Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDo kada je rok konstutiusanja Skupštine, od dana objavljivanja službenih rezultata od strane lokalne opštinske komisije?
Članom 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da „Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.“
Iz navedenog proističe da se skupština jedinice lokalne samouprave mora konstituisati u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora od strane izborne komisije.
Da li postoji sukob interesa ako je jedno lice odbornik u Skupštini opštine i istovremeno zaposlen u Javno komunalnom preduzeću koje je osnovala ista opština?
Članom 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
Stavom 3. istog člana propisano je da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni.
U konkretnom slučaju lokalnog javnog komunalnog preduzeća, citirane odredbe ne dozvoljavaju da odbornik bude na funkciji u tom preduzeću koja podrazumeva imenovanje, odnosno postavljenje od strane skupštine opštine.
Sledstveno tome, nema zakonskih prepreka da lice koje je zaposleno u lokalnom komunalnom preduzeću bude i odbornik u skupštini opštine, ako mu osnov za zaposlenje u tom preduzeću nije odluka skupštine opštine o njegovom postavljenju, odnosno imenovanju.
Kolika bi trebalo da bude grupa, odnosno formacija, da bi zaposleni dobio zvanje koordinatora i da li može da bude u istom rangu obrazovanja kao i zaposleni u grupi, obzirom da koordinator ima srednju stručnu spremu?
Odlukom o organizaciji gradske odnosno opštinske uprave se utvrđuju organizacione jedinice, kao i broj zaposlenih koji čini konkretnu organizacionu jedinicu. Dakle, na slobodi je svake lokalne samouprava da uredi odnosno organizuje upravu u ovom pravcu.
U praksi se najčešće organizuju grupe, odseci i odeljenja, ali ne postoje prepreke da se unutrašnje organizacione jedince i drugačije nazovu.
Takođe, u praksi grupu čine tri zaposlena, odsek pet, a odeljenje osam ili devet zaposlenih, a grupe imaju rukovodioce, odseci šefove, a odeljenja načelnike, uz još jednu napomenu da JLS navedeno može da uredi drugačije.
Shodno članu 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 157/2020 - dr. zakon):
„Radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta.
Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj“.
Dakle, gore navedenim članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave su utvrđeni okviri odnosno moguća zvanja rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica, kao i to da radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Član 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnosi se na napredovanje službenika i u stavu .5 predviđeno je da se prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana. Da li se u smislu ovog stava mirovanje radnog odnosa zbog obavljanja funkcije smatra odsutnošću sa rada? Da li, u konkretnom slučaju, službenik kome je mirovao radni odnos jer je vršio funkciju, može da napreduje na osnovu ocenjivanja u periodu pre početka mirovanja radnog odnosa?
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Navedenim odredbama zaposleni se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Na osnovu člana 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje):
„Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci“.
S obzirom na navedene članove, mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada, konkretno izbora, odnosno imenovanja na funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, ne predstavlja prekid uzastopnosti u pogledu ocenjivanja zaposlenog.
Da li lice angažovano po osnovu privremenih i povremenih poslova mora dostaviti poslodavcu "doznaku" kojom pravda odsustvo zbog bolesti iako za dane odsustva neće primiti naknadu?
Prema odredbama članova 197. i 198. Zakona o radu poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku. Dalje se kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Ovaj tip angažovanje je rad van radnog odnosa te s tim u vezi angažovano lice ne zasniva radni odnos kod poslodavca. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana, imaju se primeniti odredbe zaključenog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslove. Licu koje radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima isplaćuje se ugovorena naknada za rad (a ne zarada) koja se, po pravilu, računa samo za dane kada je ovo lice dolazilo na rad i obavljalo ugovorene poslove, sem ukoliko je drugačije ugovoreno.