Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta sa licima koja su upisana u katastar bez adrese i matičnog broja, a nema ih u matičnim knjigama rođenih, kako sprovesti postupak?
Postupak je potrebno sprovesti postavljanjem privremenog zastupnika saglasno članu 48. stav 1. ZUP-a, kao licima čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nemaju punomoćnika, sve pod uslovom da je stvar hitna a postupak mora da se sprovede.
Potrebno je pojašnjenje o postupku eksproprijacije kada je na parceli upisano fizičko lice kao držalac - oblik svojine privatna. Da li se i prema njemu sprovodi postupak ili samo prema vlasniku?
Postupak eksproprijacije se sprovodi samo u odnosu na titulara prava svojine na zemljištu, a ne u odnosu na držaoca.
Ko snosi troškove privremenog zastupnika, i da li se vrši deeksproprijacija posle dve godine u slučaju neprivođenja nameni?
Troškovi postavljanja privremenog zastupnika spadaju u troškove eksproprijacije koje snosi korisnik eksproprijacije shodno članu 33. Zakona o eksproprijaciji. Rokovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji (deeksproprijacija) propisani su članom 36. Zakona o eksproprijaciji. Taj rok ne može biti kraći od 3 godine od dana zaključenja sporazuma o naknadi (stav 3. člana 36. Zakona o eksproprijaciji) ili 6 godina u slučaju eksproprijacije za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina (stav 5. istog člana zakona).
Kako rešiti po predlogu za eksproprijaciju, ako je vlasnik nepokretnosti privredno društvo (doo) koje je u likvidaciji? Da li se i takvo preduzeće može smatrati ranijim sopstvenikom i da li se prema njemu sprovodi postupak?
Takvo privredno društvo se može smatrati ranijim sopstvenikom, prema listu nepokretnosti u koji je upisano jer to lice iako je u likvidaciji i dalje zadržava pravni subjektivitet.
Kada je katastarska parcela kod RGZ-SKN upisana kao mešovita svojina, sprovodi li se postupak eksproprijacije ili administrativni prenos nepokretnosti?
Postupak eksproprijacije se sprovodi kada je zemljište u privatnoj i javnoj svojini, a administrativni prenos kada se radi o zemljištu u državnoj i društvenoj svojini. Ustav Republike Srbije ne poznaje mešovitu svojinu, ali pretpostavljamo da se ovde radi o situaciji kada se parcela nalazi delom u privatnoj, a delom u državnoj svojini zbog čega se treba pozvati na oba instituta, odnosno u dispozitivu rešenja može se navesti: „ekspropriše se, odnosno administrativno prenosi“.