Program predstavlja dokument javne politike užeg obuhvata od strategije, koji po pravilu razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta ili se deluje u delu oblasti koji nije pokriven strategijom. Predstavlja grupu nezavisnih, ali tesno povezanih mera i/ili srodnih projekata kojima se upravlja i koordinira kako bi se ostvarili ciljevi. Po pravilu, ima do 3 posebna cilja i donosi se za period do 3 godine.

Sadržinu programa obavezno čine sledeći elementi:

1. UVOD

- Pravni osnov koji propisuje nadležnost za donošenje

- Razloge za donošenje programa (Zašto se program izrađuje? Na čiju inicijativu se pristupilo izradi programa?)

- Kratku informaciju o institucijama uključenim u razvoj programa i sprovedenom konsultativnom procesu

2. PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

- Usklađenost sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika (sa kojim dokumentom je usklađen, deo/poglavlje, cilj koji se ispunjava donošenjem programa)

- Domaći i međunarodni pravni okvir, kao i pregled najnovijih dešavanja i izmena u pravnom okviru

3. OPIS POSTOJEĆEG STANJA

- Opis stanja u oblasti baziran na činjenicama

- Sažetak iz vrednovanja prethodnog programa

- Identifikacija i argumentovano objašnjenje problema, njegovog obima i prirode, kao i uzroka koji su doveli do njihovog nastanka i  posledica koje izazivaju u praksi, da bi se stekao uvid u ono što treba promeniti

- Uporedna međunarodna praksa (ukoliko postoji)

4. PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM PROGRAMA (vizija)

- Idealizovana budućnost o željenom stanju u određenoj oblasti

- Prevazilazi vremenski okvir programa

5. CILJEVI PROGRAMA

- Opšti cilj i pokazatelji efekta sa početnim i ciljanim vrednostima

- Posebni ciljevi i pokazatelji ishoda sa početnim i ciljanim vrednostima

6. ANALIZA OPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA (minimalno dve opcije, ne uključujući „status quo“ opciju)

„Status quo“ opcija

Opcija 1

Opcija 2

7. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA

- Narativni opis mere

- Nosioci i partneri

- Pokazatelji rezultata sa početnim i ciljanim vrednostima

- Procena potrebnih sredstva i izvori finansiranja

- Analiza efekata – odgovori na relevantna pitanja iz priloga Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (prilozi od 5 do 10)

8. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA 

- Organ državne uprave koji predlaže program odgovoran je za sprovođenje i vrednovanje

- Definiše se period izveštavanja i izrada еx-post analize или финалнo vrednovanje програма

- Definiše se donošenje akcionih planova

9. SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA

- Navođenje stavova koje su konsultovane grupe iznosile u odnosu na razmatrane alternativne mere, kao i razloga iz kojih su usvojeni, odnosno odbačeni njihovi stavovi

10. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

- Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa i izvora iz kojih će se ta sredstva obezbediti

- Procena efekata realizacije programa na budžet, u skladu sa zakonom koji uređuje budžetski sistem

11. ANALIZA RIZIKA

- Vrši se odgovorom na pitanja datim u Prilogu 10 Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika

- Rizici sprovođenja javnih politika, kada je moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

- Neizvesnosti sprovođenja javnih politika, kada nije moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja

12. AKCIONI PLAN

Predlog za strukturu programa (obrazac) može se preuzeti i sa sajta Republičkog sekretarijata za javne politike https://rsjp.gov.rs/cir/predlog-strukture-djp/

Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, donete maja 2021. godine, imale su za cilj usklađivanje pojedinih njegovih odredbi sa Zakonom o planskom sistemu RS (odredba člana 54. stav 2).

Predloženim izmenama i dopunama, između ostalog, definisano je da nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave može usvojiti pokrajinski odnosno lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem. To znači da AP i JLS, počevši od 2024. godine, usvajaju program zapošljavanja sa pratećim akcionim planom za trogodišnji period, a u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 18/21 i 36/21 – ispravka) i drugim Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja koji će tek biti usvojen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program mora da sadrži poglavlje kojim se razrađuju mere politike zapošljavanja sa procenom finansijskih sredstava i finansijskih efekata na godišnjem nivou, na osnovu koga će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja moći da odluči o sufinansiranju aktivnih mera politike zapošljavanja na lokalnom nivou, po zahtevu koji JLS podnose svake godine.

Paket propisa o planskom sistemu kao referentni pravni okvir obrađuje sveukupno upravljanje javnim politikama i srednjoročno planiranje i odnosi se na sva planska dokumenta.

Kada je reč o lokalnoj samoupravi, kako u hijerarhiji planskih dokumenata, tako i u samom Zakonu, posebno mesto zauzima Plan razvoja JLS. Radi se o dokumentu razvojnog planiranja najvišeg reda za čiju pripremu, usvajanje, sprovođenje i praćenje je nadležna JLS. Plan razvoja JLS usvaja Skupština JLS, na predlog nadležnog izvršnog organa JLS, za period od najmanje sedam godina. Prilikom izrade svog Plana razvoja, JLS je dužna da vodi računa o njegovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine (ako se JLS nalazi na teritoriji AP). Istovremeno, JLS nužno vodi računa i o svojim izvornim nadležnostima u domenu planiranja.

Srednjoročni plan je sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava da se povežu javne politike sa srednjoročnim okvirom rashoda. Srednjoročni plan JLS se izrađuje na osnovu plana razvoja JLS i dokumenata javnih politika JLS, razvojnih mera i aktivnosti utvrđenih na osnovu nadležnosti JLS i obaveza JLS proisteklih iz republičkih ili pokrajinskih dokumenata javnih politika ili na osnovu posebnih propisa, pri čemu se uvažavaju raspoloživi kapaciteti i resursi JLS, kao i promene okolnosti u odnosu na vreme kada su planski dokumenti doneti. Na taj način srednjoročni plan postaje osnovni upravljački instrument JLS čiji je cilj to da utvrdi koje će razvojne mere i aktivnosti biti sprovedene u naredne tri godine. Srednjoročni plan utvrđuje ko, šta, kad i kako treba da uradi, troškove tih aktivnosti u srednjoročnom periodu i njihovu usklađenost sa bilansnim mogućnostima (utvrđenim budžetom za narednu godinu i srednjoročnim okvirom rashoda).

Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije (primenjuje se od oktobra 2018. godine) i pratećim uredbama (Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika, Uredba o metodologiji izrade srednjoročnih planova i Uredba o obaveznim elementima plana razvoja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), uređuje se planski sistem Republike Srbije.

Zakon i prateće uredbe uređuju, između ostalog, sistem upravljanja javnim politikama i povezivanje procesa usvajanja i sprovođenja javnih politika sa procesom srednjoročnog planiranja. Time se po prvi put formalno propisuje sveobuhvatni metodološki okvir i klasifikacija planskih dokumenata. Posebno su detaljno uređene obaveze učesnika u planskom sistemu (između ostalih, to su i organi lokalne vlasti - AP i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa svojom nadležnošću) da sprovode analize efekata (ex-ante i ex-post analiza efekata) i da formulišu odgovarajuće mere za intervencije u oblastima javnih politika na osnovu podataka i činjenica. Takođe, jedan od razloga za donošenje Zakona i uredbi bila je potreba da se u proces izrade i donošenja planskih dokumenata, kao i sprovođenja, praćenja sprovođenja, izveštavanja i vrednovanja učinaka, uključe zainteresovane strane kroz kontinuirani proces konsultacija.

Prema odredbama člana 27. stav 10. Zakona o javnoj svojini o pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini jedinice lokalne samouprave pod uslovima propisanim zakonom, odlučuje organ jedinice lokalne samouprave određen u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik br. 129/07, 83/14-dr. zakon, 101/16-dr. zakon, 47/18 i 111/21-dr. zakon) taksativno su navedene nadležnosti Skupštine opštine, kao i predsednika opštine i Opštinskog veća.

Prema odredbi člana 46. Zakona o lokalnoj samoupravi Opštinsko veće:

1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština.

2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;

3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka fiskalne godine;

4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine;

5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;

5a) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je opština osnivač;

5b) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća skupštini opštine, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća;

6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne pokrajine;

7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti;

8) vrši i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Članom 32. stav 1. tačka 20. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da Skupština opštine obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, i statutom.

Tumačenjem odredbe člana 46. i odredbe člana 32. Zakona o lokalnoj samoupravi dolazimo do zaključka da se statutom mogu proširiti nadležnosti Skupštine opštine, odnosno da su nadležnosti Opštinskog veća takstativno pobrojane i ne mogu se prošititi statutom JLS, odnosno da Opštinsko veće može imati neku dodatnu nadležnost osim onih pobrojanih u članu 32. stav 1. tačke 1-7. samo ako je takva nadležnost data zakonom.

Međutim kako takva nadležnost nije data Zakonom o javnoj svojini organu kao što je Opštinsko veće, mišljenja smo da nadležnost za pribavljanje i raspolaganje nepokretnostima u javnoj svojini JLS treba da ostane kao nadležnost Skupštine opštine.

Evenutalno može se razmisliti da se nadležnost za pribavljanje i raspolaganje da Predsedniku opštine koji isto kao i Skupština opštine može imati nadležnosti širu od nadležnosti postavljenih u Zakonu o lokalnoj samoupravi (član 44. stav 1. tačka 6.).