Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta se podrazumeva pod novinom u Pravilniku o dodatnoj podršci: "nadležnost IRK se proširuje i na mesto boravišta deteta"?
Član 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) uređuje da je za procenu potreba za dodatnom podrškom nadležna je Komisija opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji je prebivalište, odnosno boravište deteta, učenika i odraslog. Nadležnost Komisije se proširuje i na mesto boravišta kako bi usluge dodatne podrške bile dostupnije -npr. ako je dete, učenik ili odrasli smešteno u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu, koja se nalazi na teritoriji druge opštine u odnosu na prebivalište.
U tom slučaju zbirka podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe sadrži i podatke o prebivalište deteta učenika i odraslog, a ako je smešteno u hraniteljskoj porodici ili u ustanovi socijalne zaštite i podatke o mestu boravišta, podatke o hraniteljskoj porodici, odnosno ustanovi socijalne zaštite.
Članom 23. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju definisana je obaveza jedinica lokalne samouprave i to: ,,Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu. Predškolska ustanova, odnosno škola, koja ostvaruje pripremni predškolski program, dužna je da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o deci koja se nisu upisala, koja ne pohađaju redovno ili su prestala da pohađaju pripremni predškolski program, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja pripremnog predškolskog programa. Od kojeg nadležnog organa jedinica lokalne samouprave pribavlja podatke o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa?
Članom 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja o vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakoni, 10/19 i 24/20) je propisano da se u predškolsku ustanovu upisuju sva deca u godini pred polazak u školu. Istim članom definisane su obaveze roditelja, odnosno staratelja, kao i predškolske ustanove, odnosno osnovne škole koja ostvaruje pripremni predškolski program da upiše svako dete uzrasta od pet i po do šest i po godina radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. Stavom 7. istog člana je propisano da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program o deci koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 23. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon, 10/19) je propisano da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program i roditelja, odnosno staratelja, o deci koja si stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa, najkasnije do 1. aprila tekuće godine za narednu godinu.
S obzirom na različite prakse, podela poslova na nivou lokalnih samouprava u vezi sa vođenjem evidencije, smatramo da je matična služba relevantna za ovu vrstu informacija, ako lokalnima aktom nije drugačije određeno.
Kada roditelji podnese zahtev za IOP 2, a škola nije pre toga radila IOP 1, da li se mišljenje komisije da mora da se uradi IOP 1 radi na obrascu 3 ili je dovoljno da se napravi interni dokument kojim bi se predmet zatvorio?
U pitanju je neuobičajena situaciju, kada roditelj iz nekog razloga traži mišljenje IRK za IOP2, a škola nije sprovodila IOP1, tako da nije jednostavno dati odgovor koji bi se odnosio samo na proceduru, a koji bi zanemario kontekst i motivaciju roditelja da podnese ovakav zahtev, kao i razloge zbog kojih škola nije primenjivala IOP1.
Preporuka je da se od roditelja i od škole pribave dodatne informacije, pa na osnovu toga da se odluči na koji način će se uputiti odgovor roditelju, eventualno i školi (i zatvoriti predmet). Oba odgovora treba da budu dovoljno instruktivna kako bi se, u skladu sa propisima, zaštitio najbolji interes deteta. Ukoliko se na osnovu prikupljenih dodatnih informacija proceni da je situacija složena i da učenik ostvaruje pravo na dodatnu podršku u skladu sa Pravilnikom, može se pristupiti proceni potreba za dodatnom podrškom iz sva tri sistema, što bi značilo da se donese zajedničko mišljenje IRK na obrascu 3.
Da li u obrascu 3 kod opisa funkcionisanja deteta sme da stoji tačna dijagnoza deteta, koju je predsednik komisije uzeo iz obrasca 2 predstavnika zdravstva? Da li članovi komisije smeju na svojim obrascima da pišu dijagnoze korisnika (na osnovu priloženih izveštaja specijalista) ili se to ne preporučuje?
Podsećamo da je rad interresornih komisija, koje predstavljaju ključni mehanizam u sprovođenju obrazovne i socijalne inkluzije, zasnovan na tzv. socijalnom modelu. Iz tog razloga, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, propisano je da članovi IRK treba da posmatraju osobu i njeno funkcionisanje u prirodnom životnom okruženju, sagledaju prepreke za uključivanje i na osnovu toga predlože mere dodatne podrške.
Obrasci 2 i 3, koji su sastavni deo pravilnika, sadrže polja u koja se unose podaci koji su u skladu sa navedenim principima rada IRK. U Obrazac 2, u polje pod nazivom „Izvori informacija/podataka“, kako je navedeno u fusnoti, član Komisije navodi nalaze, mišljenja i izveštaje priložene uz zahtev (obrazac broj 1) i druga dokumenta koja je koristio, po potrebi. Ovde se ne unosi sadržaj tih nalaza ili izveštaja, već se navodi izvor.
U istom obrascu, u polje pod nazivom „Opis funkcionalnog statusa deteta, učenika ili odraslog“ u fusnoti 4 se nalazi sledeća instrukcija:
Član komisije opisuje funkcionalni status deteta, učenika odnosno odraslog uzimajući u obzir:
Dakle, u obrascima u koje se unosi mišljenje člana, kao i zajedničko mišljenje IRK, nigde nije predviđeno da se upisuje dijagnoza, kako zbog zaštite podataka o ličnosti, tako i zbog činjenice da funkcionisanje osoba sa istom dijagnozom može biti veoma različito. Autentičan opis funkcionisanja osobe, njenih jakih strana i kapaciteta je polazište za planiranje dodatne podrške.
Da li prosvetni inspektori opštine moraju napraviti poseban opštinski plan za prosvetnu inspekciju u skladu sa Zakonom o inspekcijsko nadzoru?
Članom 10. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS” br.36/15, 44/18-dr.zakon i 95/18) propisana je obaveza planiranja inspekcijskog nadzora. Ovaj član propisuje i sadržinu godišnjeg plana rada. Važno je napomenuti da stav 8. i 9. istog člana uređuju da “Ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora.
Nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana određenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.„
U skladu sa tim, Plan inspekcijskog nadzora u oblasti prosvete uređen je članom 20. Zakona o prosvetnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018) koji glasi:
„Godišnji plan inspekcijskog nadzora donosi se za školsku odnosno radnu godinu čije je trajanje utvrđeno zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.”
Dakle, opštinska prosvetna inspekcija donosi godišnji plan inspekcijskog nadzora, a jedina razlika je u periodu za koji se plan donosi. Prosvetni inspektor planira nadzor za jednu školsku, odnosno radnu godinu (a ne za kalendarsku godinu).