Članom 22. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) sekretar izborne komisije i zamenik sekretara izborne komisije definisani su kao učesnici u radu izborne komisije bez prava odlučivanja koje imenuje skupština na predlog predsednika skupštine.

Članom 18. stav 5. Zakona o lokalnim izborima (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je nov saziv skupštine dužan da imenuje nov stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine.

Članom 21. stav 1. Zakona propisano je da protiv odluke o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije u stalnom sastavu svaki podnosilac izborne liste koja je osvojila mandate u predstojećem sazivu skupštine može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od njenog objavljivanja na veb-prezentaciji.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je članom 18. stav 1. Zakona definisano da stalni sastav komisije čine predsednik, zamenik predsednika i određeni broj članova, odnosno zamenika članova komisije (dakle, ne i sekretar i zamenik sekretara), može se zaključiti da ne postoji obaveza imenovanja sekretara i zamenika sekretara izborne komisije istovremeno sa imenovanjme stalnog sastava izborne komisije, iako se u praksi imeovanje celokupnog novog sastava izborne komisije, uključujući tu i sekretara i zamenika sekretara, vrši istom odlukom. Sledstveno tome prositiče i zaključak da se pravo žalbe iz člana 21. stav 1. ne odnosi i na (ne)imenovanje sekretara i zamenika sekretara izborne komisije.

U prilog tome govori i činjenica da je članom 22. stav 4. Zakona propisano da se na sekretara i zamenika sekretara izborne komisije shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje prestanak funkcije (dakle, ne i odredbe o imenovanju) u organu za sprovođenje izbora.

Iz svega navedenog proističe zaključak da neimenovanje novog sekretara i novog zamenika sekretara izborne komisije nakon razrešenja njihovih prethodnika ne proizvodi nikakve pravne posledice, s obzirom i na to da bi imenovanju novog sekretara i novog zamenika sekretara trebalo da prethodi podnošenje odgovarajućeg predloga predsednika skupštine, koj bi, po pravnoj logici, mogao da usledi tek nakon donošenja odluke o razrešenju prethodnog sekretara, odnosno zamenika sekretara Komisije.

Shodno članu 6. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, … i 8/2025 - usklađeni din. izn.) obveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos.

Članom 43. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da su predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, što znači da zasnivaju radni odnos u opštini i imaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa.

Dakle, zamenik predsednika opštine je obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da je u radnom odnosu u opštini, i mora se podneti prijava u centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), bez obzira što je korisnik penzije i prima deo plate u visini razlike između njegove penzije i plate koju bi primali na toj funkciji da nisu ostvarili pravo na penziju primenom člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Takođe, s obzirom da lice ima status penzionera, potrebno je da se pri stupanju na rad izjasni da li će i dalje koristiti zdravstveno osiguranje kao penzioner ili kao zaposleni i u skladu sa tom izjavom će se izvršiti prijava u CROSO.

Postupak ozakonjenja sprovodi se na osnovu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), kao zakona koji se primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima i Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023), kao posebnog zakona.

Zakonom o opštem upravnom postupku definisan je pojam stranke, tako što je odredbama člana 44. propisano da je stranka u upravnom postupku fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka.

Predmet postupka ozakonjenja definisan je Zakonom o ozakonjenju objekata, tako što je odredbama člana 3. propisano da je predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, objekat koji je završen u građevinskom smislu.

Odredbama Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da je stranka u postupku ozakonjenja vlasnik objekta, tako što je članom 10. propisano da je vlasnik objekta taj koji dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.

Ukoliko je u toku postupka ozakonjenja došlo do promene vlasnika nad objektom koji je predmet postupka ozakonjenja, znači da je došlo do promene stranke u postupku u kome je predmet postupka ostao isti.

Novi vlasnik mora organu nadležnom za sprovođenje postupka ozakonjenja podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okončanja drugostepenog postupka, a da se o zahtevu odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile. Novi vlasnik objekta mora nadležnom organu, uz zahtev, dostaviti dokaz o nastaloj promeni. Činjenicu promene stranke u postupku organ, koji nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja, ne može konstatovati sam.

Dokazi i dokumentacija, na osnovu koje se donosi odluka u postupku ozakonjenja, moraju se odnositi na predmet postupka ozakonjenja, kao i na stranku u postupku, vlasnika objekta.

Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) uređeni su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

Predmet postupka ozakonjenja može biti ceo bespravno izgrađeni objekat, kao i njegovi posebni delovi.

Stranka u postupku ozakonjenja je može biti vlasnik celog objekta, uz saglasnost ostalih vlasnika, kao i vlasnici posebnih delova objekta, zasebno ili svi zajedno, što zavisi od okolnosti slučaja.

Za objekte koji se sastoje od posebnih fizičkih delova elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju, izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade, kako je to propisano članom 16. stav 3. Zakonom o ozakonjenju objekata.

U toku postupka ozakonjenja vlasnik mora dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.

Ako vlasnik objekta, kao stranka u postupku ozakonjenja, ne učestvuje u postupku ozakonjenja, tako što ne dostavlja traženu i zakonom propisanu dokumentaciju, ne uređuje svoj zahtev u ostavljenim rokovima, organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja će rešenjem odbaciti zahtev za ozakonjenje.

Članom 31. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajućem pravu u roku iz stava 1. ovog člana, a ne zatraži produžetak roka iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 32. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 32. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 34. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito sagrađenog objekta ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Postupak odbacivanja zahteva stranke regulisan je odredbama člana 92. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je u stavu 1. tačka 6. propisano da će organ rešenjem odbaciti zahtev kojim je pokrenut postupak ako, između ostalog, zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ (član 59. stav (2) ovog zakona). Stavom 2. istog člana propisano je da organ može u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.

Ukoliko organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja odbaci ili odbije zahtev za ozakonjenje, biće sprovedeno rušenje nezakonito izgrađenog objekta, kako je to propisano članom 37. i članom 38. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata.

S obzirom da iz pitanja koje ste postavili ne znamo da li je u pitanju opšti ili pojedinačni pravni akt, u nastvaku je malo duži odgovor.

Svi pravni akti koje donose jedinice lokalne samouprave mogu se podeliti u dve osnovne grupe. Prvu grupu čine opšti pravni akti (propisi i drugi opšti akti), koji sadrže opšte pravne norme koje utvrđuju pravila ponašanja za unapred neodređen broj slučajeva i lica. Prema Ustavu i članu 32. Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon), donosilac opštih akata može biti samo skupštinaJLS, a samo izuzetno, kada je to predviđeno zakonom, opšti akt može doneti drugi organ JLS. Drugu grupu čine pojedinačni, konkretni pravni akti, kojima se opšte pravne norme individualizuju, primenjuju na pojedine slučajeve, odnosno pojedina lica u određenim situacijama, koji su brojni su i donose ih svi organi JLS.

Ukoliko ste u službenom listu objavi pojedinačan (konkretan) pravni akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice nisu velike obzirom na prirodu takvog akta i potrebno je da taj akt donosilac stavi van snage i da odredi da se u službenom listu objavi akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.

Međutim, ako ste službenom listu objavi opšti pravni akt (propis i drugi opšti akti) drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice su ogromne jer ste na taj način povredili volju građana vaše JLS, odnosno njihovih legitimnih prestavnika – odbornika Skupštine, što dalјe otvara i niz drugih nedoumica (kao što je pitanje pravne sigurnosti, predvidivosti i pravno valjanih uslova za ostvarivanje pojedinih prava i obaveza). Činjenica je, da se taj opšti akt, kao i svaki opšti akt primenjuje od onog dana koji je utvrđen kao dan stupanja na snagu i određuje ponašanje građana i privrednih subjekata po pavilima sadržanim u pravnim normama tog opšteg pravnih akata.

Pravilo je, da se u službenom glasilu/listu objavlјuje se propis u tekstu koji je usvojio njegov donosilac (izvorni tekst).Kad tekst propisa koji je objavlјen u službenom glasilu/listu ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavlјuje se ispravka tog propisa, ali ispravlјati se mogu samo očigledne slovne i pravopisne greške, kao i greške u pisanju brojeva i imena, koje proističu iz nesaglasnosti sa izvornikom. Ispravkom se ne mogu otklanjati nedostaci u samom izvornom tekstu, tako da je nemoguće da koristite ovaj pravni institut.

Još jedna od posledica ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine je pokretanje ili iniciranje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog opšteg akta. Naime, članom 168. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21), određeno da postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika, da postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a članom 29. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 103/15, 40/15-dr. zakon, 10/23 i 92/23) da je učesnik u postupku pred Ustavnim sudom i svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, a članom 80. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da organi Republike i teritorijalne autonomije, u vršenju svojih nadležnosti obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. Članom 82. istog zakona određeno je da će nadležno ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.

U konkretnom slučaju, rešenje je da Skupština Vaše lokalne samouprave ukloni iz pravnog prometa taj opšti akt tako  što će ga stavi van snage opštim aktom iste pravne snage i odrediti da se u službenom listu objavi opšti akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.