Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li u Odluci o budžetu za 2024. godinu treba prikazati aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja koja se odnosi na realizaciju aktivnosti iz Programa bezbednost saobraćaja i sredstava od novčanih kazni za prekršaje koja pripadaju opštini, iako izmenama Zakona sada pripadaju budžetu Republike?
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja („Sl. glasnik RS“, br. 76/2023) u kojem je izmenjen član 17. i 18. po kojem sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prstupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja pripadaju budžetu Republike Srbije (primena od 01.01.2024. godine), ne utiču na to da li će se prikazati priogramska aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja, već prevashodno odluka jedinice lokalne samoprave da li će finanisrati aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje bezbednosti saobaraćaja.
Dakle, ako se JLS odluči da ih finansira iz sopstvenih izvora, prikazaće tu programsku aktivnost, a ako ne, ona se neće nalaziti u odluci o budžetu.
Kako postupiti u situaciji kada je poreski obveznik izjavio žalbu na rešenje o porezu na imovinu za 2023. godinu u momentu kada mu isto još uvek nije ni uručeno? U žalbi se navodi da još nije primljeno rešenje, tako da žalba ne sadrži ni broj rešenja na koje se žali? Da li žalbu odbaciti kao nepotpunu?
U skladu sa članom 159. Zakona o opštem upravnom postupku propisana je sadržina žalbe:
(1) U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja i potpis žalioca. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.
(2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku.
(3) I kad podnesak nije označen kao žalba, smatra se kao žalba ako iz njegove sadržine proizlazi jasna namera stranke da pobija rešenje.
Zakon o opštem upravnom postupku članom 58. uređuje pojam podneska:
(1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovori, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja stranke organu.
(2) Podnesak mora da bude razumljiv i da sadrži sve što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naročito: lično ili poslovno ime, prebivalište, odnosno boravište, sedište i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka, svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska.
U skladu sa članom 59. ovog zakona:
(1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.
(2) Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.
(3) Ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.
Shodno navedenim zakonskim odredbama, podnesak koji je primljen (koji obveznik smatra žalbom) mora da se uredi da bi se postupalo po njemu. U tom slučaju, dopisom je potrebno da organ obavesti podnosioca na koji način je potrebno da uredi podnesak da bi se po njemu postupalo, imajući u vidu i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje propisuju sadržinu žalbe.
Da li se sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje i samozapošljavanje računaju kao poslovni prihod kod za obračuna eko naknade za preduzetnika i pravnog lice?
U skladu članom 2. stav 13. Zakona o računovodstvu, Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu.
U Bilansu uspeha na poziciji A. „Poslovni prihodi“ iskazani su prihodi sa računovodstvenih pozicija iz poslovnih knjiga pravnih lica i preduzetnika i to : 60- prihodi od prodaje robe; 61- prihodi od prodaje proizvoda i usluga, 62- prihodi od aktiviranja učinaka i robe; 630-povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 631- smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda; 64 i 65 ostali poslovni prihodi; 68, osim 683, 685 i 686 - prihodi od uskladjivanja vrednosti imovine (osim finansijske).
Prihodi od državnih davanja koje predstavljaju pomoć države, prema članu 53. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 895/2020) na računima grupe 64 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., iskazuju se prihodi po osnovu potraživanja od
državnih organa i organizacija od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.
U prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine podnosi organu jedinice lokalne samouprave - Obrazac 1, (Propisani obrazac na osnovu Pravilnika o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca) unosi se podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade.
Podatak o poslovnom prihodu pravnog lica ili preduzetnika je podatak iz Bilansa uspeha sa pozicije A. „Poslovni prihodi“.
Shodno navedenom, sredstva dobijena od NSZ za novo zapošljavanje, kao prihod od državnog davanja, smatramo da su deo ostvarenog poslovnog prihoda pravnog lica i preduzetnika.
Na koji način tj. za koji period se može zadužiti takseni obveznik koji je još uvek u stečaju i da li je uopšte moguće zadužiti ga po osnovu lokalne komunalne takse za isticanje firme?
Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda u skladu sa članom 73. stav 1. Zakona o stečaju.
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).
Odredbom člana 89. stav 3. Zakona o stečaju propisano je da se upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka poreski organ ima status stečajnog poverioca i podnosi prijavu potraživanja. Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreskog organa je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, pa se za takva potraživanja može sprovosti postupak prinudne naplate.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). U članu 16. ovog zakona navedeno je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost.
Shodno navedenom, poreski obveznik je u stečaju, i za dospele obaveze pre otvaranja stečajnog postupka trebalo je da poreski organ podnese prijavu potraživanje. Nakon otvaranja stečajnog postupka nije moguće utvrđivati obaveze po osnovu komunalne takse, obzirom da obveznik više ne obavlja delatnost. Obaveze koje se utvrdjuju obvezniku nakon otvaranja stečajnog postupka mogu biti obaveze koje se odnose na porez na imovinu i te obaveze predstavljaju trošak stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se mogu i prinudno naplaćivati, saglasno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju.
Takođe, napominjemo da su obaveze prvostepenog organa da u svemu postupi prema smernicama datim u rešenju drugostepenog organa.
Da li naručilac može da izvrši promenu cene, ako je u modelu ugovora stavio da je cena fiksna i ugovor kao takav je potpisan? Da li može da se primeni član 158. Zakona o javnim nabavkama - nepredviđene okolnosti i da na osnovu toga izvrši promenu cene?
Članom 158. Zakona o javnim nabavkama uređeni su uslovi čije je ispunjenje potrebno kako bi se ugovor o javnoj nabavci izmenio usled nepredviđenih okolnosti. U ovoj situaciji se može desiti da se radi o promeni ugovorene cene, produženju roka isporuke i dr.
Zakonom je propisano da ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
Prvi kumulativni uslov pravni standard – „okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi“. Radi se o prilično uopštenoj formulaciji čije će granice formirati praksa i stavovi nadležnih organa.
Dakle, primena ove odredbe podrazumeva nesporno utvđivanje da su uslovi iz Zakona ispunjeni, odnosno da se radi o situaciji koju savestan naručilac izvesno nije mogao da predvidi, dok se ovakvom izmenom istovremeno ne menja priroda prvobitno zaključenog ugovora. Ipak, od posebne važnosti je da naručioci od druge ugovorne strane koja je zahtevala izmenu ugovora zahtevaju detaljno obrazloženje visine povećanja jediničnih cena.
Povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene zakona).
Dakle, osnovi za izmenu ugovora jesu i određene nepredviđene okolnosti koje omogućavaju da se izmeni i ugovor gde je navedeno da je cena fiksna.
Ali, te okolnosti moraju da budu objektivno dokazane, odnosno mora da bude nesporno da naručilac nikako nije mogao da, prilikom planiranja i pokretanja postupka javne nabavke, predvidi da će doći do potrebe povećanja cena. Teret dokazivanja je na ponuđaču koji zahteva izmenu cene. Na naručiocu je da proceni hoće li prihvatiti te dokaze ili ipak ne.