U skladu članom 2. stav 13. Zakona o računovodstvu, Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu.
U Bilansu uspeha na poziciji A. „Poslovni prihodi“ iskazani su prihodi sa računovodstvenih pozicija iz poslovnih knjiga pravnih lica i preduzetnika i to : 60- prihodi od prodaje robe; 61- prihodi od prodaje proizvoda i usluga, 62- prihodi od aktiviranja učinaka i robe; 630-povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 631- smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 64 i 65 ostali poslovni prihodi; 68, osim 683, 685 i 686 - prihodi od uskladjivanja vrednosti imovine (osim finansijske).

Prihodi od državnih davanja koje predstavljaju pomoć države, prema članu 53. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 895/2020) na računima grupe 64 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., iskazuju se prihodi po osnovu potraživanja od
državnih organa i organizacija od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.

U prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave - Obrazac 1, (Propisani obrazac na osnovu Pravilnika o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca) unosi se podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade.

Podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika je podatak iz Bilansa uspeha sa pozicije A. „Poslovni prihodi“.

Shodno navedenom, sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje, kao prihod od državnog davanja, smatramo da su deo ostvarenog poslovnog prihoda pravnog lica i preduzetnika.

Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona o stečaju.

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).

Odredbom člana 89. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da se upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka poreski organ ima status stečajnog poverioca i podnosi prijavu potraživanja. Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreskog organa je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, pa se za takva potraživanja može sprovosti postupak prinudne naplate.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.

Shodno navedenom, poreski obveznik je u stečaju, i za dospele obaveze pre otvaranja stečajnog postupka trebalo je da poreski organ podnese prijavu potraživanje. Nakon otvaranja stečajnog postupka nije moguće utvrđivati obaveze po osnovu komunalne takse, obzirom da obveznik više ne obavlja delatnost. Obaveze koje se utvrdjuju obvezniku nakon otvaranja stečajnog postupka mogu biti obaveze koje se odnose na porez na imovinu i te obaveze predstavljaju trošak stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se mogu i prinudno naplaćivati, saglasno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju.

Takođe, napominjemo da su obaveze prvostepenog organa da u svemu postupi prema smernicama datim u rešenju drugostepenog organa.

Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr. 

Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1. potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;
2. izmenom se ne menja priroda ugovora.

Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.

Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.

Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).

Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.

Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.

Član 112. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama propisuje sledeće:

„Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke u svakom trenutku ako:

5) utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili dr.“

Ukoliko je u novom postupku javne nabavke predviđen napred navedeni osnov za isključenje, i ponuđač s kim je ranije raskinut ugovor je podneo ponudu u tom postupku, tada se može koristiti navedeni razlog i odbiti ponuda.

Međutim, ako u novom postupku nije predviđen ovaj osnov za isključenje, ne može se zbog raskida prethodnog ugovora odbiti ta ponudu. Mora se izvršiti kompletna stručna ocena ponude i utvrditi postoje li razlozi za odbijanje iste, a koji nisu vezani za prethodni ugovor koji je raskinut.

Sasvim drugo pitanje su razlozi raskida prethodnog ugovora zbog čega je i pokrenut sudski postupak (da li je postojao osnov za raskid tog ugovora, da li je zahtev za povećanjem cena bio neopravdan i zbog čega, da li je kašnjenje u realizaciji podrazumevalo automatski raskid ugovora ili su bile predviđene ugovorne kazne, sredstva obezbeđenja, naknadni rok, pa tek onda raskid ugovora i sl.), ali ta okolnost nema uticaj na novi postupak javne nabavke, budući da nije došlo do presuđenja, odnosno nije još uvek poznat ishod tog postupka.

Član 100. Zakona o javnim nabavkama propisuje da tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih subjekata ili određenih proizvoda, osim ako predmet ugovora to opravdava. 

U stavu 2. istog člana navedeno je da je izuzetno, upućivanje na način iz stava 1. dozvoljeno ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo da opiše, u skladu sa članom 99. ovog zakona, pri čemu takvo upućivanje mora da bude praćeno rečima „ili odgovarajuće”.

Navedeno znači da u slučaju nabavki dobara koji imaju određeni zaštićeni naziv, proizvodnju, brend i sl. uvek mora da bude navedeno „ili odgovarajuće“.

To podrazumeva da ne postoji drugi način da se tehničkim karakteristikama opiše i odredi dobro koje se nabavlja, jer ukoliko može, tada nema opravdanja za nabavku npr. „Coca Cole“.