Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je IRK uopšte nadležna za davanje Zajedničkog mišljenja u ovom slučaju (zahtev povodom uvećanog dečijeg dodatka, za dete koje nije u vaspitno-obrazovnom procesu)?
Interresorna komisija je nadležna za procenu potreba za dodatnom podrškom dece, mladih i odraslih koji su uključeni u obrazovni sistem, što je propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 77. stav 1. koji glasi: „Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom“.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, u članu 1. bliže uređuje sledeće: „Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (u daljem tekstu: dodatna podrška), kao i sastav i način rada interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija).
Odraslim, u smislu ovog pravilnika, smatra se lice koje stiče obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrazovanje odraslih“.
Prema navedenom, za situaciju deteta koje nakon završetka osnovne škole nije upisao srednju školu čime je izgubio status učenika, Interresorna komisija ne može doneti mišljenje jer nije nadležna.
Ostaje mogućnost da se roditelj uputi na ustanove socijalne zaštite kako bi se procenilo da li dečak ima pravo na neku uslugu iz ovog sistema )npr. uključivanje u dnevni boravak i dr.).
Da li dete sa posebnim potrebama koje pohađa redovnu osnovnu školu može da ostvari potrebu za ličnim pratiocem, ako majka nigde ne radi?
Prema Pavilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) “lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.“
Dakle, ličnog pratioca može dobiti dete koje je uključeno u obrazovni sistem, a koje ne može samostalno da zadovolji osnovne životne potrebe. Procenu i odluku o tome da li je detetu potreban podrška ličnog pratioca donosi nadležni centar za socijlani rad. Prema važećim procedurama, za ovu doluku nije neophodno mišljenje inerresorne komisije, ali je rasprostranjena praksa da se mišljenje IRK prilaže uz zahtev. Važno je napomenuti da centar za socijalni rad periodično vrši reviziju odluke, odnosno ponovo procenjuje da li je ova usluga potrebna detetu.
Radni status roditelja, kao i ostvarena druga prava iz oblasti socijalne zaštite ne ograničavaju pravo na ostvarivanje uslugu ličnog pratioca.
Kako se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pri donošenju odluke bi bilo važno da se funkcionisanje deteta sagleda u kontekstu celokupne situacije u kojoj dete živi, kao i u odnosu na kapacitete i resursi obrazovne ustanove koju pohađa.
Da li dete koje pohađa drugi razred, po IOP 1 u sistemu inkluzivnog obrazovanja (u redovnoj školi) a sad se razmatra IOP 2, ima pravo da i nakon stupanja na snagu IOP 2, i dalje pohađa nastavu u redovnoj školi ili škola ima pravo da ga izmesti u specijalno odeljenje (koje je u okviru iste škole)?
Detetu koje pohađa redovnu osnovnu školu po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim programom (IOP1) tim za dodatnu podršku može predložiti prelazak na individualni obrazovni plan sa izmenjenim programom (IOP2) ukoliko i pored svih prilagođavanje i primene različitih mera individualizacije kroz IOP1 učenik ne napreduje u učenju.
Donošenju IOP-a 2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1 tokom najmanje jednog polugodišta. Da bi učenik prešao na IOP2 potrebna je saglasnost roditelja za prelazak na IOP2, uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom (čl. 8 Pravilnika o bližim uputsvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje).
Individualnim obrazovnim planom se, u suštini, utvrđuje nivo podrške koji je potreban učeniku: IOP 1 u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, raspored aktivnosti kao i imenovanje lica koja pružaju podršku ili IOP2 u kojem se, pored svega napred navedenog, planira i prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete. IOP se planira i sprovodi kako bi se učeniku omogućilo da se obrazuje sa svojim vršnjacima, da bude uključen i da u odeljenju koje pohađa može da napreduje sopstvenim tempom.
Prelazak sa IOP-a 1 na IOP 2 ne podrazumeva prelazak učenika u odeljenje ili školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Za prelazak u “specijalno” odeljenje ili ovu vrstu škole je potrebo mišljenje interesorne komisije, a mera se ne može sprovesti bez saglasnosti roditelja.
Koji organ lokalne samouprave određuje predstavnike opštine koji će biti uključeni u rad Timova škole kao što su : Tim za samovrednovanje rada škole; Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; i niz drzgih timova koji u svom sastavu, pored ostalih članova, imaju i po jednog člana-predstavnika lokalne samouprave?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“
Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.
Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.
Članom 37. Zakona o kulturi propisano je sledeće: "Osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo." S obzirom da je vršilac dužnosti lice zaposleno u istoj ustanovi kulture na neodređeno vreme, zaključen je aneks ugovora o radu. Da li je neophodno da vršiocu dužnosti miruje radni odnos u ustanovi za vreme obavljanja funkcije?
Članom 37. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - ispr., 6/2020, 47/2021 i 78/2021) predviđeno je da osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo. Vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora iz stava 1. ovog člana. Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor kandidata za direktora iz člana 36. stav 1. ovog zakona. Vršilac dužnosti direktora ima sva prava, obaveze i ovlašćenje direktora.
Član 79. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada između ostalog i zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Imajući u vidu da iako se radi o vršiocu dužnosti direktora ustanove, to lice ipak vrši funkciju i ima pravo na mirovanje radnog odnosa kod poslodavca.