Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod načela vremenske određenosti – šta se dešava ukoliko određene aktivnosti predviđene planskim dokumentom nisu sprovedene kada je planirano, a i dalje je aktuelna potreba njihovog sprovođenja?
Načelo vremenske određenosti u skladu sa Zakonom o planskom sistemu podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno određene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike. Ovo je potrebno posebno imati u vidu prilikom izrade dokumenata javnih politika, kada se postavljanjem vremenskih okvira i sinhronizacijom aktivnosti predviđa redosled realizacije sadržine odnosnog dokumenta. Ukoliko se na kraju (ili pred kraj) sprovođenja tog dokumenta konstatuje da neke od aktivnosti nisu završene u planiranim rokovima, poželjno je ovo konstatovati u izveštajima o sprovođenju odnosnog dokumenta, ukratko obrazložiti razloge koji su doveli do usporenije realizacije planiranih aktivnosti, te činjenicu da je njihovo sprovođenje i dalje relevantno za JLS odnosno lokalnu zajednicu. Na osnovu toga (dakle utemeljenog obrazloženja) bi predmetne aktivnosti trebalo obuhvatiti kroz revidirani dokument u kojem su inicijalno planirane (produženjem roka trajanja tog dokumenta i samih aktivnosti) ili (ukoliko se JLS opredeli da ne produžava trajanje konkretnog dokumenta) prebacivanjem tih aktivnosti u drugi odgovarajući dakle novi dokument javne politike, a svakako i u budžetski okvir za naredni period.
Da li Strategija lokalnog ekonomskog razvoja može postati plan razvoja ili je to prostorni plan JLS?
Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, kao ni prostorni plan JLS ne mogu postati Plan razvoja JLS.
Strategije lokalnog održivog razvoja (SLOR) su u prethodnoj deceniji predstavljale najčešći oblik krovnih planskih dokumenata JLS, metodološki preporučen, iako ne formalno propisan. Izrada i sprovođenje SLOR u značajnoj meri podržani su i realizovani zahvaljujući podršci EU i drugih razvojnih partnera, i uz resorna ministarstva i SKGO kao implementacione partnere.
Bitna razlika novog pravnog okvira za planski sistem (u smislu Zakona o planskom sistemu) u odnosu na režim pre 2018/2019. godine jeste formalno propisivanje jednog ključnog krovnog planskog dokumenta za svaku JLS, dakle Plana razvoja JLS (u skladu sa članom 9. Zakona o planskom sistemu). Strategije, programi kao i prostorni planovi JLS imaju svoje posebno mesto u kategorizaciji planskih dokumenata u skladu sa Zakonom, te ne mogu biti transformisani u Plan razvoja, iako su posebna planska dokumenta svake JLS relevantna za usklađivanje i konsolidaciju prilikom izrade ključnog krovnog planskog dokumenta – Plana razvoja JLS.
Koji postupak je potrebno sprovesti, kada u toku trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate (reprogram) poreski obveznik premine, a deo poreske obaveze ostane neplaćen? Na koji datum je potrebno sprovesti knjiženje, da li je to datum smrti lica ili datum poslednje neplaćene rate reprograma?
U skladu sa članom 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreskog organa.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će u skladu sa članom 74. stav 9. po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate poreskog duga.
U momentu smrti fizičkog lica, poreskog obveznika, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, poreska obaveza se ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđena neplaćena poreska obaveza se ne može naplatiti od tog lica.
Ukoliko je preminulo lice pre dana smrti prestalo da plaća obaveze po osnovu reprograma i/ili tekuće obaveze, onda se ukidanje rešenja o reprogramu, odnosno poništavanje reprograma vrši sa datumom dospeća prve obaveze koja nije plaćena, odnosno izmirena. U slučaju da su sve dospele obaveze po reprogramu, kao i tekuće obaveze redovno izmirivane do dana smrti, tada se ukidanje rešenja o reprogramu/odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili poništavanje sporazuma vrši sa danom smrti poreskog obveznika.
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica u skladu sa članom 22. stav 1. ispunjavaju naslednici preminulog lica, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Shodno tome, i preostali poreski dug, nakon sprovođenja ostavinskog postupka, prenosi se na naslednike u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika. Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Na parceli u javnoj svojini JLS, sa pravom korišćenja Javnog preduzeća, čiji je osnivač u celosti JLS, postoji više objekata. U katastru nepokretnosti kao imalac prava na objektu upisano je navedeno Javno preduzeće, kao vrsta prava upisana je svojina a kao oblik svojine društvena. Da li postoji neka prepreka da se JLS, pozivajući se na član 72. Zakona o javnoj svojini upiše kao vlasnik predmetnih objekata? Predmetni objekti predstavljaju deo komunalne mreže.
Prema odredbama Zakona o javnoj svojini komunalne mreže, pri čemu pod se pod komunalnim mrežama smatraju i mreže sa pripacima (cevovodi, šahtovi, crpne stanice…) su u isključivoj svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Sl. glasnik RS”, broj 95/18), članom 77a. propisano je da je nadležni organ za upis prava na nepokretnostima (RGZ-SKN) dužan da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine jedinice lokalne samouprave na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi i organizacije, kao i na nepokretnostima iz člana 72. stav 5. alineje 2. i 3. ovog zakona (komunalne mreže, trgovi, ulice i javni parkovi).
S tim u vezi potrebno je da preko vašeg pravobranilaštva podnesete inicijativu RGZ-SKN da u skladu sa članom 72. stav 5. alineja 3. Zakona o javnoj svojini izvrši upis svojine jedinice lokalne samouprave na svim objektima koji čine sastavni deo komunalne mreže.
Polazeći od člana 39. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okviru kog programa i programske aktivnosti i sa kojom funkcijom, u budžetu JLS planirati sredstva za finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati?
Besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja, uređena je odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/19).
Članom 2. definisano je da je cilj ovog zakona da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi. Dalje, članom 5. ovog zakona definisano je da organ javne vlasti jeste državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
Članom 9. stav 1. propisano je da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Članom 39. stav 2. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.
Članom 41. ovog zakona propisano je da kada se okonča besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavi javnobeležnička isprava ili okonča posredovanje u rešavanju spora, pružalac podnosi organu uprave na overu: zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći, sastavljenoj javnobeležničkoj ispravi ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari, kao i konačni obračun naknade. Kada Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju spora (član 39. stav 2), jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i dostavlja ministarstvu zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora.
U Listi uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS koji se nalaze u Aneksu 5 Uputstva za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija RS (ažurirano u septembru 2020. godine), jedna od svrha Programa 15-Opšte usluge lokalne samouprave jeste i “obezbeđivanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa”.
Imajući u vidu napred navedeno, može se zaključiti da su odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, poverena određena ovlašćenja nadležnom organu uprave JLS u cilju da se svakom građaninu omogući jednak i delotvoran pristup pravdi, da se pružanjem besplatne pravne pomoći obezbeđuje pružanje usluga javne uprave i ostvarivanje i zaštita prava građana i javnog interesa (postiže se svrha Programa 15 propisana Aneksom 5-Lista uniformnih programa i programskih aktivnosti JLS), kao i da organ uprave JLS odlučuje po podnetim zahtevima i vrši naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć.
Dakle, naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći treba planirati u okviru Razdela: Opštinska/Gradska uprava, Program 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, Programska aktivnost 0602-0001 Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština, Funkcija 130-Opšte javne usluge.