Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li naručioci za koje je Telo za centralizovane javna nabavka sprovelo postupak javne nabavke i zaključilo okvirni sporazum sa jednim ponuđačem, pre zaključenja pojedinačnih ugovora donose Odluke o dodeli ugovora, i ako ih donose, da li ih objavljuju na Portalu javnih nabavki?
Članom 40a stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) predviđeno je da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.
Po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), u članu 67. stav 1. je navedeno da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem ugovor se zaključuje u granicama uslova predviđenih okvirnim sporazumom. Naručilac u tom slučaju može pri zaključenju ugovora od ponuđača sa kojim je zaključen okvirni sporazum da zatraži u pisanoj formi da dopuni svoju ponudu podacima za realizaciju ugovora ako je to neophodno.
Dakle, ni po „starom“, ni po novom Zakonu o javnim nabavkama, u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma sa jednim dobavljačem, odnosno ponuđačem nema obaveze donošenja Odluka o dodeli ugovora pre zaključenja pojedinačnih ugovora, već se odmah zaključuju pojedinačni ugovori, budući da nije u pitanju zaključenje okvirnog sporazuma sa više ponuđača, pa nema ponovnog otvaranja konkurencije niti razloga za donošenje odluka o dodeli ugovora. Svi uslovi pojedinačnih ugovora su predviđeni konkursnom dokumentacijom i samim okvirnim sporazumom kada je u pitanju jedan ponuđač.
Međutim, imajte u vidu sadržinu člana 109. novog ZJN kojom je propisana obaveza za naručioca da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma. Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.
Da li Fond za zaštitu životne sredine planirati kao indirektnog korisnika ili u okviru programa 6. Zaštita životne sredine - programska aktivnost 0401-0001?
Za precizan odgovor na pitanje bi koristila informacija svrhe i načina osnivanja Fonda za zaštitu životne sredine (Odluka o formiranju), s obzirom da naziv ne mora uvek jednoznačno da ukazuje na svrhu, a i da bi se proverilo da li se radi o budžetskom fondu osnovanom u smislu članova 64-67. Zakona o budžetskom sistemu. Pretpostavljajući da je Fond osnovan da doprinese svrsi Programa 6 („Zaštita životne sredine“): „Obezbeđivanje uslova za održivi razvoj lokalne zajednice odgovornim odnosom prema životnoj sredini; Efikasno i održivo upravljanje otpadnim vodama; Održivo upravljanje otpadom“, to bi on trebalo da bude iskazan na nivou direktnog budžetskog korisnika u programu „Zaštita životne sredine“.
Gde planirati sredstva za rušenje objekata po nalogu građevinske inspekcije (koja funkcija, koji program i koja ekonomska klasifikacija)?
U članu 21. Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 51 od 19. jula 2019.) opisan je pojam „operativnog procesa“, gde se pored ostalog navodi: „U operativnom procesu sprovode se aktivnosti vezane za upotrebu i tekuće održavanje projekta, dok kapitalno održavanje i eventualno uklanjanje objekta, odnosno opreme nakon isteka veka trajanja predstavljaju nove kapitalne projekte. Sredstva za finansiranje aktivnosti iz stava 1. ovog člana planiraju se u okviru određene programske aktivnosti ili projekta, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja i ne spadaju u troškove predmetnog kapitalnog projekta“.
Dakle, ako je ovo uzrok naloga građevinske inspekcije, onda u budžetu aktivnosti uklanjanja treba prikazati kao poseban projekat u programu čijoj svrsi i cilju je funkcionisanje tj. korišćenje objekta u veku trajanja doprinosio, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (423000).
Ako je uzrok uklanjanja objekta – omogućavanje funkcionisanja drugog objekta [npr. ograda sportskog terena (Program 14 „Razvoj sporta i omladine“) onemogućava izgradnju zida susedne zgrade npr. fiskulturne sale škole ili nekog drugog pomoćnog objekta škole – Program 9 „Osnovno obrazovanje i vaspitanje“], onda su aktivnosti uklanjanja ograde poseban projekat u programu „Osnovno obrazovanje“, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (isto kao u prethodnom slučaju).
Dešava se, npr. da se prilikom izgradnje velikih tj. obimnih objekata (tipa nadvožnjak, podvožnjak, zgrada za socijalno stanovanje i slično), za potrebe izgradnje (boravak radnika na gradilištu i drugo) izgradi pomoćni objekat [baraka, alatnica, magacin materijala, ograda, mala trafo stanica, pristupni put i/ili objekti u vezi sa zaštitom na radu prilikom izgradnje – protivpožarni a sada i protiv epidemiološki (zgrada-manji objekat za dezinfekciju i sl.)]. U tom slučaju, troškovi uklanjanja ovih pomoćnih objekata (ako to nije učinjeno pre puštanja objekta u funkciju a nakon završetka izgradnje velikog/obimnog objekta) - spadaju u ukupne troškove kapitalnog projekta (nadvožnjaka, podvožnjaka i slično) i knjiže se na kontu 511.
Kako planirati sredstva dobijena u toku 2020. i delom iz 2019. od Komesarijata za izbeglice (733154 konto) koja neće biti utrošena do kraja 2020. godine. Koji izvor finansiranja staviti u Odluku o budžetu za 2021. godinu,da li 07 ili neki drugi?
Kada je reč o neutrošenim transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti iz prethodnih godina, ista je potrebno planirati u budžetu za tekuću godinu na izvoru 13 - Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.
Naime, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) date su definicije prema kojima su transferna sredstva - sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje, a donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obzirom na napred navedene definicije, sredstva koja npr. Ministarstvo (u ovom slučaju Komesarijat) prenosi budžetskom korisniku drugog nivoa vlasti su u vidu transfera, a ne u vidu donacije.
Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) definisana je klasifikacija izvora finansiranja, odnosno propisano je na kojim izvorima se iskazuju neutrošena sredstva iz ranijih godina, a kako je ovde reč o neutrošenim sredstvima iz prethodne godine i to o transfernim sredstvima dobijenim od Komesarijata za izbeglice, a ne o sredstvima iz donacija, ista se ne mogu planirati na izvoru 15.
Na izvoru 07-Transferi od drugih nivoa vlasti planiraju se prihodi ostvareni od transfera u tekućoj godini, kao i rashodi po tom osnovu u tekućoj godini.
Preneta neutrošena sredstva koja su u prethodnoj godini evidentirana na izvoru 05-Donacije od inostranih zemalja i izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, u tekućoj godini se planiraju na izvoru 15-Neutrošena sredstva donacija iz prethodnih godina.
Javna nabavka male vrednosti pokrenuta je po starom zakonu, imala je tri partije. Jedna partija je završena, dve su obustavljene iz razloga jer nije pristigla ni jedna ponuda. Kako preostale partije radimo po novom zakonu?
Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki, kako je propisano odredbom člana 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon).
Dakle, ukoliko preostale partije niste planirali odnosno predvideli planom javnih nabavki po novom Zakonu, potrebno je da donesete Odluku o sprovođenju postupka javne nabavke i predvidite novu javnu nabavku u planu. Ta nova javna nabavka bi se sastojala od dve partije, koje su obustavljene u postupku koji je prethodno sproveden i morala bi biti sprovedena po pravilima novog Zakona, u otvorenom postupku.
Druga opcija je da naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, umesto da isti podeli na partije, ali tada na svaki od tih postupaka primenjuje pravila otvorenog postupka.
Ukoliko je zbir procenjenih vrednosti preostale dve partije ispod 1.000.000 dinara (dobra i usluge) odnosno ispod 3.000.000 (radovi), na tu nabavku se ne bi primenjivala pravila javnih nabavki.
Imajte u vidu da su pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku dobara ili usluga procenjene vrednosti 1.000.000 dinara i više (ukupno, vrednost svih partija), naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.
Najčešće će biti slučaj da se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke, jer su svi postupci u kojoj se nabavljaju dobra ili usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara i više, odnosno radovi procenjene vrednosti 3.000.000 i više, postupci javne nabavke, dok se ispod tih limita ne primenjuje zakon (član 27. Zakona).
Dakle, javna nabavka male vrednosti više ne postoji.
Međutim, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je u pitanju nabavka dobara procenjene vrednosti ispod 1.000.000 dinara, na tu nabavku se ne primenjuje Zakon u smislu odredbe člana 27. ZJN, već postupak sprovođenja tih nabavki treba da bude uređen Posebnim aktom naručioca i sproveden prema tim posebnim pravilima. Ove nabavke se ne sprovode putem Portala javnih nabavki, jer Portal ne podržava sprovođenje procedura na koje se ne primenjuje ZJN (nabavke ispod limita).