Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za učenika koji se školuje po IOP2 potrebno novo mišljenje IRK da bi učenik bio oslobođen pohađanja drugog stranog jezika?
Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, tačka (3) navedeno je da je Mišljenje IRK obavezno za: „donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,“
Dakle, kada se IRK složi sa predlogom da je učeniku potrebno prilagođavanje nastavnog procesa po IOP2, ona je svojim mišljenjem potvrdila da je za učenika potrebno prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada.
Kada se IRK složi sa predlogom, kao što je u Vašem primeru, da se iz IOP2 isključi drugi strani jezik, onda se u svom mišljenju izjasnila da je potrebna izmena plana nastave i učenja za tog učenika.
Ova druga mere je restriktivnija i povlači za sobom dodatna pitanja vezana za fond časova i organizaciju radnog dana za tog učenika i treba je posebno razmatrati i jasno navesti da li se mišljenje IRK odnosi i na izmenu nastavnog plana.
Sve veći broj roditelja javlja se interresornoj komisiji sa zahtevom za odlaganje pohađanja pripremnog predškolskog programa, a u krovnom zakonu i u pravilniku kojim se reguliše rad interresorne komisije nema predviđene mogućnosti odlaganja PPP već samo prvog razreda. Na koji način postutpiti?
Ne postoji zakonski osnov za odlaganje upisa u pripremni predškolski program.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za obavezni pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju pripremni predškolski program. Svi roditelji, uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Prilikom razmatranja zahteva, članovi IRK mogu da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju, najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Da li su osnovne škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužne da pružaju dodatnu podršku (logopedski, defektološki tretman) koju interresorna komisija navede u mišljenju kao dodatnu podršku, a u skladu sa članom 89. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja?
Način pružanja dodatne podrške od strane škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisan je Pravilnikom o o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici ("Službeni glasnik RS", broj 70/2018).
Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i ustanova koja ima decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (u daljem tekstu: pružalac dodatne podrške) pruža dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima i to:
1) detetu, učeniku i odraslom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom tokom nastave ili aktivnosti u odeljenju ili grupi, a izuzetno pojedinačno;
2) roditelju, drugom zakonskom zastupniku, odnosno licu koje neposredno brine o detetu kroz savetodavni rad ili obuku;
3) zaposlenom kroz različite vidove stručnog usavršavanja;
4) ustanovi prilikom planiranja, programiranja i organizacije rada u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Ustanova pružalac dodatne podrške ostvaruje dodatnu podršku u skladu sa raspoloživim kapacitetima. Raspoloživi kapaciteti se, između ostalog, odnose na lica za pružanje dodatne podrške. Lica za pružanje dodatne podrške, u smislu ovog pravilnika, jesu zaposleni u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u školama za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Škola za obrazovanje učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužna je da prijavi raspoložive kapacitete za pružanje dodatne podrške, za narednu školsku godinu do 15. avgusta nadležnoj školskoj upravi i to podrazumeva da prikažu ukupan procenat angažovanja u pružanju dodatne podrške. Škola pružalac usluge procenat angažovanja prikazuje u odnosu na slobodan procenat koji pojedini zaposleni imaju do 100% a u skladu sa Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi i koji predstavlja zakonski osnov za izradu rešenja o angažovanju tokom školske godine.
Članom 5. Pravilnika o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi je tačno navedeno da pored neposrednog rada nastavnik ima ostale obaveze koje su jasno struktuirane. Takođe članom 7. je propisana kategorija ostalih poslova. Nastavniku može da se rasporedi najviše 26 časova neposrednog rada nedeljno ali samo u situaciji kada on zamenjuje/preuzima časove drugog nastavnika jer konkusom nije obezbedio nastavnik koji ispunjava propisane uslove.
S obzirom da su škole pružaoci usluge u obavezi da prijave raspoložive kapacitete, informaciju o istom možete dobiti od nadležne školske uprave.
Da li preporučene mere interresorne komisije iz člana 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom moraju biti u vezi sa merama dodatne podrške koje se realizuju na osnovu mišljenja interresorne komisije?
Postupanje interresorne komisije zavisiti od toga da li je određena usluga, odnosno mera podrške, uspostavljena u lokalnoj zajednici ili na nekom drugom nivou.
Ukoliko u JLS (ili na republičkom nivou) postoji uređena procedura kako se neka usluga ostvaruje i ukoliko se ne navodi da je potrebno priložiti mišljenje IRK, smatramo da je suvišno pokretati postupak za pribavljanje mišljenja IRK, već korisnika treba direktno uputiti na ustanovu gde to pravo može da ostvari.
Ukoliko je pravo na finansiranje troškova rekreativnih nastava i ekskurzija u definisano kroz Odluku o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite opštin“, onda nema potrebe da se za ostvarivanje mere dodatne podrške: obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave i ekskurzije koje organizuje obrazovna ustanova škola ili roditelj obraćaju interresornoj komisiji.
U slučaju da ne postoji mehanizam kojim se ova (ili neka druga mere dodatne podrške iz druge grupe mera koje predlaže IRK) ostvaruje, onda je mišljenje interresorne komisije jedini put da se ostvare prava na dodatnu podršku za drugu grupu mera: Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije.
Zbog toga je veoma važno da, kada dobije zahtev, interresorna komisija u okviru svog mišljenja objedini sve mere podrške na koju dete, učenik ili odrasli imaju pravo, kako bi se izbeglo da se za svaku pojedinačnu meru ponovo podnosi zahtev IRK-u. Pored procene potreba za dodatnom podrškom, važno je da se uzme u obzir i situacija u pogledu dostupnosti pojedinih usluga.
Da li član Komisije za sprovođenje postupka raspodele sredstava kulturno-umetničkim društvima i udruženjima u oblasti podsticanja amatersko-kulturnog i umetničkog stvaralaštva, može da bude i član kulturnih društava i udruženja koji učestvuju na raspisanom konkursu i da li se to smatra sukobom interesa?
Generalno, postoje dve mogućnosti:
Zbog postojanja mogućnosti žalbe aplikanata na ceo postupak izbora gde je učestvovao član žirija koji je čak i bio izuzet zbog sukoba interesa zbog aktivnog članstva u udruženju koje je apliciralo – preporuka je da se izaberu ekspertski članovi žirija koji ni na koji način nisu povezani sa udruženjima kojima je namenjen konkurs.
Takođe, u nekim postojećim praksama, članovi žirija potpisuju izjave o integritetu, kojom izjavljuju da ni na koji način nisu povezani sa aplikantima.