Finansiranje investicionog održavanja objekta obrazovanja od strane višeg nivoa vlasti, direktnim ugovaranjem i prenosom sredstava obrazovnoj ustanovi koja ne može biti nosilac prava javne svojine prema Zakonu o javnoj svojini ("Sl.glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - drugi zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 153/2020 i 94/2024), stvara dodatne izazove prilikom evidentiranja ovih poslovnim promena i kod nosioca prava javne svojine i kod korisnika objekta. Razlog ovakvog načina raspisivanja konkursnog postupka, najverovatnije, leži u činjenici da postoji evidentna raznolikost kod JLS u zemlji, a ogleda se u tome da kod određenog broja JLS prava javne svojine nad školskim objektima nisu upisana u korist JLS na čijoj se teritoriji iste nalaze, već je uspostavljeno republičko ili pak pokrajinsko vlasništvo nad njima.

Radi adekvatnog knjigovodstvenog obuhvatanja izdataka investicionog održavanja objekata obrazovanja, bilo bi idealno da na konkursu za dodelu sredstava mogao da se aplicira sam nosilac prava javne svojine, odnosno JLS. Kako to u Vašoj konkretnoj situaciji nije slučaj, onda je potrebno da investiciono ulaganje u računovodstvenoj evidenciji škole (kao drugog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) bude obuhvaćeno na kontima vanbilansne evidencije (pošto je škola samo nosilac prava korišćenja objekta) i to na kontima 351151 – Ostala vanbilansna aktiva i 352151 – Ostala vanbilansna pasiva. Na predmetnim kontima treba da budu evidentirana sva imovinska jedinica koju škola koristi za obavljanje svoje osnovne delatnosti, a prema zvaničnim podacima RGZ – Katastar nepokretnosti nisu njeno vlasništvo.

Sa druge strane, knjigovodstveno obuhvatanje kod nosioca prava javne svojine za predmetni objekat, u glavnoj knjizi JLS (ali i u pomoćnoj evideniji nepokretne imovine) treba da bude sprovedeno na osnovu verodostvojne, izvorne dokumentacije koja glasi na školu, kroz evidentiranje povećanja vrednosti objekta nakon realizacije investicionog održavanja po inventarnom broju za konkretan školski objekat (u pomoćnoj knjizi), koji se nalazi u evidenciji nosioca prava javne svojine – JLS, odnosno u glavnoj knjizi na kontima 011131/311100. Napomena: ova knjigovodstvena promena kod JLS je bez izvršenja rashoda/izdataka, jer sredstva za realizaciju nisu izvršena preko budžeta JLS, te ovakvo evidentiranje deli sudbinu knjiženja procene fer vrednosti nepokretnosti u svojini JLS kada se na istovetan način evidentiraju efekti procene.

Naglašavamo potrebu da korisnik nepokretnosti vodi vanbilansnu evidenciju o osnovnim sredstvima koje koristi radi izvršenja rashoda na tekućem održavanju tih objekata i drugih rashoda koji se vezuju za korišćenje istog. Sa druge strane, potrebno je na pravilan način voditi evidenciju o nabavnoj vrednosti predmetnog objekta iz ugla zaključenja polise osiguranja za slučaj požara, loma i slično (i ovde imamo različita empirijska saznanja u vezi određivanja ugovarača osiguranja i snošenja predmetnih troškova).

Članom 22 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ove odredbe se ne primenjuju na Republiku kao poslednjeg zakonskog naslednika u smislu zakona kojim se uređuje nasleđivanje.

Članom 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na državinu na nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.

Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine, za svrhu oporezivanja danom sticanja prava smatra se dan smrti ostavioca.

Prema članu 2a istog zakona kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tačka 2) do 5) i tačka 7) i 8) ovog zakona,

odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Danom smrti poreskog obveznika to lice je prestalo da bude poreski obveznik i imalac prava svojine, a imajući u vidu da od tog dana za predmetnu nepokretnost imalac prava svojine nije određen, poreska obaveza se od dana smrti poreskog obveznika treba utvrditi licu koje ima državinu na predmetnoj nepokretnosti, ako takvo lice postoji.

Ako do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju nije utvrđen držalac nepokretnosti, tada se u skladu sa članom 10. stav 7. tačka 3) obaveza utvrđuje nasledniku od dana smrti ostavioca.

Članom 114. ZPPPA propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Članom 114d ZPPPA propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Imajući u vidu navedene odredbe o zastarelosti prava na utvrđivanje, u slučaju kada je ostavilac preminuo pre navedenog roka zastarelosti prava na utvrđivanje poreske obaveze, a nije bilo prekida zastarelosti prava na utvrđivanje, poreska obaveza se nasledniku utvrđuje 5 godina unazad (u 2025. godini nije zastarelo pravo na utvrđivanje obaveze počev od 1.1.2020. godine).

Za sve nepokretnosti za koje nemate izraženu vrednost u ovom trenutku možete da formirate Komisiju na nivou vašeg grada koja bi uradila procenu vrednosti pre evidentiranja imovine u poslovnim knjigama.

Od kraja 2024. godine u primeni su Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini koje su osnov za razvijanje određene metodologije procene vrednosti nepokretnosti.

Naime, članom 64v propisano je da:

Direkcija razvija metodologiju, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti (engl. "Market value") Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti (engl. "IVSC - International Valuation Standards Council"), primeni tržišnog pristupa (engl. "Market approach"), troškovnog pristupa (engl. "Cost approach") i prinosnog pristupa (engl. "Income approach"), koji će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a čijom primenom će se omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini.

Direkcija u Registru nepokretnosti u javnoj svojini ne primenjuje okvirnu procenu vrednosti na nepokretnostima koje su predmet masovne procene vrednosti nepokretnosti, a koja je predviđena odredbama zakona kojim se uređuju poslovi državnog premera i katastra, dok će za nepokretnosti za koje postoje uporedivi podaci sa tržišta zbog njihovih specifičnosti, primeniti metodologiju u skladu sa međunarodnim standardima procene, a koja će za rezultat imati njihovu okvirnu procenjenu vrednost.

Okvirno procenjenu vrednost nepokretnosti u javnoj svojini Direkcija vodi u Registru nepokretnosti u javnoj svojini.

Direkcija preuzima od Republičkog geodetskog zavoda podatke o vrednosti nepokretnosti za nepokretnosti na koje nije primenjena okvirna procena vrednosti iz stava 2. ovog člana.

Dakle, dok se metodologija ne ustanovi najbolje je da se procena vrednosti imovine u javnoj svojini JLS vrši uz podršku Komisija interno formiranih u okviru vaše JLS.

Prilikom otuđenja imovine uvek možete da angažujete i ovlašćenog procenitelja.

Odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Članom 114b ZPPPA propisano je da prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Član 114d ZPPPA propisuje da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.

Saglasno navedenom, pravo nadležnog poreskog organa na naplatu poreske obaveze zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, tj. od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Ukoliko je nadležno poreski organ protiv poreskog dužnika preduzimao radnje u cilju naplate poreske obaveze, rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate i posle prekida počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida nije se računalo u zakonom određen rok za zastarelost.

U Mišljenju Ministarstva finansija broj 413-00-28/2018-04 od 15.5.2018. godine navedeno je:

„Prema tome, prekid roka zastarelosti prava nadležnog poreskoga organa jedinice lokalne samouprave na naplatu izvornog prihoda te jedinice može nastupiti svakom radnjom tog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate izvornog prihoda i u vezi kojih su doneta poreska akta (prema tome, i opomena).“

Član 34. ZPPPA propisuje da je poreski akt poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, poziv za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji LPA dostavlja nadležnom prekršajnom sudu, kao ni pokretanje prekršajnog postupka od strane suda, ne predstavlja radnju poreskog organa preduzetu protiv poreskog dužnika u cilju naplate, s obzirom da su to radnje preduzete u prekršajnom postupku, a ne u poreskom postupku, odnosno postupku naplate.

Član 12. ZPPPA propisuje da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice, kao i fond koje duguje određenu radnju iz poreskopravnog odnosa iz člana 10. ovog zakona. Poreski obveznik je poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Član 18. ZPPPA propisuje da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza smatra se dugovanim porezom.

Članom 19. ZPPPA propisano je da se ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza i da poresku obavezu:

1) ispunjava poreski obveznik neposredno;

2) ispunjava drugo lice, kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Članom 75. ZPPPA propisano je da na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Imajući u vidu da je preminulom licu obaveza utvrđena do dana smrti, shodno odredbama ZPPPA na isti se obračunava kamata od dana dospelosti.

Rešenjem o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika ne vrši se utvrđivanje obaveze nasledniku, već se samo prenosi obaveza plaćanja poreza koji je utvrđen preminulom licu i nije plaćen, pri čemu se na tu obavezu kamata obračunava u skladu sa ZPPPA, jer je to obaveza koja je utvrđena, koja nije prestala danom smrti poreskog obveznika već se prenosi na drugo lice i nijednim propisom nije regulisano da se ne vrši obračun kamate na te obaveze u periodu od dana smrti poreskog obveznika do dana oglašavanja naslednika. Naslednik od momenta prihvatanja nasledstva postaje poreski dužnik i ima obavezu da izmiri poresku obavezu preminulog lica sa pripadajućom kamatom koja mu je obračunata u skladu sa ZPPPA (pre tog momenta obaveza i kamata su postojali ali nisu mogli biti preneti na njega).

Znači, u konkretnom slučaju na glavni dug nastao do dana smrti poreskog obveznika, lica koje je preminulo 2016. godine, kamata se obračunava do dana prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, pri čemu će u slučaju neplaćanja kamata biti obračunata i dalje, do dana uplate, s tim što se dalje kamata obračunava na ime naslednika.

U rešenju o prenosu duga se nasledniku ostavlja rok da plati dugovanu obavezu sa pripadajućom kamatom, nakon kog roka će nadležna LPA imati pravo da preduzme mere redovne i prinudne naplate.

U nastavku je forma teksta dispozitiva rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika:

Р Е Ш Е Њ Е

I ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              III Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.