U okviru Stručnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu, u delu koji se odnosi na formiranje odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici/deca prema individualnom obrazovnom planu (IOP) navedeno je:

„U postupku ispitivanja deteta upisanog u osnovnu školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili za intenzivnom dodatnom podrškom detetu. Škola odmah upućuje dete na Interresornu komisiju i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.“

Navedeni deo Stručnog uputstva treba tumačiti u skladu sa čl. 76. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), stav 3. i stav 4. kojim je propisano sledeće:

„Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.

IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.“

Na ovim zakonskim odredbama se temelji Pravilnik o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje kojim je čl. 3, 4. i 5. propisana postupnost u donošenju odluke o nivou podrške koja je potrebna učeniku. Pravilnik upućuje na to da je potrebno da se upozna dete/učenik i način njegovog funkcionisanja da bi se sagledala i predložila najdelotvornija dodatna podrška za konkretno dete.

Podsećamo i da je istim pravilnikom, čl. 12. uređen način na koji se podržava tranzicija dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška: „Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.“

Iz ove odredbe proizilazi da su za članove IRK, kao i za školu, u situaciji kada se pripremaju za uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u obrazovanje, ključne informacije iz predškolske ustanove u kojoj je dete pohađalo pripremni predškolski program. Ukoliko je dete tokom predškolskog vaspitanja i obrazovanja imalo plan individualizacije ili IOP, i za koje je realizovan plan tranzicija, može se očekivati da će isti nivo podrške biti potreban i na početku osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko to nije slučaj, neophodna je dosledna primena Pravilnika o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.

Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, mišljenja IRK je, između ostalog, neophodno ako učenik treba da pređe na obrazovanje po IOP2 (individualni obrazovni plan sa izmenjenim ishodima), ali IRK „ne odobrava“ IOP1, već je to u nadležnosti škole.

Sa druge strane, u skladu sa ZOSOV, škola koja je prilikom upisa prepoznala da je detetu potreban intenzivna podrška treba da se obrati IRK kao bi se pre polaska u školu npr. uklonile arhitektonske barijere, obezbedio lični pratilac ili neko pomagalo kao što je elektronska lupa i sve drugo što je u nadležnosti IRK prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom.

Dakle, za prelazak na IOP1 nakon sprovedenog plana individualizacije nije potrebno mišljenje IRK, i preporučujemo da to bude odgovor IRK školi koja se obratila Komisiji isključivo za ovaj vid podrške.

Prema članu 55. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon), dete starosti od šest do šest i po godina može se upisati u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti. Ovu proveru vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.

Ova odredba se pre svega odnosi na decu koja brže napreduju u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. U toku provere spremnosti za raniji polazak u osnovnu školu procenjuje se da li je dete (uzrasta od 6 do 6 i po godina) dostiglo nivo spremnosti za školu prosečnog sedmogodišnjaka, tj. da li je na tom nivou njegova socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj.  Odluku o prevremenom upisu u prvi razred donosi osnovna škola i nije nam  poznata praksa prevremenog upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koji se dete ne može upisati bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja.

Ukoliko dete nije uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, preporuka je da se uključi i pre polaska u obavezni pripremni predškolski program.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)  u članu 189. uređuje da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva, između ostalog, za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca. Ovim zakonom nije eksplicitno utvrđeno pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca već je formiran pravni osnov da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva u tu svrhu. Pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca bi trebalo da bude utvrđeno propisima JLS kao i način i uslovi ostvarivanja tog prava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u Mišljenju br. 07-00-44/2015-02 od 20. aprila 2015. godine zauzela stav da utvrđivanje delatnosti, usluga i aktivnosti iz oblasti obrazovanja za koje se izdvajaju sredstva iz budžeta JLS ujedno predstavlja utvrđivanje prava građana.

Bez obzira na navedena tumačenja odredbi Zakona, za obezbeđivanje smeštaja učenika u internat od strane JLS, nije potrebno tražiti saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti. Naime, pomenute odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti uređuju pravo građana na Pomoć za osposobljavanje za rad. Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Radi se o različitom  instrumentu podrške u odnosu na odredbe  člana 189. ZOSOV. Samo se procena potreba za korišćenjem  pomoći za osposobljavanje za rad vrši u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja. U svemu ostalom se radi o pravu iz socijalne zaštite za čije obezbeđivanje se izdvajaju sredstva iz Budžeta Republike Srbije uz primenu principa učešća korisnika u ceni usluga koji se primenjuje na sve usluge smeštaja u oblasti socijalne zaštite.

Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisuje proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP. Ova procedura podrazumeva postupnost, tako da je ustanova u obavezi da najpre radi inicijalni pedagoški profil, da onda obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da u jednom periodu primenjuje različite strategije prilagođavanja prema planu individualizacije i na osnovu evaluacija ovog plana donese odluku i uvede (uz prethodnu saglasnost roditelja) IOP1. Tek nakon primene IOP1, ukoliko se pokaže da dete ne napreduje i ne ostavruje očekivane obrazovne ishode, može se podneti zahtev IRK za prelazak na IOP2 (program nastave i učenja sa izmenjenim ciljevima i ishodima).

Ovu proceduru treba poštovati za svako dete, bez obzira na nivo funkcionalnosti, jer je suština da se tokom perioda pre uvođenja IOP2 upozna dete, utvrde njegove jake strane i kapaciteti i testiraju različite strategije prilagođavanja. Bez ovakve procedure nema kvalitetnog pedagoškog profila niti dobrog plana individualizacije, što su sve elementi IOP-a i preduslov za kvalitet samog IOP-a.

Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole/ predškolske ustanove traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.

Upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, prema čl. 4, stav 1. tačka (4) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", br. 80/2018), upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, je jedna od mera iz prve grupe mera za koje se realizuju na osnovu mišljenja IRK. Ovo je dovoljan osnov da se dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a škola u koju se dete upiše obavezna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.

U skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisana proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP. 

U situaciji kada  se škola obraća Interresornoj komisiji za donošenje IOP2 za učenika, potrebno je da uz zahtev dostave i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode je učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika.

Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.

Nakon opservacije i razmatranja prikupljene dokumentacije moguće je da IRK u svom mišljenju predloži obrazovanje po IOP2 za jedan nastavni predmet.