Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način postupa IRK kada zahtev za dodatnom podrškom u obrazovanju podnosi škola, a bez saglasnosti roditelja?
Novim Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom iz 2018. godine, uređeno je da postupak procene potreba za dodatnom podrškom pored roditelja/ zakonskog zastupnika i obrazovne, zdravstvene ili socijalne ustanove uz obaveznu saglasnost roditelja, može pokrenuti i ustanova po službenoj dužnosti.
Predlog ove dopune Pravilnika je potekao od praktičara zbog izuzetnih situacija kada odbijanje roditelja da sarađuje sa predstavnicima obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite može da se podvede pod nebrigu i zanemarivanje deteta, a što dalje može imati ozbiljne pravne posledice u pogledu starateljstva nad detetom. Zbog toga mogućnost pokretanja postupaka po službenoj dužnosti ustanove treba da koriste oprezno, kao krajnju meru.
Iz ovog razloga, pre nego što podnese predlog za pokretanje procene za dodatnom podrškom po službenoj dužnosti, ustanova koja pokreće inicijativu je dužna da obavesti nadležni organ starateljstva radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti, kao i da obavi savetodavni rad sa roditeljima/zakonitim zastupnikom.
Preporučujemo da IRK koja dobije predlog o pokretanju postupka procene za dodatnom podrškom po službenoj dužnosti od ustanove koja je pokrenula inicijativu traži dokaze da je obavešten nadležni organ starateljstva, kao i da je ustanova realizovala savetodavni rad sa roditeljima. Sledeći korak bi bio da se obave konsultacije sa nadležnim organom starateljstva koji će, najverovatnije, morati da se uključi kako bi se procena potrebe za dodatnom podrškom sprovela u prirodnom životnom okruženju deteta.
Da li teritorijalni sportski savez može, od sredstava koja za svoj godišnji program rada dobija iz budžeta lokalne samouprave, da kupi novo ili polovno putničko kombi vozilo za sopstvene potrebe (i potrebe svojih članova) i da li može da izvrši izmenu (rebalans) finansijskog plana u toku godine, kako bi predvideo tu vrstu rashoda, ako ona nije bila predviđena finansijskim planom koji je dat u okviru godišnjeg programa prilikom konkurisanja za sredstva?
Teritorijalni sportski savez može da, od sredstava za godišnji program, izvrši nabavku novog ili polovnog putničkog kombi vozila.
Naime u obrascu 1. kojim se pravdaju budžetska sredstva za godišnje programe sportskih organizacija pod tačkom 31. predviđena je kupovina i iznajmljivanje vozila.
Obrazac 1. je sastavni deo Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.
Naravno potrebno je imati u vidu da sredstva namenjena za godišnji program moraju biti realizovana do 31. decembra tekuće godine a takođe i to da ukoliko iznos predviđen za ovu svrhu prevazilazi godišnji iznos za koji je neophodno da se početkom godine planom predvidi procedura javne nabavke te da se kroz postupak javne nabavke izvrši kupovina ovog dobra.
Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019) u članu 27. navedeno je da se za nabavku dobara čija je procenjena vrednost 1.000.000,00 dinara ili veći, obavezno se vrši postupak javne nabavke.
U izmenama idopunama Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta - (,,Službeni glasnik RS”, br. 64/16 i 18/2020), navedeno je da je moguće izvršiti izmenu – rebalans finansijskog programa.
U članu 40, stav 3. se navodi – „Izmene finansijskog plana raspodele odobrenih sredstava za realizaciju programa van slučajeva iz stava 1. ovog člana, nosilac godišnjeg programa može da izvrši samo ukoliko pre realizacije promene podnese Ministarstvu revidirani finansijski plan programa i dobije prethodnu saglasnost Ministarstva“. Obzirom da se u ovom članu Pravilnika navodi „ministarstvo“ u Pravilniku o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u jedinici lokalne samouprave – koje je jedinica lokalne samouprave morala da uskladi sa najnovijim pravilnikom (u skladu sa članom 138, stav 1. Zakona o sportu, „Službeni glasnik RS“, broj 10/16.), bilo bi navedeno „opština“ ili „grad“.
Ovo posebno naglašavamo jer prema našim saznanjima jedan broj jedinica lokalne samouprave nije uskladio svoje pravilnike, te samim tim mogućnost ovakve izmene godišnjeg plana po starom pravilniku nije moguće.
U situaciji kada jedinica lokalne samouprave eventualno da saglasnost (ali nije u obavezi da prihvati izmenu finansijskog dela godišnjeg plana), tek nakon toga može da se realizuje konkretna izmena.
Da li dete koje pohađa razvojnu grupu u Predskolskoj ustanovi ima pravo na besplatne putne troškove od kuće do vrtića, s obzirom da je udaljenost od vrtića 13 km od kuće, i da li to pravo može da ostvari i detetov lični pratilac?
U članu 189. stav 1 tačka 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18- dr. zakon, 10/19 i 6/20) propisano je da se u budžetu jedinica lokalne samouprave obezbeđuju sredstva između ostalog i za “ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.”
Kako prevoz dece i učenika pripada merama podrške koje se finansiraju iz sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave, u članu 189. stav 1 tačka 5 Zakona je propisano da se između ostalog sredstva obezbeđuju i „za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.“
Član 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS, broj 80/18) uređuje da prilikom procene potreba za dodatnom podrškom nadležna Komisija može da preporuči tri vrste mera dodatne podrške. Drugoj grupi mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije, pripada obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja.
Da li se odredba iz člana 138. stav 4. Zakona o sportu da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20 % sredstava odnosi samo na: a) sredstva predviđena određenom programskom aktivnošću – konkretno: 1301-0001 Podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima (ekonomska klasifikacija: 481000 – DOTACIJE NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA), b) sredstva predviđena određenim program u celini: 1301 - RAZVOJ SPORTA I OMLADINE, računajući ekonomske klasifikacije: 481000 - DOTACIJE NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA i 511000 - ZGRADE I GRAĐEVINSKI OBJEKTI (bez posebne glave: 4.05 – USTANOVA ZA SPORT), ili v) ukupna sredstva predviđena za finansiranje sporta u datoj godini od strane jedinice lokalne samouprave (funkcionalna klasifikacija: 810 – Usluge rekreacije i sporta, računajući i glavu: 4.05 – USTANOVA ZA SPORT)? Da li se odredba iz člana 138. stav 4. Zakona o sportu da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20 % sredstava odnosi samo na godišnje programe, ne obuhvatajući i posebne programe, ili na ukupan iznos koji mogu da dobiju od strane lokalne samouprave u toku jedne kalendarske godine?
Zakonom o sportu (“Službeni glasnik RS”, broj 10/2016.) jasno je navedeno (kako ste i sami konstatovali) u članu 138. stav 4.“Jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može se odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, …”
Ovo se odnosi na predloge godišnjih programa organizacija iz oblasti sporta što je saglasno programskoj aktivnosti iz budžeta Podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima.
Treba imati u vidu da sa navedeni godišnji programi moraju odnositi na konkretne potrebe i interese građana navedene u članu 138. stav 5. Zakona, i one koje se odnose na posebne programe - što je navedeno u članu 137. Zakona o sportu.
Jedinice lokalne samouprave opredeljuju sredstva iz budžeta za godišnje, i ukoliko su predvidele, zasebno i za posebne programe, te se ograničenje maksimalnog iznosa od 20% od ukupnih sredstava odnosi na sredstva za godišnje programe.
Naravno potrebno je da se obrati posebna pažnja da se u okviru posebnih programa (ukoliko su predviđena sredstva u budžetu za ovu namenu) ne pojave aktivnosti koje se uključene u godišnji program pojedinih sportskih organizacija, odnosno da su “duplirani” kako bi se “prevazišlo” ograničenje od 20% i posebno da se konkretno odnose na tačke 4), 9), 11) i 15) člana 137. stav 1. Zakona o sportu.
Nosioci programa koji podnesu godišnji program kojim su obuhvaćeni i posebni programi, ne mogu za iste aktivnosti da podnesu i poseban program po javnom pozivu.
Dakle, navedena odredba iz člana 138. stav 4. Zakona o sportu da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava odnosi se samo na sredstva predviđena određenom programskom aktivnošću – konkretno: 1301-0001 Podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima – (ekonomska klasifikacija 481000 – Dotacije nevladinim organizacijama i odnosi se samo na godišnje programe i ne obuhvata posebne programe.
Posebno napomenemo da je tumačenje Zakona o sportu isključivo u domenu Ministarstva omladine i sporta.
Da li predstavnik sistema socijalne zaštite Interresorne komisije mora biti stručni radnik na poslovima socijalne zaštite (voditelj slučaja, pedagog) ili može biti i pravnik zaposlen u ustanovi Centra za socijalni rad?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80/18) u članu 5. reguliše ko su članovi interresorne komisije. Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 1/212) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“.
Prema ovom Pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član Interresorne komisije.