti u srednjoročnom periodu i njihovu usklađenost sa bilansnim mogućnostima (utvrđenim budžetom za narednu godinu i srednjoročnim okvirom rashoda).

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije (primenjuje se od oktobra 2018. godine) i pratećim uredbama (Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika, Uredba o metodologiji izrade srednjoročnih planova i Uredba o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), uređuje se planski sistem Republike Srbije.

Zakon i prateće uredbe uređuju, između ostalog, sistem upravljanja javnim politikama i povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa procesom srednjoročnog planiranja. Time se po prvi put formalno propisuje sveobuhvatni metodološki okvir i klasifikacija planskih dokumenata. Posebno su detaljno uređene obaveze učesnika u planskom sistemu (između ostalih, to su i organi lokalne vlasti - AP i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa svojom nadležnošću) da sprovode analize efekata (ex-ante i ex-post analiza efekata) i da formulišu odgovarajuće mere za intervencije u oblastima javnih politika na osnovu podataka i činjenica. Takođe, jedan od razloga za donošenje Zakona i uredbi bila je potreba da se u proces izrade i donošenja planskih dokumenata, kao i sprovođenja, praćenja sprovođenja, izveštavanja i vrednovanja učinaka, uključe zainteresovane strane kroz kontinuirani proces konsultacija.

Prema odredbama člana 27. stav 10. Zakona o javnoj svojini o pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini jedinice lokalne samouprave pod uslovima propisanim zakonom, odlučuje organ jedinice lokalne samouprave određen u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik br. 129/07, 83/14-dr. zakon, 101/16-dr. zakon, 47/18 i 111/21-dr. zakon) taksativno su navedene nadležnosti Skupštine opštine, kao i predsednika opštine i Opštinskog veća.

Prema odredbi člana 46. Zakona o lokalnoj samoupravi Opštinsko veće:

1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština.

2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;

3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka fiskalne godine;

4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine;

5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;

5a) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je opština osnivač;

5b) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća skupštini opštine, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća;

6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine;

7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti;

8) vrši i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Članom 32. stav 1. tačka 20. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da Skupština opštine obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, i statutom.

Tumačenjem odredbe člana 46. i odredbe člana 32. Zakona o lokalnoj samoupravi dolazimo do zaključka da se statutom mogu proširiti nadležnosti Skupštine opštine, odnosno da su nadležnosti Opštinskog veća takstativno pobrojane i ne mogu se prošititi statutom JLS, odnosno da Opštinsko veće može imati neku dodatnu nadležnost osim onih pobrojanih u članu 32. stav 1. tačke 1-7. samo ako je takva nadležnost data zakonom.

Međutim kako takva nadležnost nije data Zakonom o javnoj svojini organu kao što je Opštinsko veće, mišljenja smo da nadležnost za pribavljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini JLS treba da ostane kao nadležnost Skupštine opštine.

Evenutalno može se razmisliti da se nadležnost za pribavljanje i raspolaganje da Predsedniku opštine koji isto kao i Skupština opštine može imati nadležnosti širu od nadležnosti postavljenih u Zakonu o lokalnoj samoupravi (član 44. stav 1. tačka 6.).

Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja („Sl. glasnik RS“, br.  76/2023) u kojem je izmenjen član 17. i 18. po kojem sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prstupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja pripadaju budžetu Republike Srbije (primena od 01.01.2024. godine), ne utiču na to da li će se prikazati priogramska aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja, već prevashodno odluka jedinice lokalne samoprave da li će finanisrati aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje bezbednosti saobaraćaja. 

Dakle, ako se JLS odluči da ih finansira iz sopstvenih izvora, prikazaće tu programsku aktivnost, a ako ne, ona se neće nalaziti u odluci o budžetu.

U skladu sa članom 159. Zakona o opštem upravnom postupku propisana je sadržina žalbe:

(1) U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja i potpis žalioca. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.

(2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku.

(3) I kad podnesak nije označen kao žalba, smatra se kao žalba ako iz njegove sadržine proizlazi jasna namera stranke da pobija rešenje.

Zakon o opštem upravnom postupku članom 58. uređuje pojam podneska:

(1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovori, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja stranke organu.

(2) Podnesak mora da bude razumljiv i da sadrži sve što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naročito: lično ili poslovno ime, prebivalište, odnosno boravište, sedište i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka, svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska.

U skladu sa članom 59. ovog zakona:

(1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.

(2) Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.

(3) Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, podnesak koji je primljen (koji obveznik smatra žalbom) mora da se uredi da bi se postupalo po njemu. U tom slučaju, dopisom je potrebno da organ obavesti podnosioca na koji način je potrebno da uredi podnesak da bi se po njemu postupalo, imajući u vidu i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje propisuju sadržinu žalbe.