Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno tumačenje čl. 8. st. 3. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Sl. glasnik RS" br.66/2018), u smislu da li izabrani lekar u svom mišljenju o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti, može da navede i duži period od jedne školske godine, ukoliko se radi o detetu sa veoma teškom ometenošću?
Prema članu 8. Pravilnika o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju („Sl. glasnik RS“ br. 66/18), za učenike kojima je za duži period potrebno organizovati kućnu nastavu pored mišljenja lekara potrebno je i mišljenje interresorne komisije. S obzirom na propisani rok od 40 dana koji ima IRK da donese mišljenje, mišljenje interresorne komisije školi može biti dostavljeno naknadno.
Na početku svake školske godine, škola Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podnosi zahtev da joj se odobri organizovanje kućne nastave za određenog učenika za tu školsku godinu. Kao prateću dokumentaciju uz ovaj zahtev, škola dostavlja mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije (u slučaju da je organizovanje kućne nastave neophodno za duži vremenski period).
U zavisnosti od zdravstvenog statusa učenika, interresorna komisija može doneti mišljenje o sprečenosti pohađanja nastave u školi za period od nekoliko meseci, do kraja školske godine, ili za duži vremenski period (do kraja obrazovnog ciklusa ili npr. do završetka osnovne škole). Očekuje se da mišljenje lekara i mišljenje interresorne komisije bude usaglašeno u pogledu dužine sprečenosti učenika za pohađanje nastave.
Ukoliko je u mišljenju interresorne komisije navedeno da je za učenika potrebno organizovati kućnu nastavu duže od jedne školske godine, škola će svaki put pri podnošenju zahteva Ministarstvu priložiti kopiju postojećeg mišljenja interresorne komisije, dakle nije potrebno da se donosi novo mišljenje.
Da li je JLS obavezna da snosi troškove dnevnica nastavnika koji vode učenike na takmičenja u skladu sa članom 26. stav 3. tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, imajući u vidu da škola organizuje prevoz do mesta održavanja takmičenja?
U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima). Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.
Srednja škola se obratila jedinici lokalne samopurave dopisom u kome izveštava da učenik prvog razreda srednje škole, ne pohađa redovnu nastavu i ima veliki broj neregulisanih izostanaka iz škole. Roditelji se ne odazivaju pozivima škole. U ovakvim situacijama, koja je nadležnost jedinice lokalne samouprave?
U članu 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja reguliše odgovornost roditelja u vezi sa redovnim pohađanjem nastave propisano je da roditelj:
U skladu sa članom 22. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji reguliše odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave, Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
U skladu sa članom 194. istog zakona novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. tj. kada roditelj u propisanom roku ne opravda izostajanje učenika.
Škola je postupila u skladu sa Zakonom i obavestila jedinicu lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave treba da obavesti ustanovu socijalne zaštite koja u skladu sa svojim nadležnostima sprovodi dalje mere.
Centar za pružanje usluga socijalne zaštite osim dnevnog boravka dece, mladih sa smetnjama u razvoju, pruža uslugu socijalne zaštite personalni asistent, pomoć u kući i lični pratilac deteta, i zahteva da član interresorne komisije bude iz reda zaposlenih. Da li se u konkretnom slučaju radi o sukobu interesa?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80 od 24. oktobra 2018.) u članu 5. uređuje ko su članovi interresorne komisije:
„Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Povremenog člana Komisije određuje predsednik Komisije. Obaveštenje o izboru povremenog člana predsednik Komisije donosi u pismenoj formi i dostavlja izabranom povremenom članu i njegovom poslodavcu.“
Dakle, ne postoji pravni osnov koji bi obavezivao organ jedinice lokalne samouprave da stalnog član komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom bira iz redova pružalaca usluga socijalne zaštite, dok je osnovni kriterijum za povremenog člana komisije da dobro poznaje dete/učenike i različit je za svako dete/učenika.
Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službenom glasniku RS", br. 1/2012 od 11.1.2012. ) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“
Prema ovom pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član interresorne komisije.
Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju dostavila je Interresornoj komisiji obaveštenje o prestanku pružanja usluge dodatne podrške za nekoliko učenika iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške škole za decu sa smetnjama u razvoju smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške. Učenici pohađaju redovnu školu i dolazili su na defektološku podršku u školu za decu sa smetnjama u razvoju na osnovu mišljenja Interresorne komisije. Razlog prestanka pružanja podrške je nezainteresovanost roditelja da dovode decu na tretmane u školu. U obaveštenju koje je škola dostavila pozivaju se na član 7. Pravilnika o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici (,,Sl. glasnik RS" br. 70/2018). Da li komisija može još nešto da uradi u ovim slučajevima kada je podrška predložena, a nije realizovana i ne postoji zahtev za novom podrškom?
Škola za učenike sa smetnjama u razvoju je, postupajući u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl.10, obavestila IRK o prestanku podrške, uz obrazloženje.
Osvrnućemo se na deo u kojem navodite da se to desilo „iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške“.
Prema Pravilniku o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici („Službeni glasnik RS“, br.70/2018), čl. 3, stav 4: „Dodatna podrška iz stava 1. tačka 1) ovog člana i iz stava 2. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja interresorne komisije i planira se u okviru individualnog obrazovnog plana deteta, učenika i odraslog, u skladu sa propisima.“ Iz ove odredbe dalje sledi da procenu potreba za ovom vrstom dodatne podrške donosi tim za dodatnu podršku učeniku, dakle tzv. IOP tim škole koju učenik pohađa.
U pogledu okolnosti da su u pitanju učenici koji pohađaju redovnu školu dolazili na defektološku podršku u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, skrećemo pažnju da ovakav način organizovanja dodatne podrške nije u duhu dobre inkluzivne prakse. Isti pravilnik članom 5. stav 1. uređuje gde se pruža ova vrsta dodatne podrške: „Dodatna podrška se pruža u ustanovi koju pohađa dete, učenik ili odrasli, a izuzetno u drugoj ustanovi ili porodici, u skladu sa najboljim interesom korisnika.“
U ovoj situaciji, IRK može da deluje savetodavno, da uputi Tim za dodatnu defektološku podršku na saradnju sa timom za dodatnu podršku učeniku iz škole koju učenik pohađa (roditelj je član ovog tima), kako bi zajedno evaluirali efekte ovog vida dodatne podrške i, ukoliko procene da je neophodna učenicima, organizuju rad tako da ovu podršku učenici dobijaju u školi koju pohađaju.