Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeStranka traži od opštine da joj se isplati naknada za faktičku eksproprijaciju parcele na kojoj je prema tvrdnji stranke pre više decenija izgrađena ulica. Da li je taj zahtev prema lokalnoj samoupravi opravdan, s obzirom na okolnost da na parceli nije izgrađena ulica već državni put IIa reda koji inače prema odredbama Zakona o putevima nije u svojini jedinice lokalne samouprave, a inače predmetni državni put ni do današnjeg dana nije upisan u javne knjige, već se parcela kod katastra tretira kao neizgrađeno zemljište? S druge strane, da li stranci pripada naknada za celu površinu zemljišta ili samo za taj deo na kojem je izgrađen državni put IIa reda?
Naknadu za faktičku eksproprijaciju određuje nadležni sud i to rešenje je osnov za isplatu naknade. To znači da stranku treba uputiti da se obrati nadležnom sudu koji će doneti rešenje i istim obavezati bilo jedinicu lokalne samouprave ili korisnika eksproprijacije da istu isplati. Površinu parcele koja je zauzeta i obveznika plaćanja naknade odrediće sud.
Kako upisati objekat (vodovod) koji je izgrađen na više katastarskih parcela i u dve katastarske opštine?
Pravila upisa sadržana su u Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i u Praivlniku o katastarskom premeru. Potrebno je geodetski snimiti svaku deonicu vodovoda u okviru jedne katastarske opštine i preko ovlašćene geodetske organizacije podneti zahtev RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti za evidentiranje u katastru vodova.
Dobijeno je rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se odbija zahtev za zaštitu prava, koji je podnesen pre isteka roka za podnošenje ponuda. Da li naručilac treba da objavi Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava na Portal i koliko se produžava rok za podnošenje ponuda, nema nikakvih izmena konkursne dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: ZJN) nije propisano za koliko je naručilac dužan da produži rok za podnošenje ponuda posle donošenja rešenja o odbijanju zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naručilac ima diskreciono pravo da odredi dodatni primereni rok za podnošenje ponuda. Svakako su istekli rokovi za osporavanje sadržine konkursne dokumentacije i podnošenje zahteva na istu, te ni o tom segmentu ne treba voditi računa u ovoj fazi.
Svakako je obaveza da se produži rok za podnošenje ponuda i da se obaveste svi učesnici u postupku o donetoj odluci Republičke komisije, u smislu člana 227. stav 6. ZJN. To se može učiniti putem dokumenta koji se kreira na samom Portalu javnih nabavki.
Naime, u kartici predmeta javne nabavke, u delu „Procesi“ u padajućem meniju odabira se „Ispravka postupka“, te se na odgovarajućem mestu označava da se nastavlja postupak koji je zadržan nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, kao i da se menja osnovni oglas i konkursna dokumentacija, budući da je rok za podnošenje ponuda sastavni deo svih tih delova dokumentacije o nabavci. Vrši se izmena roka za podnošenje ponuda i navodi se da naručilac nastavlja postupak javne nabavke nakon donošenja rešenja Republičke komisije kojim je odbijen podneti zahtev za zaštitu prava, na odgovarajućem mestu na Portalu. Biće kreiran tekst „Ispravka-obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama“ kao poseban dokument koji se zatim objavljuje na Portalu javnih nabavki. Na osnovu tog dokumenta svi zainteresovani privredni subjekti će videti novi rok za podnošenja ponuda, kao i da je razlog produženja doneta odluka Republičke komisije kojom je odbijen zahtev za zaštitu prava.
Dakle, naručilac obaveštava sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije na napred opisani način, ali ne objavljuje rešenje Republičke komisije - to je obaveza Republičke komisije, koja, nakon dostavljanja strankama, objavljuje doneto rešenje na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici, u skladu sa odredbom člana 227. stav 5. ZJN.
U budžetu opštine planiraju se subvenicije za javno komunalno preduzeće, za mere ekonomskog razvoja i ruralnog razvoja. Koji je ukupan iznos subvencija koji se može opredeliti u budžetu kako pojedinačno (subvencije za javna preduzeća i za nefinanijska preduzeća) i ukupnom iznosu svih subvencija? Ima li ograničenja i koji propis to definiše?
Praktično ne postoje ograničenja u pogledu ukupnog iznosa subvencija koje se daju iz budžeta jedinica lokalnih samouprava. Međutim, kada je u pitanju davanje subvencija javnim preduzećima, treba imati u vidu član 61. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019), odnosno da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je za ta sredstva predloži poseban program. Ovaj poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava i smatra se donetim kada na njega saglasnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Takođe, treba imati u vidu i član 36a stav 3 Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) kojim je utvrđeno da ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz Uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa Uputstvom. Dosadašnjim Uputstvima za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti, kada su u pitanju subvencije nije bilo ograničenja po pitanju iznosa subvencija, već je samo navedeno da prilikom njihovog planiranja i njihove namene treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći. Zakon o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 73/19) u članu 3. prepoznaje subvencije kao državnu pomoć, s tim da se u članu 6 navode uslovi kada naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć gde se mogu podvesti i javna preduzeća kojima je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada su korisnici subvencije za obavljanje tih usluga. Treba imati u vidu i da su usvojene dve nove Uredbe koje se tiču pravila za dodelu državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa prilikom određivanja visine naknade koja se dodeljuje za obavljanje ovih usluga.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Takvo privredno društvo se može smatrati ranijim sopstvenikom, prema listu nepokretnosti u koji je upisano jer to lice iako je u likvidaciji i dalje zadržava pravni subjektivitet.