Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li opština može istu uslugu da ustupi Centru za socijalni rad kao partneru na projektu bez raspisivanja postupka javne nabavke, ili je ipak neophodno da se za nabavku te usluge primeni postupak nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog Zakona. Prilogom 7 su obuhvaćene usluge socijalne zaštite, pa i usluga pomoći u kući.
Dakle, ukoliko procenjena vrednost usluga pomoći u kući i drugih srodnih usluga na godišnjem nivou nije veća od navedenog iznosa, naručilac nije dužan da primeni odredbe Zakona, već može nabavku sprovesti primenom internog (posebnog) akta o javnim nabavkama, koji je donet primenom odredbe člana 49. stav 2. Zakona. (Napominjemo, da je SKGO izradila modele internog akta za naručioce u JLS koje možete preuzeti sa naše veb stranice i prilagoditi potrebama Vaše JLS).
S druge strane, ukoliko je procenjena vrednost jednaka ili veća od propisanog iznosa, po pravilu se primenjuju odredbe Zakona.
Izuzetak od obaveze primene odredaba Zakona propisuje Zakon o socijalnoj zaštiti (član 64.), kojim je propisano da usluge mogu obezbediti i ustanove socijalne zaštite koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ipak, treba imati u vidu da ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo (u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga) ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev.
Dakle, kako sto u dopuni pitanja i naveli, u skladu sa članom 122. Zakona o socijalnoj zaštiti „Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice, ako dobije licencu za pružanje određene usluge i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite“. Istim članom propisano je da „Stručni radnik centra za socijalni rad koji je raspoređen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi javnih ovlašćenja ne može u radno vreme da radi na pružanju usluga koje po ovom zakonu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.”
Po pravilu potrebno je da ponuđač ima dozvolu odnosno licencu u momentu podnošenja ponude. Međutim, novim Zakonom o javnim nabavkama, ostavljena je mogućnost da se dozvola pribavi do dana donošenja odluke u postupku ili zaključenja ugovora.
Na kraju, ukazujemo da u situaciji u kojoj Centar za socijalni rad ne bi imao potrebnu licencu nadležnog ministarstva, a procenjena vrednost usluga na godišnjem nivou jeste jednaka ili veća od propisanog iznosa, naručilac putem postupka javne nabavke može obezbediti ponude licenciranih pružalaca usluga koji bi uslugu pružali i u jedinici lokalne samouprave.
Kako se precizira zastoj zastarelosti za poreskog obveznika koji je u toku vremena koje ulazi u apsolutni rok zastarelosti bio u reprogramu (plaćanje poreza odloženo), a u skladu sa članom 114z stav 1. tačka 3. i stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji? Da li se produžava apsolutni rok zastarelosti s obzirom na trajanje reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.
Poreski obveznik za koga je poreski organ po službenoj dužnosti poništio sporazum, odnosno ukinuo rešenje , nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.
Zastarelost prava poreskog organa u skladu sa članom 114z na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče za vreme kada je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo.
Shodno tome, odobrenjem odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate prekida se zastarelost prava na naplatu dugovanog poreza čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u apsolutni rok zastarelosti. Rok apsolutne zastarelosti se prekida od datuma donošenja rešenja o reprogramu do datuma ukidanja reprograma.
Da li usluga gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji određene opštine može da se nabavi putem postupka javne nabavke primenjujući Zakon o javnim nabavkama (i koja vrsta postupka je uobičajena za ovu vstu usluge)?
Zakonom o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) u članu 2. definisan je pojam komunalne delatnost, te su komunalne delatnosti u smislu ovog zakona delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. U stavu 2. istog člana navedene su komunalne delatnosti od opšteg interesa, među koje spada i gradski i prigradski prevoz putnika (tačka 5).
Članom 9. stavom 7. Zakona regulisano je poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti:
“Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.”
Imajući u vidu da materijalno pravni propis kojim je uređena oblast komunalnih delatnosti direktno upućuje na primenu odredaba Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama mišljenja smo da se usluga gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji JLS ne bi mogla pribavljati u postupku javne nabavke, već isključivo na način predviđen članom 9. stav 7. Zakona o komunalnim delatnostima.
Turistička organizacija kao indirektni korisnik budžeta zakljucila je sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o Ugovor o realizaciji projekta izgradnje određenog turistikog kompleksa na teritoriji opštine i pristupnog puta do turističkog kompleksa. S obzirom da je u pitanju kapitalni projekat, i da izdatke treba planirati u okviru konta 511 - Zgrade i građevinski objekti, na koji način postupiti prilikom planiranja imajući u vidu da je Turistička organizacija potpisnik ugovora, a da kod indirektnih korisnika ne treba planirati izdatke na kontu 511. Da li navedeni projekat treba plnirati na razdelu Opštinske uprave kao nadležnog direktnog korisnika, bez obzira ko je potpisnik ugovora o finansiranju? Izgradnja je planirana na parcelama koje su u vlasništvu opštine, a takođe opština treba da obezbedi i svoje učešće u realizaciji predmetnog projekta, što je trenutno moguće izvesti jedino rebalansnom budžeta.
Članom 2. tačka 3) Zakona o budžetskom sistemu Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) definisano je da finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine).
Shodno navedenoj definiciji, može se zaključiti da se u finansijskom planu indirektnog korisnika mogu planirati izdaci na kontu 511-Zgrade i građevinski objekti, odnosno u konkretnom slučaju, mogu se planirati kapitalni izdaci u okviru finansijskog plana Turističke organizacije kao indirektnog korisnika budžetskih sredstava.
Obzirom da je Turistička organizacija takođe i potpisnik ugovora o realizaciji projekta sa nadležnim ministarstvom, sredstva za realizaciju predmetnog projekta potrebno je planirati u Odluci o budžetu u okviru Glave u kojoj su raspoređene aproprijacije ovog indirektnog korisnika, a okviru u Programa 4: Razvoj turizma. Obzirom da će se sredstva za učešće JLS u realizaciji navedenog projekta obezbediti rebalansom budžeta, nov projekat se takođe može uvesti prilikom njegove izrade.
Da li je obveznik koji je bio akontaciono zadužen do 11.12.2019. godine na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine i platio prve dve rate akontaciono i prestao da plaća jer je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara počeo da se primenjuje 01.03.2019. godine, kada je doneto rešenje za period 01.01.2019. – 28.02.2019. godine, a do tad je obvezniku išla kamata na dospele akontacije koje su ostale nenaplaćene, ima pravo da zahteva da mu se otpiše kamata jer je zakon prestao da važi i smatra da je izmirio svoje obaveze sa dve akontacije.
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, članom 276. propisano je:
(1) Pravno lice i preduzetnik koji obavlja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu u skladu sa Uredbom o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 I 8/10) plaća naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine po osnovu obavljanja određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu u periodu od 1. januara 2019. godine do 1. marta 2019. godine, na osnovu ukupnog iznosa koji je utvrđen za 2018. godinu srazmerno navedenom periodu po osnovu člana 87. stav 3. tač. 1) i 2) Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16 i 76/18), u jednakim mesečnim ratama, u roku od 15 dana po isteku meseca za prethodni mesec.
(2) Rešenje o utvrđivanju naknade iz stava 1. ovog člana za period od 1. januara 2019. godine do 1. marta 2019. godine donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 278. stav 2. istog zakona, propisano je da odredbe člana 87. stav 3. tačka 3) i stav 6. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16 i 76/18), kao i akta jedinica lokalne samouprave koja su doneta na osnovu člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16 i 76/18) prestaju da važe 1. marta 2019. godine.
Uzimajući u obzir navedene odredbe, proizilazi da je odluka skupštine jedinice lokalne samouprave kojom je bilo propisano plaćanje akontacionih obaveza po osnovu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, prestala da važi 1. marta 2019 godine.
To, po našem mišljenju znači da nema osnova da se obvezniku naknade, primenom te odluke utvrđuju privremene akontacije za period nakon 1. marta 2019. godine.
Tekst rešenja o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za 2018. godinu, u kom je navedeno da obveznik plaća akontacione obaveze do donošenja rešenja za 2019. godinu proistekao je iz odredbi odluke JLS kojom je uređena naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine za određeni period, a koja je doneta krajem 2017. godine, kada Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara nije bio donet. Odredbe odluke JLS se u tom smislu moraju uskladiti sa zakonskim odredbama koje se primenjuju u 2019. godini, odnosno sama ta odluka prestaje da važi 1. marta 2019. godine i nakon tog datuma se njene odredbe o plaćanju akontacija do donošenja rešenja ne mogu primenjivati.
U skladu sa navedenim, po našem mišljenju, zahtev obveznika za otpis neosnovano obračunate kamate treba uvažiti i izvršiti otpis kamate na privremene akontacije koje su evidentirane u poreskom računovodstvu suprotno navedenim odredbama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.