Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li prilikom upisa deteta u srednju školu u školski centar sa domom učenika je potrebno novo mišljenje IRK za dete?
Ovde je ključno da li se učenik upisuje u redovnu srednju školu, ili se radi o srednjoj školi sa domom učenika u kojoj se obrazuju učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U prvom slučaju, mišljenje interresorne komisije nije potrebno (nezavisno od toga da li je učenik završio osnovnu školu za učenike sa smetnjama razvoju, ili redovnu osnovnu školu).
U situaciji kada se učenik upisuje u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (sa ili bez doma za učenike), smatramo da je, u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl. 4, tačka 1) podtačka (4), ovo mera koja se realizuje na osnovu mišljenja interresorne komisije, te da je mišljenje IRK tada neophodno.
Da li postoji uzrasna granica deteta za realizaciju podrške zaposlenih iz škola za učenike sa smetnjama u razvoju?
Ne postoji propisana norma u pogledu uzrasta učenika koji mogu dobiti podršku od zaposlenih u školama za učenike sa semtnjama u razvoju, već se ovde radi o stručnjačkoj proceni defektologa da nakon određene uzrasne granice neke vrste intervencije, odnosno podrške koju defektolog pruža nisu delotvorne.
Na koji način se uvodi kućna nastava koja ranije nije postojala u mnogim sredinama, a sada je dodatni resurs podrške?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju za učenike koji ne mogu zbog zdravstvenih smetnji da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje interresorne komisije.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li je potrebno mišljenje interresorne komisije za prevremeni upis u predškolsku ustanovu?
Ne postoji zakonski osnov za prevremeni upis u pripremni predškolski program. Pripremni predškolski program jeste deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.
Da li je moguće da na zahtev roditelja dete ponavlja prvi razred?
U skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.
Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda definisanih planom individualizacije i IOP-om.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 1, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ishoda, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, koji su definisani u personalizovanom planu nastave i učenja, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja. Učeniku koji stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ostvaruje planirane ciljeve i ishode, revidira se individualni obrazovni plan.