Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 37. Zakona o kulturi propisano je sledeće: "Osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo." S obzirom da je vršilac dužnosti lice zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključen je aneks ugovora o radu. Da li je neophodno da vršiocu dužnosti miruje radni odnos u ustanovi za vreme obavljanja funkcije?
Članom 37. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) predviđeno je da osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo. Vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora iz stava 1. ovog člana. Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor kandidata za direktora iz člana 36. stav 1. ovog zakona. Vršilac dužnosti direktora ima sva prava, obaveze i ovlašćenje direktora.
Član 79. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada između ostalog i zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Imajući u vidu da iako se radi o vršiocu dužnosti direktora ustanove, to lice ipak vrši funkciju i ima pravo na mirovanje radnog odnosa kod poslodavca.
Ko potpisuje, odnosno ko odlučuje o pravu na godišnji odmor direktora ustanove, u konkretnom slučaju direktora ustanove kulture?
Članom 44. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) kao jedna od nadležnosti upravnog odbora ustanove kulture navedeno je i da upravni odbor zaključuje ugovor o radu sa direktorom, na određeno vreme, do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja, a kada je za direktora imenovano lice koje je već zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključuje aneks ugovora o radu, u skladu sa zakonom o radu.
S obzirom na navedeno, i ostala akta iz radnog odnosa direktora ustanove donosiće upravni odbor te ustanove.
Predškolska ustanova je podnela zahtev IRK za angažovanjem pedagoškog asistenta u radu sa detetom. Da li je to u nadležnosti IRK, s obzirom da je opština osnivač Predškolskoj ustanovi?
Pravilnik o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Sl. glasnik RS“, br. 87/2019), članom 3. definiše institut pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom čija je uloga da pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.
Odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počeće da se primenjuju nakon izmene Uredbe o Katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Ovi akti se trenutno nalaze u proceduri usvajanja. Po njihovom usvajanju stvoriće se uslovi za angažovanjem pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Angažovanje pedagoških asistenata nije u nadležnosti IRK. Kao članovi interresorne komisije, prilikom davanja mišljenja, mogu se koristiti preporuke iz treće grupe mera – ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije.
U ovom konkretnom slučaju može se informisati predškolska ustanova o proceduri koja je u toku i koja se odnosi na usvajanje akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za pedagoškog asistenta.
Takođe, potrebno je da se ustanova informiše da pedagoški asistent nije personalizovana podrška, već se dodeljuje obrazovno-vaspitnoj ustanovi za grupu dece, što znači da će ustanova moći da podnese zahtev za angažovanjem pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u slučaju da je u ustanovi veći broj dece kojima je potrebna ova vrsta podrške.
Kome se obratiti kada nadoknada za rad interresorne komisije nije plaćena od jula 2022. godine?
Pravni osnov za formiranje i rad interresorne komisije propisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. Zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021).
Član 77. stav 3. propisuje:
„Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.“
Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS", br. 80/2018) bliže je uređeno finansiranje rada članova IRK. U članu 5. stav 1. ovog pravilnika stoji: „Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.“
Poslednji stav člana 5. ovog Pravilnika glasi: „Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članovima Komisije u skladu sa zakonom. Naknada za rad stalnom i povremenom članu komisije isplaćuje se na osnovu donetog mišljenja Komisije.“
Za neplaćenu nadoknadu za rad interresorne komisije treba se obratiti jedinici lokalne samouprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao IRK.
Na koji način se može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu na ime prevoza dece do škole i nazad? Da li važe isti uslovi za decu u osnovnim i srednjim školama?
Član 189. Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja definiše da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i sredstva za prevoz dece i učenika i to:
„Prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja;
U budžetu jedinice lokalne samouprave mogu da se obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i učenika koji pohađaju nastavu u dualnom obrazovanju koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od škole,odnosno od prostorija poslodavca kod kojeg obavljaju učenje kroz rad, kao i u slučajevima kada su škola, odnosno prostorije poslodavca kod kojeg učenici obavljaju učenje kroz rad na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave.”
Kako ovim članom Zakona nije definisana vrsta prevoza svaka jedinica lokalne samouprave može svojim aktima da bliže definiše i kriterijume. Ima primera gde pojedine opštine odlukom Opštinskog veća donose rešenja o isplati sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave direktno roditeljima ako se utvrdi da ne postoji ni jedan javni prevoz koji može da obezbedi prevoz učenika do škole. Opštnsko veće ovu odluku donosi na osnovu pravilnika koji je sačinjen za teritoriju svoje nadležnosti pa to npr. može da bude Pravilnik o prevozu učenika ili Pravilnik o finansijskoj podršci porodici. Takođe, za donošenje odluke Opštinskog veća postoji i zakonski osnov u Zakonu o finansijskoj podršci roditelju.