Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se kod isplate jubilarne nagrade za zaposlenog domara u školi računati i godine provende u radnom odnosu u mesari?
Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:
“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,
5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”
Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.
Na koji način rešiti pitanje nadoknade toškova prevoza učenika osnovne škole koji jedan deo relacije pešače, a jedan deo relacije koriste javni prevoz (podrazumeva se da je mesto stanovanja udaljeno više od četiri kilometra od sedišta škole)?
Razumemo da JLS namerava da poveća pravednost i obezbedi jednake šanse za svu decu sa teritorije opštine, posebno decu iz ruralnih oblasti, u skladu sa čl 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da obezbedi prevoz ili nadoknadu troškova prevoza svoj deci i učenicima koji su uključeni u obavezno obrazovanje i vaspitanje.
U skladu sa nedležnostima, JLS vrši nabavka usluge prevoza na osnovu dostavljenih relacija od strane škola odakle učenici putuju. U praksi, ukoliko nema već uspostavljene relacije, JLS moze da istu uključi prilikom raspisvanja nabavke usluge prevoza. Postoji mogućnost da JLS dotira prevoznicima sredstva za prevoz nerentabilnih linija.
Takođe, JLS može donošenjem određenog akta, npr. Pravilnika o dodatnoj finansijskoj podršci porodici sa decom, definiše na koji način bi se ostvarilo navedeno pravo, npr.da se refundiraju troškove prevoza roditeljima od mesta stanovanja do mesta prvog autobuskog stajališta, i sl i da definiše kriterijum kojima se rukovodi u odobravanju ove ili neke slične mere.
U članu 4. Pravilnika o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu stoji: „Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva .“ Da li ovo znači da usluge pedagoškog asistenta mogu da koriste samo deca koja pohađaju nastavu prema IOP-u 2?
Angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisano je Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Službeni glasnik RS“, broj 87/2019).
Članom 3. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima“.
Članom 4. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2). Dodatna podrška i pomoć se odnose između ostalog na:
1) pružanje pomoći u izradi zadataka, odnosno podrške u učenju i motivisanju na učenje i učešće u vannastavnim aktivnostima, kao i podršku u komunikaciji u ustanovi;
2) pružanje pomoći u ovladavanju asistivnom tehnologijom i njenom korišćenju;
3) pružanju pomoći i podrške kod uključivanja u vaspitnu grupu, odnosno odeljenje, naročito u periodu tranzicije;
4) pomoć u razvijanju pozitivnog stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;
5) pomoć radi osiguravanja bezbednosti dece i učenika tokom boravka u ustanovi, trajanja nastave u prirodi ili ekskurzije“.
Citirana odredba stava 8 u članu 4. „u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2)“ bliže određuje da se podrška od strane pedagoškog asistenta ostvaruje u skladu sa potrebama koje su iskazane u pedagoškom profilu ili personalizovanom programu nastave i učenja koji je takođe sastavni deo i IOP1 i plana prilagođavanja kroz plan prilagođavanja.
Potrebno je naglasiti da pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije personalizovana usluga već pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.
Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 20.12.2019. godine, ali odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počinju da se primenjuju nakon početka primene akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za tog asistenta.
Važno je naglasiti da su bliži uslovi koje obrazovna ustanova treba da ispuni da bi dobila pedagoškog asistenta regulisana članom 16a Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 73/2016, 45/2018, 106/2020 i 115/2020).
U radu gradske IRK praksa je da mišljenje IRK važi sve do donošenja novog mišljenja/izmene mišljenja. Da li komisija pravilno postupa u stavu da jedno mišljenje važi sve do donošenja novog, pa i mere koje su u njemu predložene, ili je potrebno da roditelj za svaku radnu godinu podnosi zahtev IRK radi predlaganja subvencije za narednu radnu godinu u Predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 50. stav 3. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr.zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr.zakon , 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) propisano je da roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ne učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom boravku u slučaju kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili deca iz materijalno ugroženih porodica. Zakonski osnov za ovu odluku predstavlja član 35. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 – odluka US, 51/2021 – odluka US, 53/2021 – odluka US, 66/2021 i 130/2021) koji propisuje da deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi.
S obzirom da interresorna komisija može u svom mišljenju da preporuči ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom smatramo da je dovoljno da na osnovu prvog mišljenja roditelj može da ostvari pravo na subvenciju bez podnošenja ponovnog zahteva.
Subvencija se ne može ostvariti ukoliko je za to dete ostvareno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, i u tom smislu potrebno je da interresorna komisija prati realizaciju i ostalih preporučenih mera.
Da li je rad opštinskog prosvetnog inspektora, terenski rad ili nije (u odnosu na druge inspekcije)?
Članom 3. stav. 1. tačka 2) Zakona o inspekcijskom nadzoru određeno je da je inspektor je službeno lice sa posebnim ovlašćenjima, obavezama i odgovornostima propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom.
Članom 7. istog zakona propisano je da prema obliku, inspekcijski nadzor može biti terenski ili kancelarijski. Terenski inspekcijski nadzor vrši se izvan službenih prostorija inspekcije, na licu mesta i sastoji se od neposrednog uvida u zemljište, objekte, postrojenja, uređaje, prostorije, vozila i druga namenska prevozna sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju nadziranog subjekta. Kancelarijski inspekcijski nadzor vrši se u službenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i dokumentaciju nadziranog subjekta.
Poslovi prosvetne inspekcije, propisani čl. 7-9. i čl. 13. i 14. Zakona o prosvetnoj inspekciji, kao poverene, obavlja opštinska odnosno gradska uprava. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama Zakona o prosvetnoj inspekciji, prosvetni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad radom ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja; vrši inspekcijski nadzor nad radom ustanova za obrazovanje odraslih i javno priznatih organizatora aktivnosti; vrši inspekcijski nadzor nad radom centara za stručno usavršavanje; vrši inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima.
Imajući u vidu, da se na vršenje inspekcijskog nadzora od strane prosvetnog inspektora primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje inspekcijski nadzor, a posebno imajuću u vidu ovlašćenja i poslove koje ima i obavlja prosvetni inspektor na lokalnom nivou, mišljenja smo da je rad prosvetnih inspektora terenski.