Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU Planu javnih opštine došlo je do greške u podatku procenjene vrednosti JN, odnosno stavljena je veća procenjena vrednost nego što je potrebno, ali u budžetu na toj poziciji ima se i više sredstava, tako da ne dolazi do probijanja budžetskih pozicija. Da li je moguće uraditi izmene Plana javne nabavke bez rebalansa budžeta, s obzirom da se ima dovoljno planiranih sredstava u budžetu? Da li je uz svaku izmenu Plana javnih nabavki obavezan i rebalans budžeta? Kako po drugoj JN izmeniti predmet i procenjenu vrednost u Planu javne nabavke? Da li je ispravnije obrisati pogrešan naziv i celu nabavku ili samo ispraviti naziv i iznos?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 88. stav 1, propisano je da plan javnih nabavki sadrži sledeće podatke: 1) predmet javne nabavke i CPV oznaku; 2) procenjenu vrednost javne nabavke; 3) vrstu postupka javne nabavke; 4) okvirno vreme pokretanja postupka.
Dalje je stavom 4. istog člana Zakona propisano da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Prvo bismo ukazali da Zakon ne uslovljava izmenu plana javnih nabavki rebalansom budžeta (takvu situaciju je u određenoj meri propisivao Zakon o javnim nabavkama u periodu od 2012. do 2015. godine). S obzirom na to, rebalans budžeta bi bio potreban samo u situaciji u kojoj je neophodno za određenu javnu nabavku obezbediti dodatna sredstva koja se ne nalaze na odgovarajućoj aproprijaciji budžeta za potrebe sprovođenja javne nabavke.
Imajući u vidu navedeno, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki bez rebalansa budžeta, u situaciji u kojoj je potrebno smanjiti procenjenu vrednost javne nabavke.
Dodatno ukazujemo da u skladu sa članom 88. stav 4. Zakona, naručilac nije dužan da u smislu odredbama Zakona izmeni ni plan javnih nabavki u opisanoj situaciji, pre pokretanja postupka javne nabavke. Drugim rečima, naručilac ima pravo da bez izmene plana javnih nabavki pokrene postupak javne nabavke sa procenjenom vrednošću koja je manja od procenjene vrednosti te javne nabavke u usvojenom planu javnih nabavki.
U vezi sa drugim delom pitanja, ukazujemo da su obe opcije u skladu sa Zakonom. Ipak, mišljenja smo da je optimalnije izmeniti predmetnu stavku plana javnih nabavki, na način da se izmeni predmet javne nabavke i procenjena vrednost javne nabavke.
Ako je predviđeno avansno plaćanje za javnu nabavku, da li je naručilac u obavezi da traži sredstvo obezbeđenja ili ne, pošto je po „starom“ Zakonu, koji je bio u primeni do 1. jula 2020. godine bio u obavezi da probavi sredstvo obezbeđenja za avansna plaćanja?
Prethodno važećim Zakonom o javnim nabavkama iz 2012/15. godine bilo je propisano da je naručilac dužan da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.
Za razliku od ovog rešenja, Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 94. stav 1. tačka 5), propisano je da naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa.
Dalje je u stavu 4. ovog člana Zakona, propisano da sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora da bude u visini avansa.
Dakle, iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručilac može (ali ne mora) da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa, dok u slučaju da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva konkursnom dokumentacijom, ono mora da bude u visini avansa.
Zakon ne sadrži izričitu odredbu kojom obavezuje naručioca da zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviđeno avansno plaćanje.
Ipak, članom 15. stav 2. Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki („Službeni glasnik RS“, br, 93/2020) propisano je da u slučaju dogovorenog avansnog plaćanja naručilac ne može da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja.
Iako navedena odredba Pravilnika ne daje nedvosmislenu obavezu da se zahteva sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja, već da ne može naručilac da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja (dakle, ukoliko je isto traženo), mišljenja smo da je moguće tumačenje nadležnih organa koji vrše kontrolu u vezi sa javnim nabavkama na način da je obaveza naručioca da ovakvo sredstvo obezbeđenja zahteva ukoliko se zahteva avansno plaćanje.
S obzirom na navedeno i negativne posledice koje mogu nastati po javna sredstva u slučaju da naručilac izvrši avansno plaćanje bez zahtevanja sredstva obezbeđenja za povraćaj avansa, a privredni subjekt ne izvrši svoje obaveze u skladu sa ugovorom o javnoj nabavci (ne opravda se uplaćeni avans), mišljenja smo da je potrebno da naručioci u slučaju davanja mogućnosti da se zahteva avansno plaćanje u postupku javne nabavke, zahtevaju i odgovarajuće sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansa (što ne mora nužno biti bankarska garancija, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja).
Ukoliko je zaposlenom u JLS u Izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad („doznaka“) kao početna dijagnoza navedena šifra koja se odnosi na izolaciju po osnovu bolesti COVID-19 (U 07.2) a kao konačna dijagnoza navedena šifra koja nije u vezi sa bolešću COVID-19 (konačna dijagnoza ne sadrži ustanovljene šifre za COVID-19 U 07.1 ni U 07.2), da li se zaposlenom isplaćuje bolovanje u visini 100% osnovne plate ili u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci?
Članom 43a u stavu 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) definisano je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.
Dalje, u stavu 2. definisano je da zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:
Iz navedenog se zaključuje da se naknada plate u skladu sa članom 43a PKU za zaposlene u JLS zaposlenom isplaćuje samo kada mu je potvrđena bolest COVID 19 što i u ovom konkretnom slučaju treba ceniti.
Zaključen je Ugovor za nabavku radova na iznos od 50.000.000 dinara bez PDV-a kojim je predviđeno da se isti može izmeniti u skladu sa članom 157. Zakona. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 60.000.000 dinara. Da li se može Ugovor izmeniti za iznos od 20.000.000 dinara, s obzirom da član 30. ZJN propisuje da procenjena vrednost obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije i moguća produženja ugovora, ukoliko je predviđeno konkursnom dokumentacijom. Naručilac ima opredeljena sredstva u budžetu u visini vrednosti izmene ugovora.
Treablo bi imati u vidu da su odredbama čl. 154-162. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) izvršenje i izmene ugovora o javnoj nabavci regulisane na drugačiji način u odnosu na ZJN iz 2015. godine.
Naime, za razliku od ZJN/2015 kojim je bilo predviđeno da u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci naručilac donosi odluku o izmeni ugovora, odredbama Zakona propisano je da je u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, naručilac dužan da u skladu sa članom 155. istog zakona obaveštenje o izmeni ugovora o javnoj nabavci pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.
Dakle, nakon 1. jula 2020. godine naručilac je dužan da obaveštenje o izmeni ugovora objavi samo ukoliko se izmena vrši u pogledu dodatnih dobara, usluga i radova, na način propisan članom 157. Zakona i u slučaju izmena koje se vrše usled nepredviđenih okolnosti, na način propisan članom 158. Zakona.
U slučaju izmene ugovora koja se vrši po osnovu odredaba čl. 156, 159, 160. i 161. Zakona, naručilac ne objavljuje obaveštenje o izmeni ugovora na Portalu javnih nabavki.
Odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka.
Članom 157. Zakona uređena je mogućnost izmene ugovora o javnoj nabavci u pogledu dodatnih dobara, usluga ili radova.
Zakon postavlja uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se ugovor mogao aneksirati po ovom osnovu.
Naime, ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni radi nabavke dodatnih dobara, usluga ili radova, koji su postali neophodni, a koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor o javnoj nabavci, u slučaju kada promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor:
Iz ove odredbe Zakona proizilazi da moraju biti ispunjena tri uslova kumulativno, i to da su dodatne količine predmeta nabavke postale neophodne, da promena ugovorne strane nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga i da promena ugovorne strane može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećanje troškova za naručioca.
Zakonom je propisano ograničenje izmene ugovora u pogledu vrednosti, tako da povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora (i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona). Ovo ograničenje se odnosi na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.
U vezi sa ovim osnovom, Zakon još uređuje da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o nabavci. Iz navedenog proizilazi da se radi samo o ugovorenim viškovima radova, pa tako, ukoliko su ugovoreni viškovi do 10% vrednosti ugovora, ovi viškovi ne bi predstavljali izmenu ugovora, dok bise na viškove iznad 10% vrednosti ugovora primenjivale odredbe ovog člana Zakona.
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za ovaj osnov izmene ugovora i budući da imate opredeljena sredstva u budžetu za vrednost izmene ugovora, načelno smatramo da možete aneksirati ugovor za vrednost od 20.000.000 dinara, jer je ista manja od 50% ograničenja povećanja prvobitne vrednosti ugovora.
Imajući u vidu da određivanje procenjene vrednosti predstavlja procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije i moguća produženja ugovora, ali i da ista mora biti validna u vreme pokretanja postupka, te činjenicu da postoje sredstva u budžetu koja su opredeljena za izmenu ugovora, odnosno da ste ta sredstva planirali, smatramo da možete povećati vrednost ugovora po ovom osnovu.
Naručilac planira nabavku hotelskih usluga u zemlji, procenjene vrednosti 5.000.000 dinara (društvene usluge) i nabavku letovanja učenika u inostranstvu (prevoz, smeštaj i ishrana na bazi polu pansiona) procenjene vrednosti 25.000.000 dinara) – da li se i ove usluge smatraju društvenim uslugama? Da li su i ove nabavke istovrsne, s obzirom da je navedena okolnost od uticaja na određivanje postupka po kom će iste biti sprovedene, jer bi naručilac koristio mogućnost propisanu članom 75. Zakona za nabavku hotelskih usluga u zemlji?
Usluge hotela i restorana obuhvaćene društvenim i drugim posebnim uslugama su navedene u Prilogu 7a Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 19/19).
Konkretno, te usluge su isključivo one obuhvaćene CPV oznakama navedenim u Prilogu 7a i obuhvataju: 55100000-1 do 55410000-7; 55521000-8 do 55521200-0 (55521000-8 Usluge uspostavljanja pripremljenih obroka privatnim domaćinstvima, 55521100-9 Usluge redovnog dovoženja obroka, 55521200-0 Usluge dostavljanja obroka), 55520000-1 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka, 55522000-5 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za prevozna preduzeća, 55523000-2 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka za ostala preduzeća ili ustanove, 55524000-9 Usluge dostavljanja pripremljenih obroka u škole, 55510000-8 Usluge menze, 55511000-5 Usluge menze i druge usluge restorana sa samoposluživanjem zatvorenog tipa, 55512000-2 Usluge vođenja menze, 55523100-3 Usluge školskih obroka.
Dakle, po datom opisu iz postavljenog pitanja, hotelske usluge u zemlji se mogu smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama (55100000), međutim, nabavka letovanja učenika u inostranstvu me može se smatrati društvenim i drugim posebnim uslugama, jer nije obuhvaćena navedenim opisom i CPV oznakama iz Priloga 7a.
Ove usluge se ne mogu smatrati istovrsnim, u kontekstu ovog pitanja.
Treba imati u vidu da, prema dosadašnjoj praksi sprovođenja ovih postupaka javnih nabavki prema Zakonu, nabavke hotelskih usluga su se dominantno sprovodile kao otvoreni postupci ili okvirni sporazumi, a na Portalu javnih nabavki su dostupni podaci o sprovedenim nabavkama sa ovim predmetom nabavke. Ovo stoga što se još uvek čekaju stavovi nadležnih organa u pogledu tumačenja odredbi i oznaka iz Priloga 7a, pa opreza radi, većina naručilaca nabavlja hotelske usluge kroz otvoreni postupak.