Članom 157. Zakona uređena je mogućnost izmene ugovora o javnoj nabavci u pogledu dodatnih dobara, usluga ili radova. Dakle, radi se o „dodatnim“ dobrima, uslugama ili radovima, odnosno onima koji su predviđeni u osnovnom ugovoru o javnoj nabavci i za koje su ugovorene jedinične cene.

Zakon postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se ugovor mogao aneksirati po ovom osnovu. Naime, ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni radi nabavke dodatnih dobara, usluga ili radova, koji su postali neophodni, a koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor o javnoj nabavci, u slučaju kada promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor:

1. nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga, kao što su zahtevi kompatibilnosti sa postojećom opremom, uslugama ili radovima nabavljenim u okviru prvobitne nabavke i
2. može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećavanje troškova za naručioca.

Iz ove odredbe Zakona proizilazi da moraju biti ispunjena praktično tri uslova kumulativno, i to da su dodatne količine predmeta nabavke postale neophodne, da promena ugovorne strane nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga i da promena ugovorne strane može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećavanje troškova za naručioca. 

Zakonom je propisano ograničenje izmene ugovora u pogledu vrednosti, tako da povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona). Ovo ograničenje se odnosi na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.

U vezi sa ovim osnovom, Zakon još uređuje da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.

Iz navedenog proizilazi da se radi samo o ugovorenim viškovima radova, pa tako, ukoliko su ugovoreni viškovi do 10% vrednosti ugovora, ovi viškovi ne bi predstavljali izmenu ugovora. Svakako bi bilo logično sačiniti aneks ugovora i u ovoj situaciji, jer bi moralo da bude konstatovano gde je i u kom pogledu došlo do viškova radova i povećanja cene. Ta izmena se svakako ne objavljuje na Portalu javnih nabavki niti predstavlja izmenu ugovora u smislu ove odredbe Zakona.

Međutim, treba imati u vidu i Mišljenje objavljeno od strane Kancelarije za javne nabavke, gde je konstatovano, između ostalog: „Prilikom izmene ugovora u napred navedenom slučaju, naručioci posebno treba da imaju u vidu da za razliku od viškova radova, dodatni radovi ne predstavljaju veće količine već ugovorenih radova (pozicija), već  potpuno nove radove (pozicije) u odnosu na radove iz osnovnog ugovora o javnoj nabavci.“

Dakle, faktički je konstatovano da su viškovi radova dodatne količine već ugovorenih radova, pa je potrebno da za viškove od preko 10% količina imate u vidu i odredbe člana 160. ZJN i limite predviđene tim članom.

Izmena ugovora po osnovu viškova radova iz člana 157. stav 5. ZJN u vrednosti od 40% od vrednosti osnovnog ugovora ne može se, po našem mišljenju, smatrati situacijom koja je predviđena tim članom Zakona, ako ta vrednost predstavlja viškove za više od 10% ugovorenih količina.

Napominjemo da bi viškove trebalo posmatrati kroz određeni procenat ugovorenih količina, a ne vrednosti u odnosu na osnovni ugovor, a imajući u vidu definiciju viškova radova iz Uzansi o građenju: viškovi radova su količine izvedenih radova koje prelaze ugovorene količine radova.

Članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da u izvorne prihode jedinice lokalne samouprave spadaju, između ostalog i lokalne administrativne takse i druge naknade u skladu sa zakonom.

Nadležnost i pravo  jedinice lokalne samouprave da svojom odlukom uvede i uredi lokalne administrativne takse propisana je članom 9. i 10. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Da bi opština mogla da uvodi određene naknade za svoje usluge, mora da postoji zakonski osnov koji daje pravo jedinici lokalne samouprave da ih uvede.

Poslednje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave u smislu samog teksta zakona (ne uzimajući u obzir usklađivanje dinarskih iznosa), izvršene su 2012. godine („Sl. glasnik RS“ br. 93/12), kada je i izmenjen član 6. koji se odnosi na definisanje izvornih prihode koji pripadaju jedinici lokalne samouprave. Tada su u taj zakon uvedene druge naknade u skladu sa zakonom.

Ovaj pojam naknada, ovako široko definisan, svakako može da obuhvata sve naknade koje su propisane odgovarajućim zakonom. Za objašnjenje šta se konkretnije pod tim pojmom podrazumeva, možete se obratiti Ministarstvu finansija za dobijanje zvaničnog stručnog mišljenja.

Napominjemo da se Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara pripremao duži niz godina i tek je usvojen 2018. godine (objavljen u Sl. glasniku RS br. 95/18). Kako je bilo navedeno u predlogu ovog zakona, ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem su:

-    Uvođenje naknada samo jednim zakonom;

-    Unapređenje transparentnosti;

-    Predvidivost troškova poslovanja privrednih subjekata;

-    Racionalno korišćenje javnih dobara.

Ovim zakonom se na jednom mestu objedinjavaju sve naknade koje se plaćaju za korišćenje prirodnih bogatstava, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi.

Član 9. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisuje da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti.

To znači da jedinica lokalne samouprave nema pravo da naplaćuje lokalnu administrativnu taksu za izdavanje građevinskih dozvola, s obzirom da to obavlja kao povereni posao.  Republika kroz ustupljene prihode I transfere koje uplaćuje u budžet jedinice lokalne samouprave, "nadoknađuje" taj rad opštinskog organa za poverene poslove.

Po našem mišljenju nema osnova da se uvode druge naknade po ovom osnovu jer za to ne postoji zakonski osnov.

Poslednje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave u smislu samog teksta zakona (ne uzimajući u obzir usklađivanje dinarskih iznosa), izvršene su 2012. godine („Sl. glasnik RS“ br. 93/12), kada je i izmenjen član 6. koji se odnosi na definisanje izvornih prihoda. Tada su u taj zakon uvedene druge naknade u skladu sa zakonom.

Ovaj pojam naknada svakako može da obuhvata sve naknade koje su propisane odgovarajućim zakonom. Za objašnjenje šta se konkretnije pod tim pojmom podrazumeva, možete se obratiti Ministarstvu finansija za dobijanje zvaničnog stručnog mišljenja.

Napominjemo da se Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji se delom odnosi na rad LPA,  pripremao duži niz godina i tek je usvojen 2018. godine (objavljen u Sl. glasniku RS br. 95/18). Kako je bilo navedeno u predlogu ovog zakona, ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem su:

-    Uvođenje naknada samo jednim zakonom;

-    Unapređenje transparentnosti;

-    Predvidivost troškova poslovanja privrednih subjekata;

-    Racionalno korišćenje javnih dobara.

Ovim zakonom se na jednom mestu objedinjavaju sve naknade koje se plaćaju za korišćenje prirodnih bogatstava, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka). 

Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.

Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.

Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.  

Posebno ističemo da je od izuzetne važnosti da nabavku ovih usluga, koje su procenjene vrednosti ispod limita propisanog Zakonom (15.000.000,00 dinara bez PDV-a), uredite internim aktom o javnim nabavkama. 

Po pravilu, nabavka se pokreće internim aktom (Odluka o sprovođenju postupka i sl.), nakon čega se priprema poziv za podnošenje ponuda i dokumentacije, koja se dostavlja privrednim subjektima za koje posotji saznanje da mogu izvršiti predmetne usluge prema potrebama.

Ugovori se mogu zaključiti sa više ponuđača, u skladu sa potrebama, a ugovori mogu važiti do 12 meseci od dana zaključenja, ali izuzetno i duže u skladu sa uslovima koji su propisani članom 54. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina („Službeni glasnik RS“, br. 21/2014 i 18/2019).

Pravilnikom o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki, u članu 2., propisana je sadržina konkursne dokumentacije u otvorenom postupku. Tako, propisano je da konkursna dokumentacija, shodno prirodi predmeta nabavke sadrži, između ostalog, obrasce dokumenata koji čine sastavni deo ponude, i to obrazac strukture ponuđene cene i obrazac troškova pripreme ponude.

Članom 12. Pravilnika je propisano da se u Obrascu strukture ponuđene cene po potrebi navode osnovni elementi, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Stavom 2. ovog člana je propisano da će se smatrati da je sačinjen obrazac strukture ponuđene cene ako su osnovni elementi sadržani u obrascu ponude.

Članom 13. Pravilnika je propisano da u obrascu troškova pripreme ponude mogu biti prikazani troškovi izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškovi pribavljanja sredstva obezbeđenja.

Članom 142. Zakona o javnim nabavkama je propisano da naručilac može da zahteva dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda ili prijava, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog podizvođača.

Takođe, u stavu 2. ovog člana propisano je da ako su podaci ili dokumentacija, koju je ponuđač, odnosno kandidat dostavio nepotpuni ili nejasni, naručilac može, poštujući načela jednakosti i transparentnosti, u primerenom roku koji nije kraći od pet dana, da zahteva od ponuđača, odnosno kandidata da dostavi neophodne informacije ili dodatnu dokumentaciju. Takvo postupanje ne sme da dovede do promene elemenata ponude koji su od značaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora ili do izmene ponuđenog predmeta nabavke.

Potrebno je da prethodno proveriti da li su u Obrascu ponude ponuđača koji je podneo ponudu sadržani osnovni elementi koje inače sadrži Obrazac strukture cene, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Ukoliko jesu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona i traženja dodatnih pojašnjenja ponude, te da na osnovu tih elemenata iz Obrasca ponude može se izvršiti stručna ocena ponude. Međutim, ukoliko nisu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona.

Takođe, kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, ukoliko konkursnom dokumentacijom nije zahtevano dostavljanje uzoraka ili modela ili bankarsku garanciju, odnosno drugo sredstvo obezbeđenja čije pribavljanje iziskuje troškove za ponuđače, smatramo da nema smetnji da se izvrši stručna ocena ponude bez tog obrasca.

Međutim, ako je ipak nešto od napred navedenog zahtevano konkursnom dokumentacijom, a ponuđačima nije data mogućnost da traže nadoknadu troškova pribavljanja uzoraka, modela ili sredstava obezbeđenja, smatramo da je moguće primeniti član 142. Zakona i tražiti od ponuđača dodatne podatke, odnosno izjašnjenje o navedenim okolnostima, budući da ponuđači imaju pravo na nadoknadu navedenih troškova samo u slučaju obustave postupka iz razloga koji su na strani naručioca.

Ukoliko posmatramo predmetnu situaciju strogo formalno kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, treba imati u vidu činjenicu da neke od obrazaca, a samim tim i podataka uopšte nisu traženi, iako tehničkom greškom, što ne čini dozvoljenom situaciju zahtevanja dodatnih podataka ili dokumentacije od ponuđača, jer se ta mogućnost odnosi, po pravilu, na već postojeće podatke u ponudi. Navedenu mogućnost treba restriktivno posmatrati i na taj način i primenjivati.

U tom smislu, odredbom člana 138. stav 1. Zakona je propisano da troškove pripremanja i podnošenja ponude snosi isključivo ponuđač i ne može da traži od naručioca naknadu troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je postupak javne nabavke obustavljen iz razloga koji su na strani naručioca, naručilac je dužan da ponuđaču nadoknadi troškove izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja, pod uslovom da je ponuđač tražio naknadu navedenih troškova u svojoj ponudi.