Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji su osnovni elementi višegodišnjeg plana?
Elementi višegodišnjeg plana su dugročni prioriteti i ciljevi inspekcijskog nadzora, na osnovu kojih se daju smernice u pogledu organizacije, kadrova, materijalno tehničke opremljenosti, finansijskih sredstava i drugo.
Ko formira koordinacionu komisiju u JLS?
Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.
Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.
Da li shodna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru znači mogućnost neprimenjivanja ovog zakona u skladu sa okolnostima, kao u slučaju komunalne policije?
Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.
Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.
Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.
Da li se prilikom donošenja Rešenja o imenovanju Opštinske izborne komisije u stalnom sastavu mora utvrditi mandat ove komisije, ili njihov mandat traje dok ne budu razrešeni? Da li je obavezna shodna primena člana 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom da Zakon o lokalnim izborma ne sadrži odredbu o mandatu? Ko predlaže kandidate za sekretara i zamenika sekretara OIK? Ako odborničku grupu čine odbornici sa koalicione izborne liste da li odbornička grupa mora da predloži kandidate - predstavnike svih političkih stranaka koje čine koaliciju, ili nema tu obavezu?
Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.
Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.
Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.
Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.
Da li službenik koji je zaposlen u Službi budžetske inspekcije, koja ne pripada upravi, žalbu na rešenje izjavljuje Upravnom sudu ili Žalbenoj komisiji?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da se zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici.
Službenik je, u smislu odredbe ovog člana, zaposleno lice koje profesionalno obavlja stručne poslove iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih opštih pravnih poslova, informatičkih, materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova. Službenik je zaposleno lice na izvršilačkom radnom mestu kao i na radnom mestu službenika na položaju.
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Odredbe člana 174. istog zakona glase:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa“.
S obzirom da je u konkretnom slučaju reč o službeniku koji obavlja poslove iz nadležnosti budžetske inspekcije, žalba na rešenje se izjavljuje nadležnoj Žalbenoj komisiji.