Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je obaveza osnivača-opštine isplata naknade za rad članovima nadzornog odbora u JP ili je to obaveza samog JP?
Rad članova nadzornog odbora, vrednuje se u skladu sa zakonom i poslovnom politikom preduzeća, s tim da visina naknade za rad ne može da bude veća od visine određene Odlukom Vlade Republike Srbije o kriterijumima i merilima za utvrđivanje visine naknade za rad u nadzornim odborima javnih preduzeća iz decembra 2016. godine. Naknada za rad predsednika i članova nadzornog odbora, u svakom slučaju isplaćuje se u celosti iz sredstava i na teret javnog preduzeća.
Zakon o javnim preduzećima predvideo je da pored direktora i izvršnih direktora koji vrše funkciju rukovođenja, u javnom preduzeću egzistira nadzorni odbor sa funkcijom upravljanja i nadzora. Zakonom je propisan broj članova, uslovi koje treba da ispunjavaju kandidati, postupak imenovanja, kao i nadležnosti ovog organa. Dakle, nadzorni odbor je organ javnog preduzeća (ne organ osnivača), a na način finansiranja rada članova ovog organa ne utiče to da li članovi nadzornog odbora dolaze iz redova zaposlenih ili su imenovani od strane osnivača.
Ovo potvrđuje ne samo praksa u kojoj nije zabeleženo da se rad članova nadzornog odbora finansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave, već indirektno potvrđuje i pomenuta Odluka Vlade, koja u tački 2) člana 3. kaže da je finansijsko stanje preduzeća jedno od merila za utvrđivanje visine naknade. Takođe, u korporativnoj praksi bilo kog privrednog društva, troškovi rada organa upravljanja uvek idu na teret tog privrednog društva (ne na teret osnivača), a za taj trošak se u poslovnim knjigama u skladu sa Zakonom o računovodstvu, posebno iskazuje i evidentira na kontu 526.
Pitanje je vezano za primenu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. (ranije stav 9.) Zakona o planiranju i izgradnji. Podnosilac zahteva za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta je istovremeno i vlasnik kat. parcele na kojoj se nalazi objekat i ista predstavlja samo zemljište ispod objekta (objekat parcela), a radi se o legalizovanom objektu (izdata je upotrebna dozvola u postupku legalizacije), a susedna parcela, odnosno okolno zemljište je javna svojina opštine. Da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u smislu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, Odeljenje za urbanizam treba da utvrdi postoje li uslovi za formiranje građevinske parcele u skladu sa urbanističkim planom.
Ako ima uslova, vlasnik objekta mora da finansira urbanistički projekat preparcelacije, što kasnije predstavlja osnov za formiranje nove parcele koja bi bila predmet otuđenja.
Pogledati analizu člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (redovna upotreba).pdf
Kod planiranja usluga štampanja, planirano je do 1.000.000 dinara tako da nije sproveden postupak javne nabavke. Do sada je potrošeno 700.000,00 dinara, međutim do kraja godine biće potrebno više od planiranog. Na koji način sprovesti nabavku za dodatni iznos ?
Članom 27. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara.
Imajući to u vidu, u slučaju da dodatne potrebe za nabavkama usluga štampanja koje navodite u pitanju za posledicu imaju da će procenjena vrednost ovih usluga u toku planske godine biti jednaka ili veća od 1.000.000,00 dinara bez PDV-a, kao naručilac ste dužni da za preostali iznos sprovedete odgovarajući postupak javne nabavke. Dakle, čak i ukoliko je vrednost nove nabavke, na primer, 400.000,00 dinara bez PDV-a, dužni ste da za taj iznos sprovedete postupak javne nabavke, jer bi ukupna procenjena vrednost nabavke za istu plansku godinu bila veća od praga propisanog Zakonom do kojeg se odredbe ovog zakona ne primenjuju.
Dodatno, potrebno je imati u vidu da je članom 29. st. 2. i 3. Zakona propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki, te da naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
S obzirom na to, ukazali bismo da i u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke za preostali iznos u toku godine (dodatne potrebe), kao sporna okolnost ostaje realizovani iznos od 700.000,00 dinara bez PDV-a, jer za navedeni iznos nije sproveden postupak javne nabavke. S tim u vezi, praksa pokazuje da kontrolni organi ne smatraju ovakvu situaciju nepravilnošću u onoj situaciji u kojoj usled vanrednih okolnosti (koje po pravilu ne zavise od volje naručioca), nastane dodatna potreba za sprovođenjem nabavke određenog predmeta (za koje dodatne potrebe svakako postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke, ukoliko se time prelazi prag propisan Zakonom). Primer ovakve situacije bi bilo, na primer, odobrenje dodatnih sredstava nadležnog ministarstva za određene posebne namene.
Da li Opštinska uprava ima obavezu da odredi veštaka radi utvrđivanja naknade ili to radi korisnik eksproprijacije koji je u obavezi da organu dostavi "ponudu o obliku i visini naknade"? Na koji način OU učestvuje u ovom postupku? Ko određuje visinu nagrade za veštake i izdaje nalog za isplatu iste? Da li sve to zavisi od sporazuma korisnika eksproprijacije i sopstvenika bez bilo kakvog "učešća" OU?
Prema odredbama Zakona o eksproprijaciji nadležni organ lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koja je predmet eksproprijacije sprovodi postupak eksproprijacije u celini.
Postupak eksproprijacije se može podeliti u dva dela:
U oba dela postupka vodeću ulogu u postupku koji je dvostranački postupak (korisnik eksproprijacije, sa jedne strane i raniji sopstvenik, sa druge strane) vodi nadležni organ JLS.
Nadležni organ JLS dakle vodi i kompletan postupak sporazumnog određivanja naknade u njegovim fazama.
Naime, nakon pravosnažnosti rešenja, korisnik eksproprijacije je u obavezi da nadležnom organu JLS dostavi ponudu koja u sebi mora da ima elemente naknade za zemljište (prema tržišnoj ceni m2 prema zoni, klasi i sl.), ali i useve/trajne zasade ako se na istoj nalaze. Korisnik može da predloži veštaka poljoprivredne struke koji bi dao procenu vrednosti npr. drvne mase (kod šuma) ili trajnih zasada (kod voćnjaka,) s tim da organ uprave donosi odluku kojom određuje veštaka, daje mu zadatak šta treba da uradi i određuje ko snosi troškove veštačenja (prema čl. 33. Zakona o eksproprijaciji troškove veštačenja snosi korisnik). Trošak veštačenja snosi opština samo u situaciji da je opština korisnik eksproprijacije. Ista je procedura i kod veštačenja objekata.
Slična je situacija i kod podnetog zahteva za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, gde je prvostepeni organ u obavezi da pozove korisnika eksproprijacije da se izjasni na zahtev stranke, i po potrebi naloži veštačenje postojanja okolnosti iz člana 10. Zakona o eksproprijaciji. I ovom slučaju trošak veštačenja snosi korisnik.
Što se tiče visine troškova veštačenja, visinu troškova određuje sam veštak prema tarifama i troškovnicima koji su važeći, mada generalno u praksi najčešći su slučajevi da korisnik sam predloži veštaka i unapred definiše cenu veštačenja. Veštak je u obavezi da troškovnik veštačenja dostavi korisniku eksproprijacije i prvostepenom organu, na osnovu koga prvostepeni organ kasnije i donosi rešenje o troškovima i dostavlja korisniku na plaćanje.
Dakle, nadležni organ u svim ovim fazama postupka učestvuje i konkretnim odlukama dalje usmerava stranke.
U slučaju da do sporazuma o naknadi ne dođe pred nadležnim organom JLS, nadležni organ saglasno članu 61. Zakona o eksproprijaciji sve spise predmeta dostavlja nadležnom sudu na dalji postupak utvrđivanja naknade.
Da li je za uredan predlog za eksproprijaciju neophodno da podnosilac predloga tj. korisnik eksproprijacije dostavi Rešenje Vlade kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju predmetne nepokretnosti ili se smatra da je javni interes utvrđen pozivanjem podnosilaca predloga na odredbe člana 74. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“ br. 41/2018 i 95/2018 – dr. zakon)?
Kod izgradnje saobraćajnih infrastrukturnih objekata potrebno da korisnik eksproprijacije dostavi rešenje Vlade RS kojim je utvrđen javni interes ili je dovoljno da se pozove na odredbe člana 74. Zakona o putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/18 i 95/18) dajemo sledeći odgovor:
Postupci eksproprijacije, kao postupci od javnog interesa regulisani su Zakonom o eksproprijaciji koji je donet još 1995. godine. Poslednje značajnije izmene ovog zakona bile su tokom 2009. godine. Od tada pa do danas Zakon o eksproprijaciji nije značajnije noveliran, ali su se postupci eksproprijacije da kažemo u međuvremenu delimično izmenili novim zakonima koji su donošeni (Zakon o energetici, Zakon o putevima, i drugi posebni tzv. lex specialis zakoni).
Imajući u vidu da je članom 2. Zakona o eksproprijaciji propisano da se javni interes utvrđuje zakonom, ili odlukom Vlade (postupak po članu 20. Zakona o eksproprijaciji), ovako alternativno postavljeno utvrđivanje javnog interesa dalo je mogućnost da se javni interes utvrđuje pored odluke Vlade i zakonom.
Tako je i donet Zakon o putevima ("Sl. glasnik RS, br. 41/18), koji u članu 74. upravo utvrđuje javni interes, dakle zakonom se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva.
S tim u vezi, ako je u pitanju situacija kojom je zakonom utvrđen javni interes radi izgradnje objekta saobraćajne infrastrukture, gde je korisnik RS a podnosilac predloga neko javno preduzeće ili društvo kapitala čiji je osnivač RS, u tom slučaju se ne zahteva od predlagača rešenje o utvrđenom javnom interesu, jer je javni interes utvrđen zakonom.
Postupak eksproprijacije se dalje vodi prema odredbama Zakona o eksproprijaciji.