Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je potrebno da naslednici dostave uz zahtev za preknjižavanje i original uplatnice koje su išle na ime pokojnika? Naime, kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?
Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu fizičkih lica utvrđuje se naslednicima prema pravosnažnom aktu kojim su oglašeni kao naslednici zaostavštine.
Prilikom prenosa duga naslednicima nakon raspravljene zaostavštine vodi se računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, jer se dug preminulog lica prenosi na naslednika u vrednosti nasleđene imovine, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.
Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice I dokazi s kojima LPA ne raspolaže.
Uzimajući u obzir da je postupanje u “dobroj veri” jedno od načela poreskog postupka, smatramo da treba pre svega proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza na JMBG preminulog lica i sa tom godinom, eventualno, zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće godine se zadužuju naslednici. Ako nije bilo plaćanja i postoji dug, tada se zaduženje na umrlo lice zatvara danom smrti i zadužuju se naslednici.
Pretplata poreza koja je evidentirana na računu preminulog lica, ako nije bila predmet ostavinske rasprave, ne može se prenositi naslednicima. Ako je pretplata bila predmet ostavinske rasprave o njoj je odlučeno aktom kojim su oglašeni naslednici zaostavštine pa u tom smislu se i postupa.
U konkretnom slučaju, smatramo da naslednici treba da dostave uz zahtev i uplatnice kojima su izvršene uplate poreza na imovinu na ime umrlog lica, u smislu utvrđivanja činjenica ko je od naslednika i u kom iznosu izvršio uplatu.
O pravu na povraćaj i preknjižavanje odlučuje se u svemu prema čl.10. i čl.114a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Radi se o pokretanju nabavki koje su navedene u Prilogu 7. Zakona o javnim nabavkama (društvene i druge posebne usluge), tj. na usluge restorana i keteringa. Da li je procedura i ako su izuzete od primene Zakona - ponuda, ugovor ili narudžbenice...?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka).
Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.
Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.
U Planu javnih opštine došlo je do greške u podatku procenjene vrednosti JN, odnosno stavljena je veća procenjena vrednost nego što je potrebno, ali u budžetu na toj poziciji ima se i više sredstava, tako da ne dolazi do probijanja budžetskih pozicija. Da li je moguće uraditi izmene Plana javne nabavke bez rebalansa budžeta, s obzirom da se ima dovoljno planiranih sredstava u budžetu? Da li je uz svaku izmenu Plana javnih nabavki obavezan i rebalans budžeta? Kako po drugoj JN izmeniti predmet i procenjenu vrednost u Planu javne nabavke? Da li je ispravnije obrisati pogrešan naziv i celu nabavku ili samo ispraviti naziv i iznos?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 88. stav 1, propisano je da plan javnih nabavki sadrži sledeće podatke: 1) predmet javne nabavke i CPV oznaku; 2) procenjenu vrednost javne nabavke; 3) vrstu postupka javne nabavke; 4) okvirno vreme pokretanja postupka.
Dalje je stavom 4. istog člana Zakona propisano da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Prvo bismo ukazali da Zakon ne uslovljava izmenu plana javnih nabavki rebalansom budžeta (takvu situaciju je u određenoj meri propisivao Zakon o javnim nabavkama u periodu od 2012. do 2015. godine). S obzirom na to, rebalans budžeta bi bio potreban samo u situaciji u kojoj je neophodno za određenu javnu nabavku obezbediti dodatna sredstva koja se ne nalaze na odgovarajućoj aproprijaciji budžeta za potrebe sprovođenja javne nabavke.
Imajući u vidu navedeno, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki bez rebalansa budžeta, u situaciji u kojoj je potrebno smanjiti procenjenu vrednost javne nabavke.
Dodatno ukazujemo da u skladu sa članom 88. stav 4. Zakona, naručilac nije dužan da u smislu odredbama Zakona izmeni ni plan javnih nabavki u opisanoj situaciji, pre pokretanja postupka javne nabavke. Drugim rečima, naručilac ima pravo da bez izmene plana javnih nabavki pokrene postupak javne nabavke sa procenjenom vrednošću koja je manja od procenjene vrednosti te javne nabavke u usvojenom planu javnih nabavki.
U vezi sa drugim delom pitanja, ukazujemo da su obe opcije u skladu sa Zakonom. Ipak, mišljenja smo da je optimalnije izmeniti predmetnu stavku plana javnih nabavki, na način da se izmeni predmet javne nabavke i procenjena vrednost javne nabavke.
Ako je predviđeno avansno plaćanje za javnu nabavku, da li je naručilac u obavezi da traži sredstvo obezbeđenja ili ne, pošto je po „starom“ Zakonu, koji je bio u primeni do 1. jula 2020. godine bio u obavezi da probavi sredstvo obezbeđenja za avansna plaćanja?
Prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama iz 2012/15. godine bilo je propisano da je naručilac dužan da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.
Za razliku od ovog rešenja, Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 94. stav 1. tačka 5), propisano je da naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa.
Dalje je u stavu 4. ovog člana Zakona, propisano da sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora da bude u visini avansa.
Dakle, iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručilac može (ali ne mora) da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa, dok u slučaju da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva konkursnom dokumentacijom, ono mora da bude u visini avansa.
Zakon ne sadrži izričitu odredbu kojom obavezuje naručioca da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje.
Ipak, članom 15. stav 2. Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki („Službeni glasnik RS“, br, 93/2020) propisano je da u slučaju dogovorenog avansnog plaćanja naručilac ne može da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja.
Iako navedena odredba Pravilnika ne daje nedvosmislenu obavezu da se zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja, već da ne može naručilac da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja (dakle, ukoliko je isto traženo), mišljenja smo da je moguće tumačenje nadležnih organa koji vrše kontrolu u vezi sa javnim nabavkama na način da je obaveza naručioca da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva ukoliko se zahteva avansno plaćanje.
S obzirom na navedeno i negativne posledice koje mogu nastati po javna sredstva u slučaju da naručilac izvrši avansno plaćanje bez zahtevanja sredstva obezbeđenja za povraćaj avansa, a privredni subjekt ne izvrši svoje obaveze u skladu sa ugovorom o javnoj nabavci (ne opravda se uplaćeni avans), mišljenja smo da je potrebno da naručioci u slučaju davanja mogućnosti da se zahteva avansno plaćanje u postupku javne nabavke, zahtevaju i odgovarajuće sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa (što ne mora nužno biti bankarska garancija, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja).
Ukoliko je zaposlenom u JLS u Izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad („doznaka“) kao početna dijagnoza navedena šifra koja se odnosi na izolaciju po osnovu bolesti COVID-19 (U 07.2) a kao konačna dijagnoza navedena šifra koja nije u vezi sa bolešću COVID-19 (konačna dijagnoza ne sadrži ustanovljene šifre za COVID-19 U 07.1 ni U 07.2), da li se zaposlenom isplaćuje bolovanje u visini 100% osnovne plate ili u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci?
Članom 43a u stavu 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) definisano je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.
Dalje, u stavu 2. definisano je da zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:
Iz navedenog se zaključuje da se naknada plate u skladu sa članom 43a PKU za zaposlene u JLS zaposlenom isplaćuje samo kada mu je potvrđena bolest COVID 19 što i u ovom konkretnom slučaju treba ceniti.