Teritorijalni sportski savez može da, od sredstava za godišnji program, izvrši nabavku novog ili polovnog putničkog kombi vozila.

Naime u obrascu 1. kojim se pravdaju budžetska sredstva za godišnje programe sportskih organizacija pod tačkom 31. predviđena je kupovina i iznajmljivanje vozila.

Obrazac 1. je sastavni deo Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.

Naravno potrebno je imati u vidu da sredstva namenjena za godišnji program moraju biti realizovana do 31. decembra tekuće godine a takođe i to da ukoliko iznos predviđen za ovu svrhu prevazilazi godišnji iznos za koji je neophodno da se početkom godine planom predvidi procedura javne nabavke te da se kroz postupak javne nabavke izvrši kupovina ovog dobra.

Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019) u članu 27. navedeno je da se za nabavku dobara čija je procenjena vrednost 1.000.000,00 dinara ili veći, obavezno se vrši postupak javne nabavke.

U izmenama idopunama Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta - (,,Službeni   glasnik RS”, br. 64/16 i 18/2020), navedeno je da je moguće izvršiti izmenu – rebalans finansijskog programa.

U članu 40, stav 3. se navodi – „Izmene finansijskog plana  raspodele odobrenih sredstava za realizaciju programa van slučajeva iz stava 1. ovog člana, nosilac godišnjeg programa može da izvrši samo ukoliko pre realizacije promene podnese Ministarstvu revidirani finansijski plan programa i dobije prethodnu saglasnost Ministarstva“. Obzirom da se u ovom članu Pravilnika navodi „ministarstvo“ u Pravilniku o odobravanju i finansiranju  programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u jedinici lokalne samouprave – koje je jedinica lokalne   samouprave morala da uskladi sa najnovijim pravilnikom (u skladu sa članom 138, stav 1. Zakona o sportu, „Službeni glasnik RS“, broj 10/16.), bilo bi navedeno „opština“ ili „grad“.

Ovo posebno naglašavamo jer prema našim saznanjima jedan broj jedinica lokalne samouprave nije uskladio svoje pravilnike, te samim tim mogućnost ovakve izmene godišnjeg plana po starom pravilniku nije moguće.

U situaciji kada jedinica lokalne samouprave eventualno da saglasnost (ali nije u obavezi da prihvati izmenu finansijskog dela godišnjeg plana), tek nakon toga može da se realizuje konkretna izmena.         

U članu 189. stav 1 tačka 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18- dr. zakon, 10/19 i 6/20) propisano je da se u budžetu jedinica lokalne samouprave obezbeđuju sredstva između ostalog i za “ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.”

Kako prevoz dece i učenika pripada merama podrške koje se finansiraju iz sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave, u članu 189. stav 1 tačka 5 Zakona je propisano da se između ostalog sredstva obezbeđuju i „za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.“

Član 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS, broj 80/18) uređuje da prilikom procene potreba za dodatnom podrškom nadležna Komisija može da preporuči tri vrste mera dodatne podrške. Drugoj grupi mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije, pripada obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja.

Zakonom o sportu (“Službeni glasnik RS”, broj 10/2016.) jasno je navedeno (kako ste i sami konstatovali) u članu 138. stav 4.“Jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može se odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava JLS predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, …” 

Ovo se odnosi na predloge godišnjih programa organizacija iz oblasti sporta što je saglasno programskoj aktivnosti iz budžeta Podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima.

Treba imati u vidu da sa navedeni godišnji programi moraju odnositi na konkretne potrebe i interese građana  navedene u članu 138. stav 5. Zakona, i one koje se odnose na posebne programe - što je navedeno u članu 137. Zakona o sportu.

Jedinice lokalne samouprave opredeljuju sredstva iz budžeta za godišnje, i ukoliko su predvidele, zasebno i za posebne programe, te se ograničenje maksimalnog iznosa od 20% od ukupnih sredstava odnosi na sredstva za godišnje programe.

Naravno potrebno je da se obrati posebna pažnja da se u okviru posebnih programa (ukoliko su predviđena sredstva u budžetu   za ovu namenu) ne pojave aktivnosti koje se uključene u godišnji program pojedinih sportskih organizacija, odnosno da su “duplirani” kako bi se “prevazišlo” ograničenje od 20% i posebno da se  konkretno odnose na tačke 4), 9), 11) i 15) člana 137. stav 1. Zakona  o sportu.

Nosioci programa koji podnesu godišnji program kojim su obuhvaćeni i posebni programi, ne mogu za iste aktivnosti da podnesu i poseban program po javnom pozivu.

Dakle, navedena odredba iz člana 138. stav 4. Zakona o sportu da se jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može odobriti više od 20% sredstava odnosi se samo na sredstva predviđena određenom programskom aktivnošću – konkretno: 1301-0001 Podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima – (ekonomska klasifikacija 481000 – Dotacije nevladinim organizacijama i odnosi se samo na godišnje programe i ne obuhvata posebne programe.

Posebno napomenemo da  je tumačenje Zakona o sportu isključivo u domenu Ministarstva omladine i sporta.

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80/18) u članu 5. reguliše ko su članovi interresorne komisije. Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.

Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 1/212) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:

„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“.

Prema ovom Pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član Interresorne komisije.

Formiranje jaslenih i vaspitnih grupa u okviru predškolske ustanove nije u nadležnosti interresornih komisija, već je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje su i osnivači.

U nastavku dajemo pregled izvoda iz Zakona koji se odnose na osnivanje predškolske ustanove, obavljanje delatnosti van sedišta i o organizaciji vaspitno-obrazovnog rada.

Članom 9. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da:

“Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mreži predškolskih ustanova.

Izuzetno, ako ne postoje uslovi za osnivanje predškolske ustanove u skladu sa stavom 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da osnuje predškolsku ustanovu sa manjim, odnosno većim brojem vaspitnih grupa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost iz stava 2. ovog člana, daje nadležni organ autonomne pokrajine.”

Članom 12. istog Zakona propisano je da:

“Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.

Predškolska ustanova, koja ima rešenje o verifikaciji, može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju - objektu predškolske ustanove, školi ili drugom prostoru, ako ispunjava uslove u skladu sa Zakonom.

Odluku o obavljanju delatnosti van sedišta donosi upravni odbor, a ustanova može početi sa obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana po dobijanju rešenja o verifikaciji i saglasnosti Ministarstva.

Vaspitno-obrazovni rad van sedišta ostvaruje se uz uvažavanje specifičnosti koje proističu iz fizičke odvojenosti od predškolske ustanove.

Član 30. istog Zakona propisuje:

Vaspitno-obrazovni rad sa decom organizuje se u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu.

Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta.

Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, istog uzrasta, jeste:

Izuzetno od stava 3. ovog člana, broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, jeste:

• na bolničkom lečenju
• sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - razvojna grupa.
  

Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar.”