Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li može istovrsna nabavka da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta (npr. nabavka dobra -građevinski materijal za IRL po različitim ugovorima: da li je, u tom konkretnom slučaju moguće raspisati jednu nabavku, a u toku godine se ukaže potreba za još jednom, a nakon usvojenog rebalansa se obezbede sredstva)?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, odnosno da se izbegne primena odredaba Zakona kojima se utvrđuju pravila postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (procenjena vrednost na godišnjem nivou).
S druge strane, Zakon kao ni njegov prethodnik ne zabranjuje da naručioci u toku jedne kalendarske godine sprovedu više postupaka javne nabavke koji se odnose na istovrsni predmet javne nabavke.
Tako, na primer, naručilac može sprovesti javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 700.000,00 dinara bez PDV-a, a zatim u toku iste kalendarske godine još jednu javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 800.000,00 dinara bez PDV-a. Bitno je da nijedna od dve nabavke iz datog primera nije izuzeta od primene Zakona.
U vezi sa konkretnim pitanjem odgovor je da – istovrsna nabavka može da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta, uz poštovanje navedenih odredaba Zakona.
Dodatno napominjemo da ovakvo postupanje odstupa od načela efikasnosti, te je preporuka da se potreba za ovakvim postupanjem obrazloži u dokumentima koji se donose (na primer, u odluci o sprovođenju drugog postupka javne nabavke).
Imajući u vidu ograničenje propisano članom 41. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/19 i 55/20) da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, da li je moguće utvrditi pravo na prekovremeni rad zaposlenom koji ima uvećanu zaradu zbog zamene rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice (5% ili 10% zavisno od dužine trajanja) ako je prekovremeni rad posledica poslova njegovog redovnog radnog mesta (konkretno izrada odluke o budžetu) i nije uslovljen dodatnim opterećenjem na radu?
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16,113/17, 95/18, 113/17-dr.zakon, 95/18-dr. zakon i 86/19-dr.zakon), propisana je dužnost službenika da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci (član 33).
S tim u vezi, članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 38/19 i 55/20), utvrđeno je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu zaposlenom koji po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili radi poslove odsutnog zaposlenog. U pismenom nalogu navodi se naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Stavom 3. istog člana propisano je da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.
Odredbama navedenog ugovora propisano je i pravo na dodatak za prekovremeni rad koji ostvaruje zaposleni kada po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno (član 39).
Iz navedenog proizlazi da su prekovremeni rad i dodatno opterećenje na radu dva različita instituta po svojoj prirodi koja se primenjuju u različitim situacijama i pod različitim uslovima. Dodatno opterećenje na radu je posledica potrebe da zaposleni, iz razloga propisanih zakonom, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom, po pismenom nalogu rukovodioca, obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, i s tim u vezi ostvaruje pravo na dodatak za dodatno opterećenje, dok obavljanjem poslova svog radnog mesta duže od punog radnog vremena zaposleni ostvaruje dodatak za prekovremeni rad.
Međutim, imajući u vidu da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, mišljenja smo da zaposlenom koji obavlja poslove svog radnog mesta duže od punog radnog vremena i istovremeno obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, primenom člana 41. st. 3. Posebnog kolektivnog ugovora, pripada pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini vrednosti osnovne plate uvećane za 26%.
Da li se Centri za socijalni rad u postupku javne nabavke socijalne zaštite mogu javiti kao ponuđači u javnim nabavkama (npr. „Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom i „Pomoć u kući“) i ako mogu, koje dozvole/licence moraju da poseduju?
Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da usluge procene i planiranja pruža centar za socijalni rad u okviru javnih ovlašćenja.
Sve druge usluge socijalne zaštite pruža ovlašćena organizacija (licencirani pružalac usluge). Dozvolu za rad, licencu, kao javnu ispravu kojom se potvrđuje da ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite ispunjava utvrđene uslove i standarde za pružanje određenih usluga u oblasti socijalne zaštite, izdaje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja i to prema Pravilniku o licenciranju organizacija socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 42/2013) i Pravilniku o bližim uslovi ma i standardima za usluge socijalne zaštite („Službeni glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019).
Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 64, uzeo je u obzir mogućnosti da se usluge socijalne zaštite mogu obezbediti od strane ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno JLS, bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke. Ipak, ovakva ustanova može pružati navedene usluge samo izuzetno, i to u okviru svoje posebne organizacione jedinice za pružanje usluga, ukoliko podnese zahtev ministarstvu nadležnom za socijalna pitanja i dobije licencu za pružanje usluge socijalne zaštite za koju je i podnelo zahtev, drugim rečima ispunjava uslove iz Pravilnika, i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite.
Mogućnost obezbeđivanja usluga od strane javnog sektora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke predviđena je i odredbama Zakona o javnim nabavkama, čl. 13, i to pod relativno strogim uslovima.
Pomenutim članom, propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na ugovore koje javni naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
Dodatne informacije mogu se pronaći i u Vodiču za javne nabavke u oblasti socijalne zaštite.pdf.
Odsek za javne nabavke Gradske uprave je dobio, nakon svih dobijenih odobrenja za koncesioni akt, nalog da pomogne u izradi konkursne dokumentacije, za poveravanje komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji grada partneru po modelu javno privatnog partnerstva. Po članu 20. Zakona o javno privatnom partnerstvu ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016), na postupak odabira koncesionara/privatnog partnera, primenjuju se postupci javne nabavke, određeni zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Po starom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 68/15) pozivi i konkursna dokumentacija su objavljivani u posebnom delu Portala javnih nabavki, u delu javni ugovori. Međutim, novi Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 01.07.2020. godine, nigde ne navodi postupak izbora javno privatnog partnera a novi Portal javnih nabavki, ne pruža mogućnost obavljanja takvih postupaka. Takođe i konkursnu dokumentaciju na novom Portalu, sam Portal formira, unošenjem podataka od strane naručioca . Da li se navedena dokumentacija za izbor javno-privatnog partnera, objavljuje na Portalu javnih nabavki i da li se uopšte sprema klasična konkursna dokumentacija za navedeni postupak za izbor javno-privatnog partnera? Kakav je uopšte postupak izbora javno-privatnog partnera? Koji je redosled postupaka naručioca nakon dobijanja odobrenja za koncesioni akt?
Članom 20. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, broj 88/2011, 15/2016 i 104/2016, u daljem tekstu: ZJPPK) propisano je da je postupak izbora privatnog partnera ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom. Ovim članom zakona su propisana i pravila u pogledu toga u kojim situacijama se primenjuju odredbe ovog zakona za izbor privatnog partnera, a kada se primenjuje postupak javne nabavke.
Po pravilu se privatni partner bira u postupku javne nabavke. Ipak, pretpostavka je da je ovaj podatak sadržan u odobrenom koncesionom aktu.
Dalje je u stavu 5. ovog člana propisano koje odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke se ne primenjuju u postupku izbora privatnog partnera, te je u tom pogledu naročito potrebno imati u vidu odredbe o ovim pravilima koja su uređena ZJPPK.
U pogledu objavljivanja na Portalu javnih nabavki, pre svega ukazujemo da su na Portalu javnih nabavki na kome se objavljuju postupci javnih nabavki koji su pokrenuti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), oglasi, konkursna dokumentacija i druga dokumenta objavljivani u delu u kome se objavljuju i „redovne“ javne nabavke, dok su samo javni ugovori objavljivani u delu Portala „Javni ugovori“.
S tim u vezi, ukazujemo da i u slučaju pokretanja postupka za izbor privatnog partnera primenom odredaba Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, javni poziv, konkursnu dokumentaciju i druge dokumente sačinjavate i objavljujete u delu novog Portala javnih nabavki u kojem biste pokrenuli i „redovni“ postupak javne nabavke.
U pogledu pravila postupka za izbor privatnog partnera u postupku javne nabavke, potrebno je da primenjujete odredbe Zakona o javnim nabavkama, izuzev u delovima koji su propisani članom 20. stav 5. ZJPPK, kada primenjujete odredbe ZJPPK.
Priprema konkursne dokumentacije se na novom Portalu javnih nabavki vrši u delovima, odnosno ne priprema se jedan dokument konkursne dokumentacije, i to na način da pojedine delove sačinjavate pre slanja na objavljivanje putem Portala (na primer, model javnog ugovora, obrazac strukture cene i dr.), dok pojedine delove kreira Portal nakon unosa potrebnih podataka (kriterijumi za dodelu ugovora, kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta i uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu).
U koju amortizacionu grupu svrstati dron koji je deo opreme jedinice lokalne samouprave a služi za potrebe snimanja Grada u okviru urbanističkih projekata?
Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) propisana je Nomenklatura nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa godišnjim stopama amortizacije.
Članom 2. ovog pravilnika, propisano je da nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe i delove amortizacionih grupa propisane u Nomenklaturi. U Nomenklaturi, u koloni prvoj, amortizacione grupe obeležene su arapskim brojevima, a delovi amortizacionih grupa - arapskim brojevima sa zagradom, slovima i alinejama. U koloni drugoj navedeni su nazivi amortizacionih grupa i delova amortizacionih grupa, a u koloni trećoj - godišnje stope amortizacije.
Dalje u članu 3. stav 1 i stav 2. definisano je da osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe, odnosno delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena njima najsličnija osnovna sredstva. Sličnost osnovnih sredstava određuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru iste namene - prema vrsti materijala upotrebljenog za njihovu izgradnju, odnosno izradu.
Dakle, imajući u vidu da dron kao osnovno sredstvo nije navedeno u Nomenklaturi, a obzirom da isti služi jedinici lokalne samouprave za potrebe snimanja Grada u okviru urbanističkih projekata, isti bi se mogao razvrstati u deo XI. – Oprema za uređenje i za održavanje kancelarijskih i drugih prostorija, za obavljanje kancelarijskih poslova i za obavljanje tehničkih, poslovnih i finansijskih usluga, amortizaciona grupa 109. - Kancelarijski, pogonski i ostali nameštaj i druga oprema za obavljanje kancelarijskih poslova, deo amortizacione grupe 8) - Ostala (nepomenuta) oprema, sa godišnjom stopom amortizacije 11. Druga mogućnost je svrstati ovo osnovno sredstvo u amortizacionu grupu 111. - Merni i kontrolni uređaji, instrumenti, pribor i aparati – elektronski, sa godišnjom stopom amortizacije 20.