Prirodu poslova komunalne inspekcije odlikuje dinamičnost i potreba za rešavanjem situacija koje ne trpe odlaganje i zahtevaju brzo delovanje i intervenciju, s jedne strane, i obaveza primene propisanih pravila postupanja, s druge strane, što u određenim situacijama može donekle da utiče na blagovremenost i efikasnost delovanja. Zbog toga je važno dobro poznavati sve zakonske odredbe koje u dobroj meri uvažavaju takve situacije, poput:  razloga za preduzimanje vanrednih nadzora, postupka za neregistrovane subjekte, izuzetke od obaveze izdavanja naloga i obaveštenja, odredbe o sadržini naloga i otpočinjanju inspekcijskog nadzora, uslova za izdavanje usmenog rešenja, uslova za primenu člana 36. Zakona o komunalnim delatnostima i dr.

Komunalna inspekcija je nadležna u skladu sa člano 34. stav 1. tačka 7. Zakona o komunalnim delatnostima (samo za unutrašnje instalacije u funkciji komunalnih usluga) i na osnovu člana 125. stav 1. tačka 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u vezi sa članom 14. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Smatramo da je  situaciji navedenoj u pitanju nadležan i građevinski inspektor, primenom člana 126. stav 1. tač. 2., i 6. i člana 127. stav 1. tačka 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Osim toga, kaznenim odredbama člana 132. propisana je kazna  za prekršaj fizičkog lica kao vlasnika posebnog dela ako  se nakon isteka roka propisanog rešenjem inspektora ne pridržava obaveza propisanih članom 14., a u vezi sa čl. 123, 125, 127. i 128. ovog zakona, iz čega se može izvesti zaključak da i građevinska inspekcija nalaže mere u slučaju nepridržavanja obaveza iz člana 14. ovog zakona, kada su ispunjeni uslovi iz člana 126, 127 i 128.

Članom 109. Zakon o zaštiti životne sredine („Sl, glasnik“, br. 135/04, 36/09, 36/09 -dr. zakon, 72/09 -dr. zakon, 43/11-88 (US), 14/16, 76/18, 95/18-dr.zakon) i drugim posebnim zakonima u ovoj oblasti, određeni poslovi inspekcijskog nadzora povereni su jedinicama lokalne samouprave. Tim zakonima nisu uređena pitanja držanja domaćih životinja. Stoga, lokalni inspektor za zaštitu životne sredine, primenom zakona i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, nema ovlašćenja da vrši nadzor nad držanjem domaćih životinja.

 Za razliku od važećeg zakona, predhodno važeći Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 – dr.zakon i 53/95), u okviru poglavlja „Zaštita biljnog i životinjskog sveta“, u članu 40,  uređivao je određena pitanja iz te oblasti, pa je odlukama JLS koje su na osnovu ovlašćenja iz tog zakona uređivale uslove i način držanja domaćih životinja, ustanovljavana nadležnost komunalne inspekcije i inspekcije za zaštitu životne sredine.)

Drugo je pitanje, da li inspektor za zaštitu životne sredine, pored poverenih poslova iz oblasti zaštite životne sredine, može da obavlja i druge poslove, konkretno nadzor nad propisom kojim JLS uređuje držanje domaćih životinja. Pitanje je radno pravnog i organizacionog karaktera gde se, prema našem mišljenju, određeni poslovi na lokalu, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, mogu razvrstati u opis poslova i drugih inspektora (kad su u pitanju srodna pitanja, znanja, uslovi u pogledu vrste stručnog obrazovanja i dr.), osim ako je zakonom propisano da te poslove vrši isključivo komunalni inspektor JLS.

Videti: Odluku Ustavnog suda IU-267/2006 koja se može pronaći u Biltenu Ustvanog suda 2-2008.pdf na strani 180.

Članom 34. stav 1. tačka 10. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je ovlašćenje (pravo i dužnost) opštinskog/gradskog inspektora da naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima, a tač. 8 i 9. istog člana, propisano je ovlašćenje za preduzimanje kaznenih mera.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li je inspektor rešenjem naložio uklanjanje stvari, što je bio u obavezi, nezavisno od preduzetih kaznenih mera. Ako se rešenje ne izvrši dobrovoljno u ostavljenom roku, pristupa se upravnom izvršenju rešenja, u ovom slučaju, preko drugog lica o trošku izvršenika.

Za vršenje uviđaja u dvorištu, inspektor nije u obavezi da pribavlja nalog iz člana 22. ZIN, jer se ne radi o stambenom prostoru ili drugom prostoru sa takvom namenom. Prvo, treba poći od toga da su ZIN-om propisane obaveze za nadziranog subjekta, od kojih su za ovu situaciju relevantne odredbe člana 20. navedenog zakona, kako sledi:

• Kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan  na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.  U suprotnom, čini prekršaj  iz člana 56. stav 9-12., u vezi sa članom 20. stav 5. ZIN-a.
• Nadzirani subjekat dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor ili kada otpočne postupak na drugi propisani način, omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva, između ostalog, da omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom i drugom nestambenom prostoru...Ukoliko nadzirani subjekt ne omogući nesmetan inspekcijski nadzor, inspektor će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zbog prekršaja iz člana 56. stav 1-4., u vezi sa članom 20. stav 7. ZIN-a. 

Ukoliko nadzirani subjekt ne dozvoljava pristup dvorištu,  inspektor može doneti zaključak (upravni akt o upravljanju postupkom), u skladu sa članom 146. ZUP-a, kojim će mu naložiti da omogući nesmetan inspekcijski nadzor tako što što će inspektoru/inspektorima omogućiti pristup lokaciji -dvorištu radi vršenja uviđaja u predmetu nadzora.

Nakon izvršnosti zaključka, na koji se u skladu sa članom 146. ZUP-a, ne može izjaviti žalba, inspektor može zatražiti pomoć (asistenciju) komunalne milicije ili policije u skladu sa članom 4. Zakonom o komunalnoj miliciji, odnosno čl. 53-55. Zakona o policiji, i uz zahtev dostaviti doneti zaključak za čije sprovođenje se traži asistencija. U tom slučaju bi jedna od ovih službi obezbedila sprovođenje zaključka.

Vidi: Model Zaključka.docx