Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li obrazovna ustanova sa smetnjama u razvoju sa domom za smeštaj i ishranu učenika, može da ima osnov za potpisivanje ugovora sa opštinom odnosno jedinicom lokalne samouprave čije dete ima prebivalište, ako se dete nalazi u hraniteljskoj porodici?
Članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) propisano je da se jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, između ostalog, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje). Dakle ne postoji prepreka da JLS razvije program podrške obrazovanju dece koji podrazumeva smeštaj u učenički dom. Svakako ne postoji smetnja da ovim programom budu obuhvaćena deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su smeštena u hraniteljske porodice kao i deca u drugim životnim okolnostima. Uslovi za korišćenja ovakvog vida podrške kao i postupak u kom se takva podrška odobrava učenicima sa teritorije određene JLS su u potpunosti u nadležnosti organa JLS.
Prema članu 107. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) kao jedan od vidova materijalne podrške utvrđena je Pomoć za osposobljavanje za rad koja, između ostalog, obuhvata troškove smeštaja u učenički dom. Ukoliko dete ostvari pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, izdvajanje JLS za iste troškove bi nesumnjivo predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer bi se u opisanom slučaju obezbeđivala sredstva za istu vrstu troškova iz dva izvora javnih sredstava. Takođe, istovremeni ugovorni odnos doma učenika sa Centrom za socijalni rad i sa JLS za pružanje usluge smeštaja u učenički dom istom detetu, bio bi ozbiljan prekršaj u poslovanju te ustanove. Međutim, ukoliko prethodno nije detetu priznato pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, ne postoji prepreka da sredstva u ovu svrhu budu izdvojena iz budžeta JLS u skladu sa odgovarajućim odlukama nadležnih organa JLS.
Član 10a. Pravilnik o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finansira Republika („Sl. glasnik RS", br. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) predviđa da se hranitelju isplaćuje naknada za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici, kao i naknada za rad hranitelja. Hranitelju pripadaju navedene naknade i za vreme dok se dete nalazi na internatskom smeštaju radi školovanja, s tim što je hranitelj u obavezi da od iznosa sredstava ovih naknada redovno izmiruje troškove internatskog smeštaja. Izdvajanje sredstava iz budžeta JLS za internatski smeštaj deteta koje koristi uslugu hraniteljstva bi predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer je obaveza hranitelja da podmiruje ovu vrstu troškova, prethodno utvrđena. JLS može da izdvoji sredstva za smeštaj deteta u dom učenika ukoliko visina troškova smeštaja u dom učenika prelazi visinu naknada koje se isplaćuju hranitelju i to u iznosu razlike između visine naknada hranitelju i iznosa troškova smeštaja u učenički dom.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za pohađanje nastavnog programa za učenika po IOP2 u osmom razredu osnovne škole i da po tome polaže završni ispit. U mišljenju psihologa škole piše da je prošla primena IOP1 i da je u najboljem interesu deteta pohađanje nastave po IOP2.
Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja Interresorne komisije. S obzirom da se učenik obrazovao u skladu sa IOP1, potrebno je da uz zahtev škola dostavi i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se vrši radi procene ostvarenosti ciljeva i ishoda utvrđenih IOP-om. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode је učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika. Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Svaki član Interresorne komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete, učenika i odraslog; iz razgovora sa detetom, učenikom ili odraslim; uvidom u podatke o školskim postignućima; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka koji su priloženi.
U okviru zajedničkog mišljenja komisije, tj. u individualnom planu podrške učeniku može biti predloženo i prilagođavanje završnog ispita.
Važno je voditi računa o rokovima jer je škola u obavezi da obavesti i nadležnu Školsku upravu o potrebi za prilagođavanjem završnog ispita za učenika.
Koji su koraci u vezi odobravanja za kućno obrazovanje deteta? Da li se škola prvo obraća nadležnom ministarstvu za dobijanje saglanosti za kućno obrazovanje, pa onda podnosi zahtev IRK, ili škola na osnovu donetog mišljenja IRK dostavlja nadležnom ministarstvu za odobravanje kućnog obrazovanja deteta?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/2018), škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju i to za učenike koji zbog zdravstvenih smetnji ne mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Izuzetno, nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju može da ostvaruje i škola u bolnici, ukoliko je učenik usled zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti sprečen da pohađa nastavu u školi, do kraja školske godine ili duže od godinu dana.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju.
Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje Interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje Interresorne komisije.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja Interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za dete koje treba da se upiše u prvi razred u specijalno odeljenje za primenu IOP2? Dete je prošlo primenu IOP1 u vrtiću. Shodno tome da li dete treba da prođe primenu IOP1 u školi u kojoj se upisuje, ili škola može da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za IOP2?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (Službeni glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“
Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku. Škole za učenike sa smetnjama u razvoju i odeljenja za učenike sa smetnjama u razvoju su obrazovna okruženja u koja se uključuju učenici kojima je potrebna specifična i intenzivna dodatna podrška, a put uključivanja u ove škole i odeljenja ja zamišljen tako da se dešava nakon što se iscrpu sve mogućnosti dodatne podrške koju dete može da dobije u redovnom sistemu obrazovanja.
U pojedinačnim slučajevima, u zavisnosti od nivoa funkcionalnosti deteta i kada proceni da je to u najboljem interesu deteta, Interresorna komisija u okviru svog mišljenja može da predloži upis u školu ili odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju (član 4. mera (4) iz prve grupe mera: „upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju“). U situaciji koju opisujete, kada je za dete u predškolskoj ustanovi vaspitno-obrazovni rad organizovan po IOP1, smatramo da IRK nema dovoljno dokaza da u mišljenju za dete koje polazi u prvi razred predloži IOP2.
Sa druge strane, osnovna škola u koju se dete upisuje, dužna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, i da najpre za učenika uradi pedagoški profil i plan individualizacije, a nakon evaluacije plana individualizacije, tim za dodatnu podršku može direktoru škole da podnese predlog za utvrđivanje prava na IOP.
Da li za pokretanje postupka procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podršeke detetu, učeniku i odraslom, saglasnost može dati i hranitelj?
Član 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se pokretanje postupka procene potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom vrši:
U slučaju da je dete smešteno u hraniteljsku porodicu saglasnost daje zakonski zastupnik deteta. Centar za socijalni rad nadležan za organizovanje zaštite deteta, odnosno hraniteljske porodice je u obavezi da vas informiše ko vrši funkciju zakonskog zastupnika za konkretno dete.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene (Obrazac 1) sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj i pol deteta, učenika i odraslog, datum, mesto i opštinu rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je dete ili učenik smešten u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite i podatke o hranitelju, odnosno ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.