Treablo bi imati u vidu da su odredbama čl. 154-162. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) izvršenje i izmene ugovora o javnoj nabavci regulisane na drugačiji način u odnosu na ZJN iz 2015. godine.

Naime, za razliku od ZJN/2015 kojim je bilo predviđeno da u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci naručilac donosi odluku o izmeni ugovora, odredbama Zakona propisano je da je u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, naručilac dužan da u skladu sa članom 155. istog zakona obaveštenje o izmeni ugovora o javnoj nabavci pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.

Dakle, nakon 1. jula 2020. godine naručilac je dužan da obaveštenje o izmeni ugovora objavi samo ukoliko se izmena vrši u pogledu dodatnih dobara, usluga i radova, na način propisan članom 157. Zakona i u slučaju izmena koje se vrše usled nepredviđenih okolnosti, na način propisan članom 158. Zakona.

U slučaju izmene ugovora koja se vrši po osnovu odredaba čl. 156, 159, 160. i 161. Zakona, naručilac ne objavljuje obaveštenje o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki.

Odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka.

Članom 157. Zakona uređena je mogućnost izmene ugovora o javnoj nabavci u pogledu dodatnih dobara, usluga ili radova.

Zakon postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se ugovor mogao aneksirati po ovom osnovu.

Naime, ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni radi nabavke dodatnih dobara, usluga ili radova, koji su postali neophodni, a koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor o javnoj nabavci, u slučaju kada promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor:

• nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga, kao što su zahtevi kompatibilnosti sa postojećom opremo, uslugama ili radovima u okviru prvobitne nabavke i
• može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećanje troškova za naručioca.

Iz ove odredbe Zakona proizilazi da moraju biti ispunjena tri uslova kumulativno, i to da su dodatne količine predmeta nabavke postale neophodne, da promena ugovorne strane nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga i da promena ugovorne strane može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećanje troškova za naručioca.

Zakonom je propisano ograničenje izmene ugovora u pogledu vrednosti, tako da povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona). Ovo ograničenje se odnosi na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.

U vezi sa ovim osnovom, Zakon još uređuje da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o nabavci. Iz navedenog proizilazi da se radi samo o ugovorenim viškovima radova, pa tako, ukoliko su ugovoreni viškovi do 10% vrednosti ugovora, ovi viškovi ne bi predstavljali izmenu ugovora, dok bise na viškove iznad 10% vrednosti ugovora primenjivale odredbe ovog člana Zakona.

Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za ovaj osnov izmene ugovora i budući da imate opredeljena sredstva u budžetu za vrednost izmene ugovora, načelno smatramo da možete aneksirati ugovor za vrednost od 20.000.000 dinara, jer je ista manja od 50% ograničenja povećanja prvobitne vrednosti ugovora.

Imajući u vidu da određivanje procenjene vrednosti predstavlja procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije i moguća produženja ugovora, ali i da ista mora biti validna u vreme pokretanja postupka, te činjenicu da postoje sredstva u budžetu koja su opredeljena za izmenu ugovora, odnosno da ste ta sredstva planirali, smatramo da možete povećati vrednost ugovora po ovom osnovu.

Usluge hotela i restorana obuhvaćene društvenim i drugim posebnim uslugama su navedene u Prilogu 7a Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 19/19).

Konkretno, te usluge su isključivo one obuhvaćene CPV oznakama navedenim u Prilogu 7a i obuhvataju: 55100000-1 do 55410000-7; 55521000-8 do 55521200-0 (55521000-8 Usluge uspostavljanja pripremljenih obroka privatnim domaćinstvima, 55521100-9 Usluge redovnog dovoženja obroka, 55521200-0 Usluge dostavljanja obroka), 55520000-1 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka, 55522000-5 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za prevozna preduzeća, 55523000-2 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za ostala preduzeća ili ustanove, 55524000-9 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka u škole, 55510000-8 Usluge menze, 55511000-5 Usluge menze i druge usluge restorana sa samoposluživanjem zatvorenog tipa, 55512000-2 Usluge vođenja menze, 55523100-3 Usluge školskih obroka.

Dakle, po datom opisu iz postavljenog pitanja, hotelske usluge u zemlji se mogu smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama (55100000), međutim, nabavka letovanja učenika u inostranstvu me može se smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama, jer nije obuhvaćena navedenim opisom i CPV oznakama iz Priloga 7a.

Ove usluge se ne mogu smatrati istovrsnim, u kontekstu ovog pitanja.

Treba imati u vidu da, prema dosadašnjoj praksi sprovođenja ovih postupaka javnih nabavki prema Zakonu, nabavke hotelskih usluga su se dominantno sprovodile kao otvoreni postupci ili okvirni sporazumi, a na Portalu javnih nabavki su dostupni podaci o sprovedenim nabavkama sa ovim predmetom nabavke. Ovo stoga što se još uvek čekaju stavovi nadležnih organa u pogledu tumačenja odredbi i oznaka iz Priloga 7a, pa opreza radi, većina naručilaca nabavlja hotelske usluge kroz otvoreni postupak.

Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.

Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „…na nabavku….čija je procenjena vrednost manja od….“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.

Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u stavu drugom te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Dakle, u konkretnom slučaju, deo odgovora je da generalno istovrsne predmete nabavki treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou, iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno.

Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga i radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

U konkretnom slučaju, toneri se pre svega smatraju istovrsnim dobrima sa npr. računarima, tastaturama, monitorima, dok se kancelarijski materijal uglavnom odnosi na papir za štampanje, koverte, i sl.

U smislu istovrsnosti, tj. da li isti ponuđač može da ponudi npr. i papir za štampanje i tonere, iako je češća situacija da tonere mogu ponuditi oni ponuđači koji u svojoj ponudi imaju pre svega tehničku opremu, odnosno računare, štampače, skenere, monitore i sl., a da određeni specijalizovani proizvođači i pojedini ponuđači imaju kompletan kancelarijski asortiman po kome kancelarijski materijal u širem smislu obuhvata i tonere, treba imati u vidu pre svega način na koji kontrolne institucije posmatraju ovaj predmet nabavki (DRI).

U tom smislu, smatramo da se nabavka tonera može sprovesti ili kao posebna partija u okviru kancelarijskog materijala ili kao poseban postupak javne nabavke (bez obzira na vrednost, jer ih treba tumačiti kao istovrsnu kancelarijskom materijalu i zbrajati procenjene vrednosti na godišnjem nivou), te da nabavku tonera ne bi trebalo sprovoditi u skladu sa članom 27. stav 1. točka 1) ZJN, sve u duhu načina na koji DRI posmatra ove predmete nabavki. Naravno, ima i situacija u praksi gde naručioci sprovode razdvojeno ove predmete nabavki, ne smatrajući ih istovrsnim, ali mislimo da je za naručioca bezbednije da na opisani način sprovede postupke.

Članom 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je naručilac dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

• predmet javne nabavke i CPV oznaku;
• procenjenu vrednost javne nabavke;
• vrstu postupka javne nabavke;
• okvirno vreme pokretanja postupka.

Članom 35. Zakona propisano je da kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.

Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.

Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. točka 1) ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav. 1 točka 1) ovog zakona.

Dakle, iz navedenih odredbi Zakona proizilazi da je dužnost u Planu javnih nabavki prikazati predmet javne nabavke telekomunikacione usluge i ukupnu procenjenu vrednost obe partije (2.750.000,00 dinara bez PDV-a). Može se, ali i ne mori, prikazivati u Planu javnih nabavki nazive partija i njihove pojedinačne vrednosti.

Navedeno znači da, bez obzira što će se nabavka za partiju 2 – mobilna telefonija, sprovesti u skladu sa odredbom člana 35. stav 4. Zakona, odnosno što se za tu partiju neće primenjivati odredbe Zakona, njena procenjena vrednost mora se prikazivati u Planu javnih nabavki zajedno sa procenjenom vrednošću koja se sprovodi po Zakonu, dakle, prikazuje se njena ukupna procenjena vrednost. Ovo stoga što je to mogućnost, ali ne i obaveza da se primeni odredba člana 35. stav 4. Zakona na pojedinu partiju, ako su ispunjeni uslovi za to.

Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da, ako postoji opredeljenje za to, ne mora se uopšte prikazati procenjena vrednost u Planu javnih nabavki u smislu odredbe člana 88. stav 5. Zakona, međutim, u okviru Odluke o sprovođenju postupka javne nabavke mora se navesti procenjena vrednost nabavke, kako i procenjene vrednosti svake partije pojedinačno.

Odredbom člana 91. stav 1. Zakona je propisano da naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.

U ovoj odluci svakako treba navesti da će se predmetna nabavka sprovesti na način kako je opisano, uz navođenje ispunjenosti uslova za primenu člana 35. stav 4. na pojedinačnu partiju.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, naručilac neće postupiti protivno odredbama Zakona ni u jednoj od dve navedene alternative u pitanju.

Naime, sve dok naručilac ne izbegava primenu odredaba Zakona oblikujući je u više nabavki, već za svaku nabavku predviđa primenu odredaba Zakona, naručilac ne postupa protivno odredbama Zakona.

Posebno ukazujemo da ukoliko se u trenutku pokretanja postupka javne nabavke imaju izrađeni projektni zadaci (tehničke specifikacije) za više projekata koji su predmet nabavke, može se pokrenuti jedna javna nabavka koja će biti oblikovana po partijama.