Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada opštinska strategija razvoja važi do 2025.godine, da li to znači da se ne mora usvojiti Plan razvoja pre tog roka?
Zakon je predvideo da Plan razvoja treba da se usvoji do početka 2021. godine, bez obzira da li postoji važeći krovni planski dokument u JLS. Ipak, zakonski rok nije u ovom trenutku presudan, jer se ispostavlja da nije realističan za većinu JLS, te u tom slučaju može se razmišljati o zameni strategije održivog razvoja - planom razvoja. Dobro je što kada se ima važeći krovni planski dokument tada se može promeniti samo format dokumenta i sprovesti proces kako je predviđen Zakonom o planskom sistemu. Ako se to radi u narednih godinu-dve, tada se odlukom o usvajanju Plana razvoja predviđada prestaje važenje Strategije razvoja JLS.
Dakle, intencija u skladu sa Zakonom o planskom sistemu jeste da i pored činjenice da se ima važeći krovni dokument razvojnog planiranja (u ’starom formatu’ ili po ’staroj metodologiji’), ipak se usvoji novi Plan razvoja JLS koji odgovara Zakonu i Uredbi o obaveznim elementima Plana razvoja JLS, a prethodni krovni planski dokument u dogledno vreme da se stavi van snage.
Šta ako se u javnoj raspravi dođe do nekog bolje predloženog rešenja, mera ili slično? Da li uvažavati?
Ukoliko se tek u fazi javne rasprave zaista dobije neki predlog koji je po oceni učesnika, posebno same tematske radne grupe, koordinatora i sl. - bolji, kvalitetniji, realističniji predlog - isti apsolutno treba uvažiti i tu izmenu primeniti u dokumentu, a u izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi konstatovati da je do ove promene došlo.
Suština je ipak težiti da se javnost upoznaje sa predloženim rešenjima ranije, dakle kroz proces konsultacija, kako bi se i alternative, drugi predlozi ranije mogli čuti i uvesti u radnu verziju nacrta dokumenta.
Da li gradske opštine treba da imaju plan razvoja?
Posmatrajući Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o planskom sistemu, zaključujemo da i pored toga što se Plan razvoja odnosi prevashodno na gradove i opštine i nije eksplicitno predviđen za gradske opštine, one treba da se blagovremeno pripremaju da budu aktivni učesnici u izradi i sprovođenju Plana razvoja matičnog grada (grada osnivača).
Na taj način se gradske opštine osposobljavaju i za eventualno samostalno donošenje nekih drugih planskih dokumenata primerenijih njihovoj nadležnosti (npr. programi, akcioni planovi i sl.) u skladu sa planskim dokumentima grada osnivača.
Kako u vreme pandemije organizovati rad brojnih radnih tela i radnih grupa uz veliki broj raznih koordinatora kako je se predlaže u pristupu iznetom u Smernicama?
Broj radnih tela i radnih grupa, konsultativnih mehanizama - nije propisan, nije striktno regulisan. Smernice i materijal predmetnog vebinara sadrže predlog optimalne postavke i ideja jeste da što više aktera iz JLS, a posebno rukovodilaca/donosilaca odluka, razumeju koliko ipak sveobuhvatni ti procesi treba da budu. Nije dobra praksa da se rad na krovnom planskom dokumentu svede samo na jedinicu ili zaposlenog u kancelariji za LER iako je moguće/verovatno da će ta organizaciona jedinica biti nosilac (koordinator) procesa.
U uslovima pandemije, malo šta od ovih preporučenih mehanizama će efektivno funkcionisati; potrebno je da se početne ili u meri u kojoj je moguće konsultacije sprovode elektronski, online, ili da se da više vremena za izjašnjavanje na materijale pisanim putem.
Kada JLS svake godine na skupštini usvaja dokument koji sadrži sve investicije koje će se realizovati u sledećoj godini na teritoriji JLS - da li to dokumentu treba promeniti ime, tako da se zove Program razvoja JLS za navedenu godinu?
Dokument koji je naveden, može se reći da je najpribližniji planu javnih investicija JLS, s tim što se ovakvi planovi najčešće izrađuju na duži vremenski period imajući u vidu da kapitalni projekti često prevazilaze period od 1 godine, često se finansiraju iz kredita a njihova priprema je kompleksna.
Naglašavamo da pre svega Zakon o budžetskom sistemu potencira predstavljanje trogodišnjih kapitalnih izdataka kao obavezni sastavni deo finansijskih planova i Odluke o budžetu JLS, tako da dokument koji se godišnje izrađuje svakako treba da bude konzistentan tom delu budžeta. Iako važeći regulatorni okvir ne zahteva izradu posebnog planskog dokumenta koji bi prezentovao plan investicija (kapitalnih projekata) JLS, ne postoji prepreka da JLS nastavi izradu takvog dokumenta. Sugerišemo da se ipak promeni naziv dokumenta tako da u nazivu figuriraju „javne investicije“ ili „kapitalni projekti“, kao i da se razmisli o podesnijem obliku/vrsti planskog dokumenta budući da je „program“ forma precizno uređena Zakonom o planskom sistemu i Uredbom koja se odnosi na metodologiju upravljanja javnim politikama.