Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePostovani, Da li je predskolska ustanova u obavezi da izradi pedagoski profil deteta pre donosenja i primene mera individualizacije? Ukoliko nije neophodan pedagoski profil, da li je potrebno da postoji, u pisanoj formi, opservacija deteta od strane vaspitaca i strucnih saradnika?
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje ("Službeni glasnik RS", broj 74/2018) je pravni akt koji pored normi sadrži i jasno uputstvo koje treba da sledi ustanova prilikom utvrđivanja prava na individualni obrazovni plan (IOP), kao i prilikom izrade, primene i vrednovanja IOP-a ili drugih mera dodatne podrške. Pedagoški profil je dokument koji, kada je zasnovan na relevantnim podacima iz različitih izvora, daje jasnu sliku funkcionisanja deteta u okviru četiri domena: Učenje i kako uči; Socijalne veštine; Komunikacija; Samostalnost i briga o sebi, kao i prepoznate potrebe za dodatnom podrškom u svakoj oblasti. Pored funkcionalne procene, pedagoški profil sadrži i nabrojane podrške koje dete dobija u porodici, drugim institucijuama i zajednici. Iz ovih razloga, pedagoški profil je neophodan za planiranje mera dodatne podrške. Možemo reći da od kvaliteta pedagoškog profila zavisi i kvalitet planiranja i delotvornost primene mera individualizacije. Zbog toga je pedagoški profil neophodan kao polazište za dalje planiranje, sprovođenje i praćenje mera dodatne podrške i/ili IOP-a. Član 3. Pravilnika, stav 4–5. glasi: „Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz st. 2 i 3. ovog člana, stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom i roditeljem izrađuje pedagoški profil deteta, učenika, odnosno odraslog (u daljem tekstu: pedagoški profil). Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, učenika, odnosno odraslog i osnov je za planiranje strategija vaspitača za podršku dobrobiti detetu, odnosno individualizovanog načina rada sa učenikom, odnosno odraslim“. Član 4. Pravilnika se odnosi na plan mera individualizacije, a stav 1. glasi: „Na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka (u daljem tekstu: mere individualizacije).“ Podsećamo da su pedagoški profil i plan mera individualizacije važećim Pravilnikom iz 2018. godine postali obavezni deo zvanične školske dokumentacije.
Da li sportsko udruženje koje se sufinansira iz Budzeta grada može utrošiti sredstva na izgradju igrališta ili sportskog terena, izgradnju svlačionica , tribina na igralištu, odnosno da li može ugovarati izvoditi građevinske radove i iste finansirati iz budzetskih srdstava.
Prema Zakonu o sportu, budžetska sredstva se dodeljuju za programe i aktivnosti u oblasti sporta i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Izgradnja objekata nije programska aktivnost sportskog udruženja, već kapitalno ulaganje.
Prema Zakonu o budžetksom sistemu, zabranjuje se korišćenje budžetskih sredstava za sticanje ili uvećanje imovine drugih pravnih lica, osim ako je to izričito propisano posebnim aktom i planirano kao kapitalna investicija JLS.
Odredbama Zakona o udruženjima propisano je da udruženje može raspolagati sredstvima u skladu sa svojom delatnošću, ali ne može budžetskim sredstvima graditi imovinu za sebe, osim ako zakon to izričito dozvoljava.
Dakle, budžetska sredstva dodeljuju se za programske aktivnosti, a ne za stvaranje ili uvećanje imovine privatnog (udruženja građana) subjekta.
Međutim, sportsko udruženje može učestvovati u projektu izgradnje samo ako su sva tri uslova ispunjena: 1) ako je objekat u javnoj svojini JLS, 2) investitor je JLS, ne udruženje (JLS sprovodi javnu nabavku, ugovara izvođače i 3) udruženje ima ulogu korisnika, ne finansijera (može biti korisnik objekta, partner u projektu, davati doprinos u naturi ili sopstvenim sredstvima (ne budžetskim). U tom slučaju, sredstva se ne prenose udruženju za gradnju, već se realizuju direktno kroz budžet JLS (kapitalni projekat).
Na osnovu svega iznetog, mišljenje Stručne službe SKGO je da sportsko udruženje koje se sufinansira iz budžeta JLS ne može budžetska sredstva koristiti za izgradnju ili rekonstrukciju sportskih objekata (igrališta, terena, svlačionica, tribina), niti ugovarati građevinske radove, jer se budžetska sredstva dodeljuju za programske aktivnosti, a ne za kapitalne investicije i stvaranje imovine sportskog udruženja. Izgradnja sportskih objekata može se finansirati isključivo kao kapitalni projekat JLS, na objektima u javnoj svojini, pri čemu JLS nastupa kao investitor.
Članom 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave, između ostalog, obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Da li se navedena odbredba odnosi i na učenike srednjih škola, odnosno, da li je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedu sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole, i za učenike srednjih škola?
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja termin „deca“ se odnosi na decu različitog uzrasta koja su uključena u predškolsko obrazovanje i vaspitanje, dok se termin „učenik/učenici“ odnosi na učenike koji pohađaju osnovno obrazovanje i vaspitanje i na učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje.
Iz ovoga proizilazi da se navedena odredba odnosi i na redovne učenike srednjih škola, odnosno da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole i za učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje
Zaposlen sam u ustanovi kulture, ali i fudbalski sam trener. Pojavila mi se mogućnost da kao trener budem u stručnom štabu jedne naša reprezentativne selekcije. Medjutim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture nije predvidjena mogućnost da dobijem plaćeno odsustvo tokom reprezentativnih priprema i takmičenja, dok u kolektivnom ugovoru jedinica lokalne samouprave je to definisano i članovi reprezentativnih slekcija imaju do 45 dana pravo godišnjeg iskusva. Da li može direktor ustanove da mi da plaćeno odustvo po ovom pitanju, i ako može na koji zakon, ili odredbu treda da se pozove??
Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ne mogu se primenjivati na zaposlene u ustanovama kulture, jer prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave su uređeni Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023), bez obzira što je jedinica lokalne samouprave osnivač te ustanove.
Iako pravo na plaćeno odsustvo radi učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije za vreme boravka reprezentacije, kao i za vreme pripreme te reprezentacije nije predviđeno posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture, upućujemo na član 2. tog ugovora koji kaže da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni ovim ugovorom, u skladu sa zakonom.
S obzirom da je Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika propisano članom 29. st.1 tačka 2. da je poslodavac dužan da zaposlenom po osnovu solidarnosti isplati pomoć u slučaju nabavke medicinko tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice , kao i stavom 3. istog člana da se navedeno pravo priznaje u skladu sa Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko invalidske zaštite i drugim propisima. Da li se navedeni stav 3. može protumačiti tako da su zaposleni dužni da donesu potvrdu iz RFZO da pred tim organom ne mogu da ostvare navedeno pravo , ili je dovoljna samo potvrda da do tog momenta nisu ostvarili pravo? Konkretno, da li bi zaposleni trebali da se upućuju da navedeno pravo pokušaju da ostvare prvo kod RFZO, pa tek ako tamo budu odbijeni da podnesu zahtev svom poslodavcu, odnosno školi ? ( pod medicinsko tehničkim pomagalima u konkretnom slučaju imamo naočare koje su propisane gore pomenutim Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima)
Formulacija „ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima“ iz člana 29. stav 3. Posebniog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ne znači „ukoliko je pravo odbijeno“, niti „ukoliko je prethodno traženo i nije priznato“, već isključivo konstatuje činjenicu neostvarenosti prava. Dakle, iz samog teksta ne proizlazi obaveza prethodnog obraćanja RFZO.
S druge strane, posebni kolektivni ugovor predstavlja samostalan izvor prava iz rada, koji između ostalog, uređuje solidarnu pomoć, a ne pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Solidarna pomoć nije supsidijarno pravo u formalnom smislu, već pravo koje se ne može kumulirati sa istim pravom po drugom osnovu. Posebni kolektivni ugovor samo sprečava duplo ostvarivanje istog prava, ali ne uvodi proceduru prethodnog iscrpljivanja prava kod RFZO.
Svrha člana 29. Posebnog kolektivnog ugovora je da se zaposlenom olakša nabavka pomagala kroz brzu i dostupnu solidarnu pomoć. Uvođenje obaveze da zaposleni prvo ide kod RFZO, čeka postupak, pribavlja formalno odbijanje, bilo bi suprotno svrsi solidarnosti, naročito kod pomagala kao što su naočare, gde je pravo kod RFZO često delimično, ograničeno po vrednosti, vezano za stroge medicinske indikacije.
Prema praksi i opštim pravnim načelima, u radnom pravu važi načelo povoljnijeg tumačenja prava zaposlenog, kao i zabrane uvođenja dodatnih uslova koji nisu izričito propisani. Poseban kolektivni ugovor ne sadrži izričitu obavezu dostavljanja potvrde RFZO o odbijanju prava, niti propisuje da je prethodni postupak kod RFZO uslov za ostvarivanje solidarnosti. Poslodavac (škola) nema pravni osnov da takav uslov samostalno uvodi.
Dakle, u konkretnom slučaju zaposleni ne moraju da donesu potvrdu RFZO da ne mogu da ostvare pravo, već je dovoljno da dostave izjavu ili dokaz da do tog momenta nisu ostvarili pravo na isto pomagalo po drugim propisima. PKU ne zahteva potvrdu o odbijanju, već neostvarivanje prava. Takođe, zaposleni nisu dužni da prethodno pokreću postupak pred RFZO i ne mogu biti uskraćeni za solidarnu pomoć zato što nisu tražili pravo po drugom osnovu. Takvo postupanje poslodavca nema uporište u Posebnom kolektivnom ugovoru i predstavljalo bi neopravdano otežavanje ostvarivanja prava iz rada.
Na osnovu napred navedenog, mišljenje Stručne službe SKGO je da u skladu sa članom 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, zaposleni nisu dužni da prethodno pokušaju ostvarivanje prava na medicinsko-tehnička pomagala kod RFZO, niti da dostavljaju potvrdu o odbijanju tog prava. Dovoljno je da pravo nije ostvareno po drugim propisima do momenta podnošenja zahteva poslodavcu. Uvođenje obaveze prethodnog obraćanja RFZO ne proizlazi iz PKU i nije pravno osnovano, posebno u slučaju nabavke naočara kao medicinsko-tehničkog pomagala.