Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZa člana Veća izabran je penzioner, da li on može ostvarivati pravo na punu naknadu za vršenje funkcije člana Veća ili samo pravo na razliku između naknade i penzije?
Potrebno je mišljenje u vezi primene člana 48. Zakona o opštem upravnom postupku i postavljanju privremenog zastupnika licu u inostranstvu sa nepoznatom adresom odnosno boravištem. Da li privremeni zastupnik mora da bude advokat ili pak može da bude drugo lice (npr. diplomirani pravnik). Te ukoliko organ opštine postavi privremenog zastupnika u cilju daljeg vođenja upravnog postupka i ukoliko mora biti postavljen advokat, ko snosi troškove za angažovanje istog i po kom principu se isti bira iz redova advokata na teritoriji opštine. Obzirom da organ vodi postupak vezan za povraćaj imovine te je pravni sledbenik sa nepoznatim boravištem u inostranstvu, da li se ovaj postupak može smatrati „hitnom stvari“ te u tom smislu organ mora da postavi zastupnika?
Zakon o opštem upravnom postupku u članu 48. ostavlja mogućnost da se u postupcima koji su hitni i gde se radnje moraju preduzeti, da se licu nepoznatog prebivališta ili boravišta postavi privremeni zastupnik kome se daju ovlašćenja za postupanje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik ne pojave.
Pritom Zakon o opštem upravnom postupku ne precizira ko može imati svojstvo privremenog zastupnika, i da li to mora biti lice iz reda advokata, tako da je dosadašnja praksa u postupanju prvostepenih organa bila da se takvim strankama za privremenog zastupnika postavi i službeno lice u organu, s tim da to lice ne sme biti ovlašćeno za donošenje (potpisivanje) samog rešenja u konkretnom upravnom postupku, odnosno da ne radi u svojstvu obrađivača konkretnog predmeta. S tim u vezi za privremenog zastupnika možete postaviti službeno lice, diplomiranog pravnika koji je angažovan u lokalnoj samoupravi, pod uslovom da ne učestvuje ni u jednoj fazi konkretnog postupka. Rešenje o postavljenju se mora objaviti na oglasnoj tabli.
Zatim, pitanje troškova postupka, u koje spada i nagrada privremenog zastupnika kao i ko snosi troškove postupka takođe je regulisano u zakonu. Jasno nam je da stranke same snose troškove radnji koje preduzimaju, dok organ snosi redovne troškove postupka. Međutim, u slučaju da postavite privremenog zastupnika u predmetu koji se tiče vraćanja oduzete imovine troškove postavljenja privremenog zastupnika snosićete sami, tako da ukoliko rešite da postavite privremenog zastupnika važno je da za privremenog zastupnika postavite službeno lice u okviru organa, na način kako je objašnjeno u prethodnom stavu, gde će nagrada biti daleko manja u odnosu na troškove angažovanja advokata.
U konkretnom predmetu vraćanja poljoprivrednog zemljišta ima potrebe postavljati privremenog zastupnika stranci čije prebivalište ili boravište nije poznato, neophodno je posmatrati dve situacije. Prva situacija je da li je stranka nepoznatog prebivališta jedini naslednik ranijeg vlasnika, dok je druga situacija da li se radi o suvlasniku, odnosno da li su adrese ostalih suvlasnika poznate organu. U prvoj situaciji, ako se radi o jedinom nasledniku ranijeg vlasnika, preporuka je da se postavi privremeni zastupnik takvom licu, do trenutka pojavljivanja pred organom.
U drugoj situaciji ako se radi o suvlasniku gde su adrese ostalih suvlasnika poznate organu potrebno je nastaviti postupak i doneti rešenje bez postavljanja privremenog zastupnika jer se prema odredbama člana 15. Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 41/91, 44/91 - ispravka, 4/92, 8/97 - US, 103/03 – US) propisuje da ako zaostavština nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva jedini naslednici i koji deo svaki od njih nasleđuje, komisija će odlučiti o vraćanju zemljišta prema njihovim naslednim delovima.
S tim u vezi stranka koja nije prisutna neće izgubiti pravo da srazmerno svom naslednom delu ostvari pravo na povraćaj, tako da u tom slučaju dovoljno je da se rešenje objavi na oglasnoj tabli organi i nije neophodno da se postavlja privremeni zastupnik i prave troškovi za organ u postupku.
U slučaju da odbornik konkuriše i bude zaposlen u Opštinskoj upravi u kojoj ima odbornički mandat – da li njemu prestaje mandat po sili zakona i da li je moguće zasnivanje radnog odnosa u tom slučaju?
Mišljenja smo da ne postoji zakonska zabrana da odbornik konkuriše na radnom mesto u upravi opštine u kojoj je odbornik, obzirom da do okončanja konkursnog postupka, i još 15 dana do stupanja na rad, može da podnese ostavku na mesto odbornika i to navede u svojoj prijavi.
Da li se funkcija Predsednika sportskog saveza opštine smatra rukovodećim mestom? Da li se pozicija koordinatora za mlade i poslove sporta u kabinetu predsednika opštine može smatrati rukovodećim mestom?
U skladu sa članom 57. Zakona o zaposlenima u AP i JLS izvršilačka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica. Neposredni rukovodilac je službenik koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom u kojoj je sistematizovano radno mesto. Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvrđuju se i samostalna izvršilačka radna mesta koja su izvan unutrašnjih organizacionih jedinica i nadležnost rukovodioca za nadzor nad radom na ovim izvršilačkim radnim mestima.
Dalje, u skladu sa članom 21. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica (načelnici odeljenja, šefovi odseka, rukovodioci grupa i drugi) mogu da se razvrstaju u zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, saradnika i višeg referenta. Radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Uzimajući sve u obzir, radno mesto koordinatora nije rukovodeće radno mesto.
Za deo pitanja koji se odnosi na funkciju Predsednika sportskog saveza opštine, ujedno i zvaničnog zastupnika, odgovornog lica – može se smatrati rukovodećim mestom.
Opština je zaključila jedan ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa Vladom Republike Srbije, koju zastupa Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) o finansiranju usluga lični pratilac deteta u iznosu od oko 2 miliona dinara i drugi sa SWISS PRO o finansiranju usluga gerontodomaćica (pomoć u kući) oko 1,5 milion dinara. Da li se navedene usluge nabavljaju sprovođenjem javnih nabavki ili se mogu tretirati kao usluge iz Priloga 7 Zakona o javnim nabavkama, odnosno kao društvene i druge posebne usluge koje su izuzete od primene zakona?
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, društvene i druge posebne usluge u delu sprovođenja postupka javne nabavke sadrže određene specifičnosti (propisane čl. 75. i 76. Zakona), ali nisu izuzete od primene odredaba Zakona.
Spisak ovih usluga naveden je u Prilogu 7 Zakona, pri čemu su usluge socijalne zaštite obuhvaćene ovim spiskom.
Ipak, članom 27. Zakona je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku predmetnih usluga čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
S obzirom na to, ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke usluga socijalne zaštite za potrebe opštine manja od 15.000.000 dinara na godišnjem nivou, opština nije u obavezi da za nabavku usluga iz pitanja sprovedete postupak javne nabavke.
Ukazujemo da je naručilac dužan da pri nabavci ispod navedenog limita primenjuje načela Zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je naručilac dužan da svojim internim aktom uredi i postupak nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Pored toga, ukazujemo i na to da je SKGO u prethodnom periodu, izradila modele internog akta naručioca, kojima su pored ostalog dati predlozi na koji način se mogu urediti nabavke društvenih i drugih posebnih usluga kod naručilaca u JLS. Ovim modelima može se pristupiti putem sledećeg linka:
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama