Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta se dešava kada ugovor bude izvršen koji je sproveden bez primene ZJN, a kasnije bude podnet zahtev za zaštitu prava?
U navedenoj situaciji se sprovodi postupak po podnetom zahtevu za zaštitu prava. U slučaju da postupak nabavke bude poništen, odnosno da Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi da se predmetna nabavka izuzme od primene ZJN, postojao bi osnov za poništenje ugovora u skladu sa odredbama ZJN. Naime, članom 233. stav 1. tačka 6) ZJN je propisano da će Republička komisija da poništi ugovor o javnoj nabavci ukoliko postupajući po podnetom zahtevu za zaštitu prava ili na zahtev lica iz člana 211. ZJN, utvrdi da je naručilac zaključio ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a koji je naručilac bio dužan da sprovede prema odredbama ovog zakona.
U kom formatu se objavljuju Odluka o dodeli ugovora i Izveštaj o postupku javnih nabavki na Portalu javnih nabavki, da li kao skeniran dokument ili generisan sa Portala?
Ne postoji obaveza objavljivanja potpisanih dokumenata – Izveštaj o postupku javne nabavke i Odluka o dodeli ugovora.
Lokalna samouprava ima jednu opštinsku upravu sa 5 direktnih budzetskih korisnika, da li svaki od njih mora imati poseban plan javnih nabavki?
U ovom slučaju treba poći od pojma naručioca, konkretno u članu 3. stav 1. tačka 3) ZJN stoji da su javni naručioci, u smislu ovog zakona i organi jedinice lokalne samouprave. U organe JLS spadaju: skupštine opštine/grada, predsednik opštine/gradonačelnik, opštinsko/gradsko veće i Opštinska/Gradska uprava kao stručna služba (član 27. Zakona o lokalnoj samoupravi) koji su istovremeno i direktni korisnici budžeta. Iz navedenog proizilazi da navedeni organi jesu posebni naručioci i da bi trebalo da imaju svoje planove javnih nabavki.
Da li sada kada se donese Plan javnih nabavki, taj Plan podrazumeva izmenu i dopunu Plana za 2020. godinu, s obzirom da se unose samo nabavke koje nisu pokrenute do 1. jula i nove nabavke koje su planirane do kraja 2020. godine?
Da, s obzirom da je Plan javnih nabavki za 2020. godinu ranije donet, usklađivanje Plana javnih nabavki sa novim ZJN se smatra izmenom Plana javnih nabavki u pogledu donošenja. Prilikom unosa na Portal javnih nabavki koristi se opcija „Novi plan“, s obzirom da ranije usvojeni Plan nije objavljen na ovom portalu.
Članom 147. stav 1. ZJN je definisano da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predivide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da isti okonča. Koji to dokazivi razlozi mogu biti?
Na primer, ako bi se ponovila situacija iz marta ove godine kada je uvedeno vanredno stanje pa se isto uvede ponovo, recimo nakon pokretanja nekog postupka javne nabavke koji onda ne bi mogao da se završi u regularnim uslovima ili zbog čega bi možda ta nabavka postala bespredmetna. Uostalom, ovakva formulacija postojala je i u starom ZJN iz 2012. godine (član 109. stav 2.).