Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako prilikom strateškog planiranja pomiriti vezu realnog i razvojnog?
Ovo će prevashodno zavisiti od političke volje ali i veštine upravljanja procesom. Ono što je iskustvo do sada je da je aspekt nerealnog planiranja bio problematičniji, ali ostaje i pitanje koliko su i sami planovi bili razvojni, a ne šablonizovani ili orijentisani samo na sadašnje probleme i izazove (umesto na one koji predstoje). Najbolje iskustvo u usklađivanju realnih i razvojnih aspekata proizaći će iz posmatranja procesa i prakse, pri čemu novi planski sistem stavlja naglasak na obavezno povezivanje sa finansijskim okvirom za svaki planski dokument (aspekt realističnog planiranja) i ostavlja mogućnosti za periodično razmatranje i revidiranje po potrebi samih planskih dokumenata kako bi se učinili realističnijim. To znači da praćenje i izveštavanje može da rezultira adaptiranjem planskih dokumenata tako da oni budu: a) manje ambiciozni, u slučaju da se konstatuje nedostatak sredstava/resursa za implementaciju; ili b) ambiciozniji, u slučaju da se ispostavi da ima više raspoloživih resursa i da se dodatne aktivnosti/mere mogu uvesti u planski okvir.
Kada će biti urađen Plan razvoja na nacionalnom nivou?
U ovom trenutku nije poznato kada će biti izrađen Plan razvoja Republike Srbije. Međutim, iako još uvek nije izrađen ovaj dokument razvojnog planiranja na nacionalnom nivou, JLS ne treba da čekaju na izradu istog kao preduslov za izradu svojih Planova razvoja, jer je nužno da same na bazi sopstvene prioritizacije i dostupnih sektorskih dokumenata (nacionalnih strategija i sl.) pripremaju svoje krovne dokumente razvojnog planiranja i na bazi toga planiraju dalje i svoje budžete, vrše prioritizaciju projekata i opredeljuju se za konkurisanje za fondove razvojnih partnera (EU i drugih).
Kako se radi analiza rodne ravnopravnosti u okviru socio-ekonomske analize?
Za sada je savet da u onim razvojnim oblastima za koje je u konkretnoj JLS od posebnog značaja upravo rodna perspektiva, na osnovu dostupnih podataka i statistike, JLS nastoje da sagledaju razmere problema i argumentuju moguće pravce rešavanja u cilju osiguravanja unapređenja položaja žena i muškaraca (devojčica i dečaka) u okviru konkretnih javnih politika. Imajući u vidu da ovi dodatni aspekti analiza sa stanovišta rodne ravnopravnosti zahtevaju dodatne resurse i iskustva, savet je da se one pažljivo planiraju i kroz finansiranje/budžete JLS, i da se primenjuje postepeni pristup (ne za sve oblasti nadležnosti odjednom). Posebno ukazujemo da mogu biti korisni pristupi koji se primenjuju u procesu rodno odgovornog budžetiranja, a koji svakako utiču i na planiranje i restrukturiranje prihoda i rashoda u JLS čime se prenose i na efektivnu primenu rodne ravnopravnosti kroz različite oblasti nadležnosti JLS. Određene informacije u ovom pogledu dostupne su u okviru instrukcija SKGO za rodno odgovorno budžetiranje na lokalu uz dodatnu napomenu da je najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu rok za primenu rodno odgovornog budžetiranja pomeren na 2024. godinu).
Najavljujemo i da SKGO radi na Uputstvu za rodnu analizu budžeta koje će u 2021. godini biti dostupno svim JLS i svakako delimično primenljivo i na rodnu analizu u procesu izrade Plana razvoja JLS. Takođe, na nacionalnom nivou planirana je izrada testa rodne ravnopravnosti koji bi se primenjivao u procesu izrade propisa, kao i izrada ex post analiza u oblastima relevantnim za rodnu ravnopravnost, te će iskustva u ovom pogledu na nacionalnom nivou biti korisna i za dalje usmeravanje JLS za sagledavanje stanja, potreba i pravaca unapređenja rodne ravnopravnosti u respektivnim oblastima nadležnosti.
Da li je određeno koliko javna rasprava može da traje?
Period trajanja javne rasprave nije zakonski propisan, ali ovom prilikom ukazujemo na SKGO Model odluke o javnim raspravama u JLS (koji se odnosi na različite dokumente za koje JLS sprovode javne rasprave) kojim je predviđeno da je minimalno vreme trajanja javne rasprave – 20 dana. Takav rok preporučen je u ovom modelu u skladu sa drugim Modelom – za statut JLS, uz napomenu da ovaj rok svaka JLS može drugačije odrediti u skladu sa svojim potrebama i lokalnim prilikama.
Vidi: Model Statuta opštine.pdf i Model odluke o javnim raspravama.docx
Da li u merama za postizanje ciljeva može da se definiše vremenski rok kao - kratak? Zar ne bi trebalo da mera ima precizniju vremensku odrednicu, npr. 6, 12, 24 meseca i sl.?
Primeri sadrže i takve odrednice gde se kod mera referisalo na kratak rok za sprovođenje (orijentacija je bila u tom smislu do dve godine okvirno). Prilikom formulacije opisa mera, treba nastojati da vremenske odrednice budu što je moguće preciznije, ali je prihvatljivo staviti i okvirniju odrednicu kada se ne raspolaže preciznijim podacima, što u trenutku izrade dugoročnih planskih dokumenata može da bude slučaj.